Nošenje marame kod muslimanskih djevojčica već odavno je postalo uobičajen prizor na austrijskim ulicama. Vlada se sada nalazi u završnoj fazi pregovora o novoj zabrani za djevojčice mlađe od 14 godina, koja bi važila u svim školama – uključujući i islamske.

Zabrana nošenja marame za devojčice u Austriji

U poslednjih nekoliko godina, pitanje nošenja marame kod muslimanskih devojčica u Austriji postalo je tema žustrih debata. Slika devojčica koje već u osnovnoj školi nose hidžab ili druga pokrivala za glavu više nije retkost na austrijskim ulicama, posebno u urbanim sredinama poput Beča. Ova pojava izazvala je niz reakcija u društvu, od onih koji je vide kao izraz verske slobode, do onih koji smatraju da je reč o nametanju tradicije i ograničavanju slobode deteta.

Austrijska vlada već duže vreme pokušava da pronađe pravno održiv okvir kako bi regulisala ovu temu. Nakon što je prethodna zakonska zabrana poništena, sada je u pripremi novi predlog zakona. Ovaj put, obuhvat bi bio širi – odnosio bi se ne samo na javne škole, već i na privatne obrazovne institucije, uključujući islamske škole.

Cilj nove regulative, prema zvaničnim izjavama, jeste zaštita prava deteta i sprečavanje prerane indoktrinacije. Međutim, čitava tema otvara i složenija pitanja o granici između verskih sloboda i državne regulacije.

Sve češći prizori na ulicama i u školama

U austrijskim gradovima, naročito u Beču, nošenje marame kod devojčica postaje sve vidljivije. Fotografije sa prvih školskih dana jasno pokazuju da mnoge učenice nižih razreda dolaze u školu sa pokrivalom za glavu. Ova praksa više nije ograničena samo na porodični život, već je postala uočljiva i na zajedničkim razrednim fotografijama, što dodatno podstiče javne rasprave.

Dokumentacioni centar za politički islam u svojim analizama potvrđuje da se islamski uticaj sve jače oseća u javnom prostoru. Njihove studije pokazuju da pokrivanje devojčica nije izolovan slučaj, već trend koji poprima šire razmere.

Statistički podaci

Prema informacijama Ministarstva za porodicu i integraciju, broj devojčica koje nose maramu je daleko od zanemarljivog. Samo u Beču moglo bi biti i do 12.000 dece mlađe od 14 godina koja su obuhvaćena ovom praksom. Kada se taj broj uporedi sa podacima iz Nemačke, uočava se sličan obrazac širenja. Ove brojke dodatno opravdavaju insistiranje vlade da se problem sagleda ozbiljno i da se uspostavi zakonski okvir.

Pravna pozadina i prethodni pokušaji

Austrija je već ranije pokušala da uvede zabranu. Prethodni zakon bio je donet, ali je kasnije poništen jer nije imao dovoljno čvrsto pravno utemeljenje. Kritičari su tvrdili da je zakon bio previše selektivan i da se nije mogao opravdati načelom jednakosti.

Sadašnja vlada, međutim, želi da izvuče pouke iz tog iskustva i ponudi novi model koji će moći da izdrži pravne izazove. Razlika u ovom pokušaju leži u širem obuhvatu: zabrana bi važila u svim školama, bez obzira da li su javne, privatne ili verske. Time bi se, prema mišljenju vlasti, izbegla mogućnost da pojedine institucije postanu utočište za izbegavanje zakona.

Kazne i način sprovođenja

Jedan od najkontroverznijih aspekata predloga jeste sistem kazni. Vlada predviđa da će roditelji biti odgovorni za pridržavanje propisa.

• Novčane kazne bi počinjale od nekoliko stotina evra.

• U slučaju ponovljenih prekršaja, kazne bi mogle premašiti 1000 evra.

Kako bi zakon bio delotvoran, uveden je i mehanizam prijavljivanja i sprovođenja:

• Nastavnici u školama imali bi obavezu da prijave slučajeve kada uoče devojčicu sa maramom.

• Nakon prijave, policija bi sprovodila upravne postupke protiv roditelja i naplaćivala kazne.

Ovakav model, iako efikasan u smislu kontrole, izaziva ozbiljna pitanja o ulozi nastavnika u nadzoru privatnih odluka porodica.

Argumenti vlade

Zvaničnici iz Ministarstva za porodicu i integraciju naglašavaju da se ne radi o sporednoj pojavi već o ozbiljnom društvenom fenomenu. Prema njihovom tumačenju:

• Devojčice mlađe od 14 godina ne bi smele biti podložne verskim pravilima koja ih stavljaju u neravnopravan položaj u poređenju sa vršnjakinjama.

• Nošenje marame u tako ranom uzrastu tumači se kao oblik ograničavanja slobode izbora deteta.

• Zabrana se vidi kao način da se deci omogući neutralno obrazovno okruženje, oslobođeno pritisaka iz verskih zajednica.

Kritike i kontroverze

Iako članak pretežno prenosi stav vlade, jasno je da ovakve mere izazivaju i protivljenja. Kritičari bi mogli tvrditi da zabrana zadire u ustavom zagarantovana prava na slobodu veroispovesti. Takođe, pojedine islamske zajednice mogle bi oceniti da se radi o diskriminaciji muslimana i targetiranju njihove tradicije.

Druga kritička linija tiče se odgovornosti nastavnika, koji bi u ovom sistemu postali neka vrsta nadzornika. To otvara pitanje: da li je njihova uloga obrazovna ili represivna?

Šira društvena dimenzija

Ova debata nadilazi pitanje samog hidžaba i ulazi u šire teme:

• Integracija migranata u austrijsko društvo.

• Sekularizam i odnos države prema religijskim zajednicama.

• Pitanje granice između prava roditelja da vaspitavaju svoju decu i prava države da štiti dete.

Očigledno je da vlada želi da pošalje poruku da Austrija ostaje sekularna država u kojoj su pravila jednaka za sve. Međutim, način na koji će se sprovesti ova politika, kao i njene posledice na zajednice, ostaje otvoreno pitanje.

Planirana zabrana nošenja marame kod devojčica mlađih od 14 godina predstavlja nastavak dugogodišnjih pokušaja austrijske vlade da se izbori sa fenomenom koji smatra problematičnim. Za vladu, ovo pitanje prevazilazi puku simboliku – radi se o suštinskom pitanju slobode deteta, njegovog prava na neutralno odrastanje i obrazovanje bez spoljašnjih pritisaka.

Sa druge strane, ostaje dilema: gde povući granicu između zaštite deteta i ograničavanja verskih sloboda? Uvođenje visokih kazni i uključivanje nastavnika u sistem prijavljivanja otvara dodatna pitanja o praktičnoj primeni zakona i mogućim posledicama po društvenu koheziju.

Bez obzira na konačan ishod, jasno je da će tema hidžaba i verskih simbola u školama i dalje ostati jedna od centralnih tačaka debata u Austriji. Donošenje odluke očekuje se vrlo brzo, a ako zakon stupi na snagu, njegova primena će biti test ne samo za pravni sistem, već i za odnose unutar multikulturalnog društva u kojem Austrija danas funkcioniše.