Katastrofalno nevreme pogodilo Kiklade i Eviju: Razmere štete i posledice
Uvod
Snažna oluja koja je u ponedeljak popodne zahvatila Kiklade i Eviju izazvala je haos na ovim područjima. Ekstremni vremenski uslovi doneli su obilne padavine, grad i bujične poplave, dovodeći u opasnost lokalno stanovništvo i uzrokujući veliku materijalnu štetu.
Oluja se širila prema drugim ostrvima u istočnom Egejskom moru, uključujući Hios, Samos i Ikariju, gde su meteorolozi izdali dodatna upozorenja na potencijalne nepogode. Ovakve scene podsećale su na apokaliptične scenarije, jer su bujice nosile sve pred sobom, ostavljajući za sobom razaranja i paniku među stanovnicima.
Razvoj nevremena i najpogođenija područja
Najveći udar oluje osetio se na ostrvima Siros, Evija i delovima Peloponeza. Na Parosu, posebno u gradu Nausa, obilne padavine izazvale su snažne bujice koje su nosile automobile, plavile ulice i stvarale opasne situacije. Situacija je eskalirala do te mere da su nadležni aktivirali hitni sistem za uzbunjivanje “112”, upozoravajući stanovnike da se ne kreću van svojih domova osim u hitnim slučajevima.
Mnogi stanovnici opisivali su situaciju kao prirodnu katastrofu neslućenih razmera:
- Glavne saobraćajnice bile su neprohodne.
- Bujice su prekinule ključne putne veze, čineći pristup spasilačkim službama izuzetno teškim.
- Ljudi su ostali zarobljeni u svojim domovima, a vatrogasna brigada je primila na stotine poziva za pomoć.
- Policija, civilna zaštita i vatrogasci bili su na terenu neprekidno, pokušavajući da saniraju posledice i pomognu ljudima u nevolji.
Intenzitet padavina i posledice
Prema podacima grčke meteorološke službe, najveće količine kiše pale su na Mikonosu, gde je zabeleženo čak 71,6 milimetara padavina u jednom danu. Ono što dodatno zabrinjava jeste podatak da je od te količine 65 milimetara palo u svega dva sata, što jasno ukazuje na razornu snagu oluje.
Slična situacija zabeležena je i na Parosu, gde je nevreme izazvalo scenu koju su svedoci opisali kao biblijsko uništenje:
- Automobili su plutali ulicama, odneseni silinom vode.
- Neke zgrade bile su poplavljene do krova.
- Meštani su bili primorani da se evakuišu ili čekaju spasilačke timove.
Uslovi su bili toliko loši da su glavni putevi postali neprohodni, dodatno otežavajući rad hitnih službi.
Spasilačke operacije i izazovi
U pokušaju da pomognu ugroženima, nadležni su poslali helikopter sa osobljem EMAK-a, međutim, zbog ekstremnih vremenskih uslova letelica nije mogla da sleti.
Glavni problemi sa kojima su se spasilačke ekipe suočavale:
- Bujice su blokirale pristup ključnim područjima.
- Voda je dostizala visinu od preko jednog metra, pretvarajući ulice u reke.
- Mnogi stanovnici ostali su zarobljeni u domovima, čekajući pomoć.
- Zbog nemogućnosti prilaska vozilima, spasilačke službe koristile su čamce za evakuaciju.
Ovakve situacije postavile su pitanje spremnosti infrastrukture i hitnih službi da odgovore na ovakve katastrofe u budućnosti.
Meteorološke prognoze i potencijalne pretnje
Meteorolog Giorgos Tsatrafilias upozorio je da bi slične vremenske nepogode mogle imati katastrofalne posledice tokom turističke sezone, naročito u periodu Uskrsa, kada se očekuje veliki priliv posetilaca na grčkim ostrvima.
Njegova ključna upozorenja su:
- Ako se slične padavine dese tokom glavne turističke sezone, posledice mogu biti katastrofalne.
- Sistem uzbunjivanja “112” možda neće biti dovoljan da zaštiti stanovništvo.
- Neophodno je planirati i ulagati u infrastrukturu kako bi se izbegle tragedije u budućnosti.
Ova izjava podstakla je lokalne vlasti da ozbiljno razmotre dodatne mere zaštite i pripreme, jer se u svetlu klimatskih promena ovakve oluje očekuju sve češće.
Zaključak
Katastrofalno nevreme koje je pogodilo Kiklade i Eviju ostavilo je ozbiljne posledice po lokalno stanovništvo i infrastrukturu. Jaka kiša, grad i bujice uništili su puteve, automobile i domove, a hitne službe su imale velike poteškoće u reagovanju zbog ekstremnih vremenskih uslova.
Ovo nevreme pokazalo je koliko su grčke vlasti i infrastruktura ranjive na prirodne nepogode. Stručnjaci upozoravaju da bi slične nepogode tokom turističke sezone mogle imati još veće posledice, što otvara pitanje dugoročne pripreme i prevencije.
Iako su spasilačke ekipe dale sve od sebe da pomognu, situacija je ukazala na neophodnost jačanja preventivnih mera i boljeg planiranja odgovora na vanredne situacije.
