Kako saznaje portal Crna Hronika, na ukrajinskom ratištu život je izgubio Hadžo O., Bošnjak porijeklom iz Busovače koji je posljednjih godina živio i radio u Rusiji.

Vesti sa ratišta u Ukrajini i Rusiji poslednjih godina neretko uključuju i imena ljudi sa Balkana. Tragične priče o pojedincima koji su, iz različitih razloga, odlučili da se priključe stranim armijama postale su deo šire slike rata koji već dugo traje. Jedna od tih priča odnosi se na Hadžu O., Bošnjaka poreklom iz Busovače, čiji je život dobio neočekivan i tragičan epilog.

Ovaj čovek, koji je nekada bio deo Armije BiH, kasnije se preselio u Rusiju u potrazi za boljim životom. Međutim, njegov put ga je vodio od građevinskih poslova, preko porodičnog života u Rusiji, do odluke da se uključi u rat kao pripadnik ruske vojske. Njegova smrt na ukrajinskom frontu, potvrđena mesecima nakon što je nestao, izazvala je šok i nevericu u rodnom kraju.

Ono što njegovu priču čini posebno tragičnom jeste kontrast između želje za stabilnim životom i činjenice da je završio kao učesnik tuđeg rata, u zemlji koja mu nije bila rodna, ali jeste postala njegov novi dom.

Od Busovače do Rusije

Prema dostupnim podacima, Hadžo O. je iz Busovače otišao pre oko deset godina. Razlog odlaska bio je, kao i kod mnogih ljudi sa Balkana, potraga za stabilnim poslom i sigurnijom egzistencijom. U Rusiji je našao zaposlenje na građevinskim poslovima, što je bio uobičajen izbor za mnoge migrante iz regiona.

Tokom boravka u Rusiji, njegov život je poprimio drugačiji oblik:

• Oženio se Ruskinjom.

• Dobio dete.

• Stekao rusko državljanstvo.

Iz ovoga se vidi da nije bio samo privremeni radnik, već je planirao dugoročno ostati i graditi život u toj zemlji.

Prekretnica: priključenje ruskoj vojsci

U aprilu 2025. godine donosi odluku koja će promeniti tok njegovog života. Priključuje se ruskoj vojsci u okviru tzv. “Specijalne vojne operacije”. Ovu odluku dokumentuje i javno – na svom Facebook profilu objavljuje fotografiju sa sinom, snimljenu u prijemnom centru ruske vojske, uz datum 4. april 2025.

Taj čin svedoči o dve stvari:

1. Da je svoju odluku smatrao dovoljno važnom da je podeli sa drugima.

2. Da je želeo pokazati kako veruje da postupa ispravno, makar iz lične perspektive.

Vojna jedinica i nestanak

Hadžo je raspoređen u vojnu jedinicu broj 42600 – 110. odvojenu motostreljačku brigadu. Prema informacijama koje su procurile, ova brigada je delovala na području Donbasa, učestvujući u bitkama za Marinku i Avdiivku.

Dana 24. aprila 2025. godine, pripadnici ove brigade proglašeni su nestalim. U tim borbama gubici su bili značajni, a mnoge porodice ostale su bez informacija o svojim najbližima.

Za porodicu Hadže O. to je označilo početak perioda neizvesnosti i straha.

Meseci tišine

Nakon što je brigada nestala, kontakt sa Hadžom je potpuno prekinut. Njegova porodica u Rusiji, kao i prijatelji u Bosni i Hercegovini, pokušavali su doći do bilo kakvih informacija. Međutim, mesecima nije bilo odgovora.

Taj period je bio obeležen nadom i strepnjom. U ratnim okolnostima, tišina često znači najgore, ali porodice se ipak nadaju da će dobiti vest da je njihov najmiliji živ, makar u zarobljeništvu.

Potvrda smrti

Nažalost, u septembru 2025. godine, stigla je potvrda najgoreg scenarija – Hadžo O. je izgubio život na ratištu. Detalji o njegovoj smrti nisu objavljeni, ali se zna da je poginuo tokom borbi u kojima je učestvovala njegova brigada.

Dženaza je obavljena u Rusiji, gde je i sahranjen. Ono što dodatno pojačava kontrast njegove sudbine jeste činjenica da je ispraćen uz vojne počasti kao ruski vojni heroj.

Tragična simbolika

Ono što posebno pogađa u ovoj priči jeste kontrast:

• Čovek iz male bosanske sredine, koji odlazi “trbuhom za kruhom”.

• Stvara porodicu u stranoj zemlji i dobija novo državljanstvo.

• Završava život boreći se u ratu koji nije njegov, u zemlji koja mu jeste pružila posao i dom, ali ne i miran život.

Njegova smrt izazvala je šok među poznanicima i prijateljima u Bosni i Hercegovini. Ljudi ga pamte kao nekoga ko je bio deo Armije BiH tokom ratnih devedesetih, a sada su ga izgubili u sasvim drugačijim okolnostima – daleko od rodnog kraja, na frontu gde nije branio svoje, već tuđe interese.

Šire posledice

Ova priča nije izolovan slučaj. Postavlja se pitanje: zašto ljudi sa Balkana odlučuju da se uključe u sukobe koji ih direktno ne pogađaju? Razlozi su različiti:

• Ekonomski motivi – vojna služba često donosi značajnu finansijsku naknadu.

• Statusni motivi – neki žele dokazati lojalnost novoj državi ili sistemu u kojem žive.

• Lični razlozi – pojedinci traže identitet, svrhu ili pripadnost.

U slučaju Hadže O., verovatno su se preplitali svi ovi faktori.

Sudbina Hadže O. je tragična slika kako rat može da oblikuje i preokrene život jednog čoveka. Od mladića iz Busovače koji je nekada bio vojnik Armije BiH, preko gastarbajtera u Rusiji i porodičnog čoveka, pa sve do pripadnika ruske vojske, njegov životni put završio je na frontu daleko od rodnog kraja.

Dženaza u Rusiji i vojni ispraćaj uz počasti predstavljaju formalno priznanje njegovoj žrtvi, ali ne mogu ublažiti bol porodice niti šok prijatelja u Bosni i Hercegovini.

Njegova priča podseća da su ratovi često mesta gde obični ljudi, koji su samo želeli miran život, završavaju u tragedijama koje prevazilaze njihove prvobitne namere.

Za mnoge u Bosni i Hercegovini, vest o njegovoj smrti nije samo podsećanje na rat u Ukrajini, već i na sopstvena iskustva iz prošlosti. Ona budi sećanja na činjenicu da rat nikada ne bira žrtve i da su oni koji najčešće stradaju upravo ljudi koji su u potragu za boljim životom krenuli sasvim drugim putem.

Tragična priča Hadže O. ostaje primer kako lične odluke, okolnosti i istorijski događaji mogu da isprepletu sudbine i odvedu čoveka u pravcu koji nikada nije planirao – od građevinskog radnika do vojnika, i na kraju do simbola rata u kojem je izgubio život.