Članak koji nam govori o ratovanjima.
Tamna strana rata – sudbine zarobljenih civila
Rat koji je započeo ruskom invazijom na Ukrajinu u februaru 2022. godine, prerastao je u jednu od najdubljih humanitarnih kriza u savremenoj evropskoj istoriji. I dok su brojke o vojnim gubicima i civilnim žrtvama alarmantne same po sebi, još jeziviju dimenziju celokupnog sukoba otkriva sudbina hiljada nestalih ljudi, koji su navodno završili u zatvorima pod ruskom kontrolom. Ti objekti, poznati po nehumanim uslovima i brutalnom tretmanu zarobljenika, postali su simbol beznađa za hiljade ukrajinskih civila, koji su često bez ikakvih optužbi ili suđenja nestajali u mreži represivnog zatvorskog sistema.
Dok međunarodna zajednica sve češće poziva na humanitarnu intervenciju i zaštitu osnovnih ljudskih prava, u praksi se malo toga menja. Brojne organizacije i pojedinci upozoravaju da je zaborav najveći neprijatelj tih ljudi – zatočenih, mučenih i sistematski zlostavljanih, daleko od očiju sveta.
Sistematska represija i okrutnost – svedočenja preživelih
Prema podacima Ujedinjenih nacija, od početka rata:
-
ubijeno je najmanje 12.900 civila,
-
više od 14.000 ljudi je završilo u zarobljeništvu,
-
poginulo je preko 80.000 ukrajinskih vojnika,
-
dok je čak 400.000 ranjeno.
Procene ukazuju da su gubici sa ruske strane još veći, ali zvaničnih podataka gotovo da nema. Ipak, ono što posebno zabrinjava jeste sudbina hiljada civila koji su nestali bez traga, što stvara dodatni sloj neizvesnosti i bola u ovom već razornom sukobu.
Mreža zatvora: geografija straha
Ukrajinske vlasti su do sada identifikovale gotovo 16.000 nestalih osoba, od kojih mnoge verovatno borave u tajnim ili nepriznatim zatvorskim objektima. Ovi zatvori su raspoređeni:
-
na okupiranim teritorijama Ukrajine,
-
unutar same Rusije,
-
u udaljenim regionima, poput Sibira.
Ukupno se govori o preko 180 zatvorskih objekata. Tamošnji uslovi, kako navode brojni izvori, ne zadovoljavaju ni minimum međunarodnih standarda za tretman zatvorenika.
Tortura kao svakodnevica
Posebno potresna su svedočenja onih koji su uspeli da se vrate iz ruskog zatočeništva. Jedna od najaktivnijih osoba u prikupljanju ovih priča jeste Aleksandra Matvijčuk, advokatica za ljudska prava iz Ukrajine i dobitnica Nobelove nagrade za mir 2022. godine.
Njena svedočenja i intervjui sa stotinama preživelih ukazuju na nezamislive nivoe nasilja. Žrtve su najčešće:
-
civili oba pola,
-
uključujući žene, starije osobe, pa čak i decu.
Opisane metode mučenja uključuju:
-
fizičko premlaćivanje,
-
seksualno zlostavljanje,
-
zatvaranje u drvene kutije bez svetla i ventilacije,
-
sečenje prstiju i čupanje noktiju,
-
bušenje noktiju bušilicom,
-
primenu elektrošokova u predelu genitalija,
-
u jednom šokantnom slučaju, iskopavanje oka kašikom.
Ovakva svedočenja nisu samo dokaz ekstremnog nasilja, već ukazuju na sistematski pristup mučenju i poniženju, usmeren ne samo na telo, već i na psihološko uništenje identiteta žrtve.
Kršenje međunarodnog prava
Sve ove prakse predstavljaju grubo kršenje međunarodnog humanitarnog prava i Ženevske konvencije, koja jasno definiše zaštitu civila u ratnim uslovima. Međutim, ruske vlasti ne pružaju nikakve zvanične informacije o lokaciji i statusu zatočenih civila. Ukrajinske institucije se uglavnom oslanjaju na:
-
svedočenja puštenih zarobljenika,
-
podatke prikupljene kroz međunarodne organizacije,
-
satelitske snimke i izveštaje izbeglica.
Međunarodna (ne)reakcija i politički izazovi
Zaborav kao oružje
Aleksandra Matvijčuk upozorava da svet ne razume u potpunosti razmere ove tragedije. Dva ključna problema koje ističe su:
-
Nedovoljna svest o surovosti uslova u kojima se drže civili.
-
Nerazumevanje činjenice da se ne zadržavaju samo vojnici, već i obični građani.
Prema njenim rečima, svetska pažnja ne sme da oslabi, jer to daje prostor za još brutalniju represiju.
Pozivi na akciju
Petro Jacenko, portparol Koordinacionog štaba za ratne zarobljenike, navodi da su podaci o lokacijama zatvora dobijeni uz velike napore, te da:
-
ruske vlasti hapse civile bez obzira na pol, starost ili zanimanje,
-
zatočenici se ne vode u zvaničnim evidencijama,
-
mnogi se nalaze u kampovima pod vojnom upravom, bez prava na kontakt sa porodicom.
Političke igre i mir kao izazov
U diplomatskim krugovima sve češće se pominju potencijalni mirovni pregovori, ali nacrti koji se razmatraju izazivaju zabrinutost.
-
Jedna verzija, koju podržavaju Ukrajina i evropske zemlje, uključuje:
-
oslobađanje svih ratnih zarobljenika,
-
vraćanje ilegalno deportovane dece,
-
potpunu demilitarizaciju okupiranih teritorija.
-
-
Druga verzija, navodno podržana od strane Donalda Trampa, isključuje odredbe o:
-
razmeni zarobljenika,
-
oslobađanju civila,
-
i predviđa priznanje ruske kontrole nad okupiranim oblastima, uključujući Krim.
-
Ovakav pristup izaziva duboku zabrinutost u Kijevu, jer bi legalizovao okupaciju i ostavio hiljade ljudi u trajnom ropstvu.
Sudbina hiljada zavisi od odlučnosti sveta
Rat u Ukrajini nije samo pitanje teritorije, već i borbe za osnovna ljudska prava i dostojanstvo. Sudbine hiljada nestalih civila, odvedenih u zloglasne ruske zatvore, podsećaju svet da iza svakog konflikta stoje lične tragedije, tihe patnje i nevidljive borbe.
Bez odlučne i koordinisane međunarodne akcije, mnogi od njih nikada neće biti pronađeni. Potrebno je:
-
vršiti kontinuirani diplomatski pritisak na Moskvu,
-
ojačati mehanizme nadzora i razmene zarobljenika,
-
osigurati kaznenu odgovornost za ratne zločine.
Zaborav ne sme biti opcija. Svaki dan neaktivnosti ostavlja još jednu porodicu bez odgovora, još jednu osobu u tami zatvorskih ćelija, i još jednu priliku propuštenu da svet pokaže svoju humanost.
