U političkom pejzažu Bosne i Hercegovine, koji je i inače napet, poslednjih sedmica sve više pažnje izazivaju aktivnosti visokog predstavnika Christiana Schmidta, posebno u vezi sa njegovim intenzivnim konsultacijama o potencijalnim sankcijama prema Miloradu Dodiku, njegovoj partiji Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), kao i prema određenim pojedincima iz te stranke i šireg političkog spektra koji ga podržava.
Ove konsultacije, koje se odvijaju u tišini diplomatskih kancelarija, mogle bi označiti presudni momenat u borbi za očuvanje dejtonskog poretka u BiH, s obzirom na to da Schmidt navodno razmatra i korišćenje bonskih ovlašćenja – jednog od najkontroverznijih i najmoćnijih mehanizama koji stoje na raspolaganju visokom predstavniku.
Schmidtova priprema i konsultativni krugovi
Prema informacijama iz diplomatskih izvora u Sarajevu, Schmidt je u poslednje vreme znatno povećao broj sastanaka sa svojim najbližim saradnicima – savetnicima, šefovima odeljenja u okviru Ureda visokog predstavnika (OHR) – kako bi razmotrio moguće pravce delovanja protiv Dodika i njegovih političkih saveznika. U tim susretima on ne samo da traži mišljenje, već zahteva i konkretne predloge, uz jasno postavljene rokove.
Uobičajeni obrazac je sledeći:
-
Schmidt zatraži predlog odluka od pojedinih saradnika.
-
Nakon što ih prikupi, zakazuje sastanke sa autorima predloga.
-
Postavlja detaljna pitanja, traži obrazloženja i pojašnjenja.
-
Na kraju im se ljubazno zahvali, povlači u tišinu kancelarije i analizira dobijene opcije u potpunoj samoći.
Ovakav pristup odaje sliku čoveka koji ne želi da deluje ishitreno, već temeljno priprema teren za ono što bi mogla biti najradikalnija odluka od njegovog dolaska na funkciju visokog predstavnika.
Obećanje Trojci i politička kalkulacija
Prema informacijama koje prenosi Politicki.ba, Schmidt je navodno dao obećanje liderima tzv. “Trojke” (koalicije bošnjačko-hrvatskih stranaka), da će im pomoći u formiranju nove parlamentarne većine na državnom nivou, ali – bez učešća SNSD-a.
To bi značilo političko eliminisanje Dodika iz centralnih institucija, što je scenario koji do sada nije realizovan ni u najnapetijim postratnim godinama. Ipak, ostaje nejasno kada bi konkretne mere mogle biti sprovedene i kakav bi njihov sadržaj bio.
Ali jedno se, kako kažu izvori, sve više nazire: Schmidt ozbiljno razmatra korišćenje bonskih ovlašćenja.
Jasna distanca od prethodnika
U razgovorima sa predstavnicima sva tri konstitutivna naroda, Schmidt je već nagovestio da planira da reaguje. Takođe je, ne bez simbolike, izgovorio rečenicu: „Nisam Miroslav Lajčak“, jasno aludirajući na to da neće popustiti pod pritiskom EU, kao što je to učinio njegov prethodnik kada je došlo do blokade njegovih odluka od strane velikih članica EU.
Ova izjava šalje jasnu poruku: Schmidt planira da ostane dosledan svojim namerama, čak i ako mu se na putu ispreče pojedine evropske metropole.
Opcije koje su trenutno na stolu
Kroz duže konsultacije sa saradnicima i zapadnim diplomatama, Schmidt je oblikovao nekoliko potencijalnih scenarija. Oni variraju od političkih i finansijskih sankcija do nametanja zakona koji su blokirani u institucijama BiH.
Evo nekoliko ključnih opcija:
-
Zabrana političkog delovanja SNSD-a i lično Miloradu Dodiku – što bi značilo njegovu potpunu političku eliminaciju iz javnog života.
-
Zabrana angažovanja svih osoba koje se nalaze na tzv. “crnim listama” – uključujući sankcionisane od strane SAD, Velike Britanije, Nemačke i Austrije.
-
Zamrzavanje finansijskih sredstava i blokada računa SNSD-a, kao i Ujedinjene srpske i manjih stranaka koje čine vlast u entitetu RS.
-
Nametanje odluka koje su već prošle Predstavnički dom, ali ih blokira Dom naroda, pod uslovom da imaju podršku bar jednog delegata iz svakog naroda.
-
Nametanje zakona koje su blokirali po tri delegata iz svakog naroda – i to nakon isteka roka od 60 dana od prve blokade.
Ove mere su već neko vreme predmet ozbiljne razrade – kako među stručnjacima unutar OHR-a, tako i među zapadnim diplomatama u BiH.
Priprema javnosti i međunarodna podrška
Dok Schmidt detaljno priprema pravni okvir i političku platformu za svoju odluku, paralelno radi i na pripremi javnosti.
U poslednjih nekoliko meseci dao je niz intervjua – kako bosanskohercegovačkim, tako i stranim medijima – u kojima je ponavljao da su aktivnosti Dodikovog režima u RS-u direktno suprotne Dejtonskom mirovnom sporazumu.
Njegov pogled na stvarnost BiH deli niz međunarodnih aktera:
-
Vašington,
-
Brisel,
-
London,
-
Ankara, pa čak i
-
Pariz.
Ipak, ključno pitanje ostaje: da li će ti akteri stvarno stati iza njega kada dođe trenutak za sprovođenje odluka? I koliko će Schmidt biti spreman da ide do kraja u realizaciji mere koje bi mu mogle doneti ozbiljne političke posledice?
Odlaganje zbog praznika
Ono što je trenutno izvesno jeste da će Schmidt sačekati kraj velikih verskih i državnih praznika, kao što su Uskrs, Vaskrs i moguće i 1. maj, pre nego što se upusti u konkretne poteze.
Takav pristup sugeriše da želi da izbegne:
-
dodatno uzburkavanje javnosti u osetljivom periodu, i
-
optužbe za antisrpsko delovanje u vreme velikih praznika, koje bi sigurno usledile iz Banjaluke.
U svetlu svega navedenog, jasno je da se BiH nalazi na prekretnici političkog kursa, a Christian Schmidt na pragu donošenja jedne od najvažnijih odluka svog mandata.
Ukoliko se odluči za bonska ovlašćenja, to će značiti:
-
direktnu intervenciju u unutrašnju političku dinamiku zemlje,
-
mogući preokret u strukturi državne vlasti, ali i
-
potencijalnu konfrontaciju sa domaćim i stranim akterima, kako onima koji ga podržavaju, tako i onima koji ga osporavaju.
U svakom slučaju, naredne sedmice – nakon praznika – mogle bi biti ključne. Da li će Schmidt povući okidač i krenuti putem konfrontacije sa Dodikovim sistemom moći, ili će, kao i neki njegovi prethodnici, popustiti pod pritiskom – pitanje je koje visi u vazduhu, ali sve manje deluje kao da će ostati bez odgovora.
Jedno je sigurno: Bosna i Hercegovina više neće biti ista ukoliko se realizuje ijedna od mera koje Schmidt ima na stolu.
