ČITULJA KIDA SRCE! Suzana Jovanović ponovo slomljena od bola…

Sećanje na Sašu Popovića, legendu domaće estrade i čoveka čije je ime postalo sinonim za televizijski i muzički spektakl, i dalje traje. Šest meseci nakon njegove smrti, porodica, prijatelji, kolege i publika okupljaju se kako bi odali počast čoveku koji je ostavio neizbrisiv trag u popularnoj kulturi.

U subotu će na Novom groblju biti održan pomen, događaj koji nije samo formalni čin, već i prilika da se okupe svi koji su ga voleli i poštovali. Taj trenutak biće obeležen tugom, ali i zahvalnošću za sve ono što je Popović tokom života pružio – porodici, saradnicima i celoj muzičkoj sceni.

Njegova porodica – supruga Suzana, deca Aleksandra i Danijel, kao i snaha Tijana – u emotivnom oproštaju naglašava da vreme ne leči rane, već ih samo podseća na prazninu koju je ostavio. Njihove reči duboko dotiču i podsećaju da iza javne ličnosti stoji i privatni čovek, stub doma i oslonac najbližima.

Porodična bol i osećaj praznine

Porodica Popović u čitulji je zapisala reči koje diraju pravo u srce:

„Prošlo je pola godine otkako nisi s nama, a svaki dan bez tebe je tiši, prazniji i teži. Vreme ne leči, samo nas podseća na to koliko nam nedostaješ. Jer nisi bio samo deo našeg života, bio si njegovo srce.“

Ove reči jasno pokazuju koliko je njegov odlazak teško pao porodici. Za suprugu Suzanu Popović život bez partnera s kojim je delila decenije nije samo usamljenost, već i svakodnevni izazov. Ona priznaje da vreme ne briše bol, već ga ponovo otvara, podsećajući je na ono što je zauvek izgubljeno.

Deca i snaha takođe naglašavaju da je Saša bio daleko više od člana porodice – bio je centar oko koga se sve vrtelo. Upravo ta praznina, koju ništa ne može popuniti, čini njihov bol dubljim, ali istovremeno i učvršćuje vezu sa uspomenama koje ostaju zauvek.

Materijalne ostavštine i praktične odluke

Uz emotivnu prazninu, prirodno je da su u javnost dospele i informacije o imovini koju je Popović ostavio. Njihov dugogodišnji kum Dejan Ćirković Ćira pojasnio je da su dva luksuzna apartmana u Opatiji, koji su bili u Sašinom vlasništvu, nakon njegove smrti prodata kupcu iz Beograda.

Važno je naglasiti nekoliko stvari:

• Suzana nije, kako su mediji nagađali, boravila u Opatiji posle Sašinog odlaska.

• Svi lični predmeti preneti su u Beograd.

• Apartmani su prodati kao deo regulisanja praktičnih životnih pitanja.

Na ovaj način porodica je poslala jasnu poruku – ono što je važno nisu materijalne stvari, već sećanja i ljubav koja ostaju. Imovina se može prodati i preneti, ali vrednost uspomena ostaje večna.

Popović kao stub estrade

Saša Popović nije bio samo suprug, otac i prijatelj – bio je stub domaće estrade. Njegovo ime neodvojivo je vezano za Grand produkciju i posebno za projekat „Zvezde Granda“, najpopularnije muzičko takmičenje u regionu.

Zahvaljujući njegovom radu, stotine mladih pevača dobile su priliku da se afirmišu, a domaća muzička scena dobila je novu dinamiku. Njegova sposobnost da prepozna talenat bila je jedinstvena, a šou koji je gradio postao je simbol jednog vremena.

Za estradu, pomen koji se održava šest meseci nakon njegove smrti nije samo privatna ceremonija, već i kolektivno prisećanje koliko je bio važan. Njegov odlazak ostavio je prazninu koju je teško nadomestiti.

Čovek vedrog duha

Ono što su mnogi posebno isticali jeste njegov karakter. Vedrina, humor i neposrednost bili su njegova prepoznatljiva obeležja. Iza kulisa poslovnog uspeha krio se čovek koji je umeo da zasmeje, da ohrabri i da inspiriše.

Brojni saradnici podsećaju na njegovu izjavu da je porodica bila njegov najveći oslonac. Uprkos ogromnom poslu i odgovornosti, uvek je naglašavao da mu je mir doma najvažniji. To što je često isticao doprinos svoje supruge Suzane pokazuje da je umeo da ceni podršku i ljubav najbližih.

Zbog toga njen današnji bol dobija još dublji smisao – izgubila je partnera koji je bio i oslonac, i prijatelj, i saputnik u svim životnim izazovima.

Estrada i publika bez Popovića

Poruke podrške porodici i dalje stižu. Publika, kao i kolege iz sveta muzike, naglašavaju da estradna scena teško može da se navikne na njegov izostanak.

On nije bio samo producent – bio je simbol jedne epohe. Njegov rad ostavio je pečat na čitave generacije gledalaca, a reči porodice: „On nije bio samo deo života, bio je njegovo srce“ najbolje oslikavaju prazninu koju osećaju i najbliži i publika.

Šest meseci bez njega

Prošlo je pola godine, ali vreme nije donelo olakšanje. Naprotiv, ono samo jače podseća na prazninu. Porodica se trudi da nastavi dalje, ali uspomene na njega ostaju stalni deo njihovog života.

I dok porodica čuva Sašu u srcima, javnost ga pamti kao čoveka koji je obeležio muzičku scenu i televiziju regiona. Njegov odlazak nije samo privatni gubitak, već i kraj jedne ere u zabavi.

Priča o pomenima, oproštajnim rečima i sećanjima na Sašu Popovića zapravo je mnogo više od običnog prisećanja. Ona pokazuje koliko je njegov rad bio značajan, ali i koliko je duboko bio povezan sa svojom porodicom i publikom.

• Za porodicu, on je bio srce doma i svakodnevni oslonac.

• Za estradu, on je bio stub i lider.

• Za publiku, on je bio simbol zabave i muzičkog stvaralaštva.

Njegova smrt ostavila je prazninu, ali je istovremeno ostavila i bogatstvo uspomena, pesama i talenata koje je pomogao da se razviju.

Šest meseci kasnije, bol možda nije manja, ali se sve više shvata da su nasleđe i uticaj koje je ostavio neizbrisivi. Popović je bio i ostao simbol jedne epohe, a pomen na Novom groblju samo je još jedan podsetnik koliko je njegov trag snažan i trajan.