U nedjelju, 7. septembra, na putu između Konjica i Mostara preminula je 11-mjesečna beba.

Tragičan događaj u Hercegovini: Priča o gubitku bebe i otvorenim pitanjima zdravstvenog sistema

U nedelju, 7. septembra, između Konjica i Mostara, dogodila se tragedija koja je potresla čitavu Bosnu i Hercegovinu. Na putu prema bolnici preminula je jedanaestomesečna beba, a vest o njenom gubitku izazvala je snažnu emotivnu reakciju javnosti. Nije u pitanju bio samo gubitak jednog života, već i ozbiljna pitanja o funkcionisanju zdravstvenog sistema, odgovornosti lekara i dostupnosti medicinske pomoći u hitnim slučajevima.

Ova priča nije samo lokalna vest; ona otvara raspravu o širim problemima zdravstvene zaštite, organizaciji službi i međuljudskom poverenju. Tekst koji sledi detaljno prepričava događaje, ali i analizira okolnosti koje su mogle uticati na tragičan ishod.

Okolnosti tragedije

Putovanje koje je postalo kobno

Roditelji dečaka Dženisa, starog svega 11 meseci, krenuli su iz Konjica prema Sveučilišnoj kliničkoj bolnici Mostar. Njihov sin bio je u veoma teškom stanju, sa visokom temperaturom, povišenim šećerom i nadutim stomakom. Uprkos svesti da je situacija ozbiljna, dete nije do bolnice stiglo živo – preminulo je tokom puta, što je ceo događaj učinilo još tragičnijim.

Prve informacije

Odmah nakon vesti o smrti deteta, u javnosti su se pojavili navodi da je porodica krenula svojim automobilom jer u Općoj bolnici Konjic navodno nije bilo sanitetskog vozila za transport u Mostar. Takve tvrdnje izazvale su ogorčenje – mnogi su postavili pitanje: kako je moguće da u bolnici nema saniteta kada se radi o životno ugroženom detetu?

Reakcija bolnice

Međutim, ubrzo je stiglo i zvanično saopštenje Opće bolnice Konjic. Predstavnici bolnice demantovali su da nije bilo vozila. Prema njihovim rečima:

• sanitetsko vozilo je bilo dostupno,

• osoblje za transport pacijenta takođe je bilo spremno,

• istraga je pokrenuta kako bi se razjasnilo šta se tačno dogodilo.

Ovaj demanti otvorio je dodatna pitanja – ako su vozilo i tim postojali, zašto su roditelji ipak krenuli sami?

Kontroverze i istraga

Odgovornost lekara opšte prakse

Najnovije informacije, koje su dospele u medije, ukazuju na to da je ključni problem bio u proceni lekara opšte prakse. Lekar koji je pregledao dete, prema izvorima, nije prepoznao stepen hitnosti i nije pozvao pedijatra koji bi mogao pružiti stručniju pomoć. Umesto toga:

• dete je dobilo samo uputnicu za Mostar,

• bez dodatnog pregleda specijaliste,

• bez organizovanog medicinskog transporta.

Ova odluka, kako se sumnja, mogla je biti presudna za ishod.

Uloga Tužilaštva

Kako bi se otklonile sve sumnje i odgovornost precizno utvrdila, u istragu se uključilo Tužilaštvo Hercegovačko-neretvanskog kantona (HNK). Njihov zadatak biće da:

• ispitaju postupke lekara i bolničkog osoblja,

• utvrde da li su roditelji bili pravilno informisani,

• provere zašto nije iskorišćeno sanitetsko vozilo.

Očekuje se da rezultati istrage rasvetle sve okolnosti i pruže odgovor porodici i javnosti.

Poslednji ispraćaj

Uprkos svemu, bol i tuga su ostali u prvom planu. Mali Dženis je ispraćen na večni počinak. Dženaza je klanjana u haremu Spiljani, u ponedeljak posle ikindije namaza, u 16:45 sati.

Iza njega su ostali:

• majka Elma,

• otac Denis,

• brat i sestra,

• kao i mnogobrojna porodica, prijatelji i komšije.

Cela zajednica okupila se da podrži roditelje i izrazi saučešće, jer gubitak deteta u ovako ranoj dobi predstavlja nezamislivu tragediju.

Šira pitanja koja otvara ovaj slučaj

Funkcionisanje zdravstvenog sistema

Ova tragedija pokreće pitanja o organizaciji i funkcionisanju zdravstvenih ustanova u BiH:

• Da li su protokoli za hitne slučajeve dovoljno jasni i obavezujući?

• Postoji li jasna linija komunikacije između lekara opšte prakse i specijalista?

• Koliko su dostupna sanitetska vozila u manjim sredinama?

Poverenje u lekare

Jedan od najozbiljnijih aspekata jeste gubitak poverenja pacijenata u medicinske ustanove. Kada porodica odluči da sama prevozi dete umesto da se osloni na zdravstveni sistem, to ukazuje na duboki problem u komunikaciji i sigurnosti.

Odgovornost i etika

Ostaje i pitanje etike:

• Da li je lekar učinio sve što je mogao?

• Da li je odluka da se ne uključi pedijatar bila rezultat nepažnje, nedostatka iskustva ili pritiska sistema?
  Odgovore na ova pitanja može dati samo detaljna i nepristrasna istraga.

Lekcije i mogući pravci promena

Da bi se izbegle slične tragedije u budućnosti, potrebno je:

1. Standardizovati protokole za postupanje u hitnim slučajevima dece.

2. Obavezati lekare opšte prakse da konsultuju pedijatra kada se radi o životno ugroženom detetu.

3. Osigurati transparentnost – javnost mora imati uvid u istrage i rezultate kako bi se obnovilo poverenje.

4. Poboljšati komunikaciju između bolnica i porodica, jer zbunjenost i neinformisanost mogu dovesti do kobnih odluka.

5. Podržati roditelje i porodice koje prođu kroz ovakve tragedije – psihološka i socijalna pomoć je neophodna.

Tragedija male bebe iz Konjica nije samo porodična drama, već i ogledalo problema zdravstvenog sistema. Jedna pogrešna procena, nedostatak komunikacije i odsustvo pravovremene reakcije doveli su do nenadoknadivog gubitka.

Dženis će ostati simbol nečega što se nije smelo dogoditi. Njegova smrt treba da posluži kao podsticaj institucijama da preispitaju svoje procedure i da se postara da nijedna porodica više ne mora da prolazi kroz sličnu patnju.

Ova priča nas uči da zdravstvo ne čine samo aparati i protokoli, već i ljudskost, briga i spremnost da se prepozna trenutak kada svaka sekunda odlučuje o životu i smrti.