Dečak je noćima nestajao iz kuće i vraćao se, sestra je videla kako ga odvodi čudan starac : Kad je policiji ispričao istinu došlo je do neverovatnog obrta

Te noći, Katja, Ljošina mlađa sestra, probudila se zbog buke. Kada je otvorila oči, videla je svog brata kako pakuje ranac sa hranom i priborom za pecanje. Uplašena, shvatila je da Ljoša pokušava da ode neprimetno. Ubrzo je kroz prozor ugledala čudnog čupavog starca koji je čekao Ljošu u dvorištu. Bez da je bilo šta rekla, dečak je nestao, a Katja je odmah otrčala do roditelja, ispričavši im šta se dogodilo.

Vladimir i Valentina odmah su krenuli u potragu, dozivali su sina i pretraživali okolinu do svitanja, ali ga nisu mogli pronaći. Ujutru su otišli u policiju, ubeđeni da je u pitanju otmica. Organizovana je velika potraga, koja je uključivala meštane i policiju. Ribari su pretraživali jezero Seliger, a svi su se pitali gde je dečak i ko je misteriozni starac koji ga je odveo. Potraga je bila napeta, a onda je jedan od meštana pronašao telo nepoznatog dugokosog čoveka blizu obale. Kasnija istraga pokazala je da je reč o Igoru Zinkovu, vođi pionirskog kampa, koji je bio u bekstvu zbog napada na dete.

I dok je potraga za Ljošom trajala, dečak se neočekivano pojavio pred tragačima. Ispostavilo se da je on samo otišao na pecanje i tvrdio da ništa ne zna o starcu. Iako su policajci imali osećaj da nešto skriva, Ljoša nije želeo da kaže ništa više. Međutim, misteriozni nestanci nisu prestali. U njegovoj sobi policajci su primetili neobičnu scenu: prostoriju bez igračaka, a samo jedan vojnički kaiš na zidu. Vladimir je objasnio da su deci davaali igračke samo kada su bila poslušna, a kaiš je služio kao instrument za vaspitavanje. Kasnije je postalo jasno da je Vladimir bio tiranin koji je strogo kažnjavao decu, zbog čega je Ljoša bežao od kuće.

• Zbog sveg nasilja u porodici, Ljoša je bežao od kuće da bi pobegao od očeve strogosti i nasilja. Majka je priznala da nije imala snage da se suprotstavi mužu. Tokom jedne od njegovih bežanija, dok je sedeo na obali, Ljošu je napao dugokosi čovek. Iako je dečak pokušao da se odbrani, ubrzo je iznenada došao starac Žora, koji ga je spasio palicom. Ovaj čovek, pravim imenom Genadij Belov, bio je bivši inženjer koji je zbog moždanog udara izgubio ženu, dom i povukao se u prirodu, gde je živeo u zemunici i preživljavao od ribolova i plodova šume.

Žora i Ljoša su postali prijatelji. Iako je dečak bio srećan u društvu pustinjaka, svaki povratak kući značio je nova grdnja i kazne. Stoga je često bežao nazad u zemunicu. Međutim, jednog dana ribari su slučajno ranili Žoru, misleći da je uljez. Teško povređen, jedva se dovukao do svog skloništa. Ljoša je pokušao da nabavi lekove, ali je uhvaćen u apoteci dok je pokušavao da provali unutra. Iako je morao priznati istinu, bilo je prekasno – Žora je preminuo na putu do bolnice.

Ljoša je bio duboko potresen gubitkom svog zaštitnika i prijatelja. I dalje je povremeno bežao od kuće, ali su se okolnosti promenile kada su se njegovi roditelji razveli. Majka je povela njega i sestru u drugi grad, u nadi da će im pružiti mirniji život.

• Ova tragična priča o nasilju u porodici, dečijem strahu i nesrećnom životu pustinjaka Žore ostala je zapamćena u tom kraju. Ljošin beg nije bio samo potraga za slobodom, već i vapaj za ljubavlju i razumevanjem koje nije mogao da nađe u roditeljskom domu. Susret sa pustinjaku Žorom pokazao mu je da čak i u najtežim okolnostima, neočekivani ljudi mogu postati zaštitnici i saveznici, pružajući mu ljubav i podršku koju nije mogao da nađe kod svojih roditelja.