Uvod: Jedan život – devet brakova i neugasiva vera u ljubav
U selima širom Srbije često se kriju priče koje prevazilaze granice svakodnevnice i nalikuju na filmske scenarije. Jedna od takvih životnih priča pripada čoveku po imenu deda Baca, čiji je emotivni život bio sve, samo ne uobičajen. Njegovo ime postalo je poznato ne samo zbog njegove veštine kao brice i uzgajivača konja, već i zbog neobične ljubavne biografije – čak devet brakova, svaka veza obeležena posebnim okolnostima, radostima i razočaranjima.
U svojoj 98. godini života, deda Baca je otvoreno i sa osmehom pričao o svojim usponima i padovima, nikada ne gubeći optimizam. Njegova priča nije samo priča o ljubavi, već i o ljudskoj upornosti, životnoj snazi i neugasloj potrebi za bliskošću, čak i u poznim godinama.
Razrada: Od prve ljubavi do devete žene – život kao roman
Prva ljubav – Jelica i gorki početak
Sve je počelo kada je deda Baca imao svega 19 godina. Njegova prva supruga bila je Jelica, devojka iz mesta Kobilje. Njihova veza je trajala samo tri meseca pre nego što su odlučili da se venčaju. Iako je mladost donela uzbuđenje i entuzijazam, brak nije opstao. Jelica ga je brzo napustila, ostavivši za sobom prvo veliko razočaranje u Bacinom životu. Tada je pomislio da ljubav možda i nije za njega.
Julka – druga šansa i rođenje sina
Sudbina je, međutim, imala drugačije planove. Na Ivanjdan, tokom proslave u Srbobranu, Baca upoznaje Julku, ženu koja je odmah pokazala zainteresovanost za njega. Julka je, oduševljena njegovom ličnošću, već sledećeg dana došla prvim vozom, odlučna da započne život sa njim. Njihov brak je trajao godinu i po dana, i u tom periodu su dobili sina. Ipak, razlike u karakterima dovele su do razlaza. Julka se preselila u Kać, a Baca joj je u svom stilu rekao: “Idi i budi srećna, makar kopala bunare.”
Nevenka – prividna harmonija i bolno razočaranje
Jedna od žena koje su ostavile dubok trag u njegovom životu bila je Nevenka, žena iz Srema. Na prvi pogled, delovala je kao idealna supruga – domaćica, vredna i odana. Međutim, kako su meseci prolazili, iz kuće su počele da nestaju stvari i novac. Sumnje su se gomilale, a istina je otkrivena zahvaljujući vračari iz Knićanina, koja je Baci rekla da je Nevenka kleptomanka. Bio je to šok, ali i prelomni trenutak – usledio je razvod.
Jovanka – ljubav koja je trajala najduže
Posebno mesto u Bacinom srcu zauzimala je Jovanka, žena koja je sa njim provela čak 15 godina. Bila je vredna, posvećena i puna razumevanja. Njen dolazak u njegov život doneo je stabilnost i mir. Nažalost, njihova priča nije imala srećan kraj – Jovanka je obolela od raka i preminula, ostavljajući Bacu samog, ali s dragocenim uspomenama koje je čuvao do kraja života.
Ljubavne epizode u poznijim godinama
Nakon Jovanke, deda Baca je nastavio da traga za bliskošću i ljubavlju. Njegovi naredni brakovi bili su:
-
Piljika, žena mađarskog porekla
-
Ljela, čija narav nije bila u skladu s njegovim temperamentom
-
Velinka, sa kojom je veza bila kratkotrajna
-
Martinka, poslednja supruga sa kojom nije uspeo da ostvari dublju povezanost
Svaka od ovih žena bila je drugačija – po godinama, nacionalnosti, temperamentu – ali Baca je u svakoj vezi tražio ono što mu je bilo najvažnije: emotivnu bliskost i međusobno poštovanje. Kada to nije pronalazio, nije očajavao, već je nastavljao dalje.
Večiti romantik i optimista – duh koji ne stari
Bez obzira na sve što je prošao, deda Baca nikada nije izgubio veru u ljubav. Čak i u svojim pozniim godinama, govorio je da bi se ponovo oženio, kada bi naišla prava žena. Na pitanje da li bi još jednom stao na “ludi kamen”, odgovorio je bez imalo zadrške: “Naravno, samo da nije mnogo mlađa!”
Ovaj odgovor nije bio samo šala – on je bio odraz duha čoveka koji je, uprkos brojnim padovima, sačuvao osmeh, želju za životom i sposobnost da se raduje novim danima.
Zaključak: Lekcije iz jednog života punog ljubavi, nade i hrabrosti
Priča o dedi Baci nije samo zanimljiva anegdota o čoveku koji se ženio devet puta. To je svedočanstvo o ljudskoj istrajnosti, o potrazi za smislom i bliskošću, o upornosti srca koje se nikada ne predaje. Svaki brak, bez obzira koliko kratko trajao, za njega je bio pokušaj da pronađe sreću i dom.
Ono što deda Baca ostavlja za sobom nije samo uspomena njegovim potomcima i komšijama, već inspiracija generacijama koje dolaze – da nikada nije kasno za novu ljubav, da godine ne određuju sposobnost da se voli i da ništa nije izgubljeno sve dok postoji nada.
Njegov život je bio mozaik od:
-
radosti i gubitaka
-
početaka i završetaka
-
smehova i suza
… ali kroz sve to, ostao je veran sebi i onome što mu je najviše značilo – ljubavi.
U vremenu kada mnogi lako odustaju, deda Baca je pokazao da upornost, vedrina i otvoreno srce mogu učiniti i najobičniji život – vanserijskim. Zato se njegova priča i dalje priča – kao svedočanstvo o čoveku koji je, bez obzira na sve, uvek verovao da ga prava ljubav možda čeka već sutra.
