Bivši lider navijačke grupe Crvene zvezde otkrio je da su osamdesetih godina imali nameru fizički napasti najboljeg igrača Cibone.Zoran Timić Tima, bivši vođa navijača Crvene zvezde, podelio je anegdotu iz osamdesetih godina kada su “Delije” razmatrale plan da fizički napadnu i povrede Dražena Petrovića, tada najboljeg igrača Cibone i dvostrukog uzastopnog prvaka Evrope. U intervjuu za “Zvezda TV”, istakao je da su navijači Zvezde tada bili frustrirani zbog neuspeha svog tima u to vreme i da su se javljale kontroverzne ideje o nasilju kako bi “pomogli” svom timu. Timić je otkrio da su mladi navijači naivno razmišljali o zastrašivanju i pretnjama Petroviću, čak i ideji da ga fizički napadnu pre ključnih utakmica. Međutim, kako kaže, Zvezda nije tada bila u finalu, pa se srećom nije moralo pristupiti takvim ekstremnim merama. Od 1984. do 1988. godine, Dražen Petrović je igrao ključnu ulogu kao zvezda Cibone. Nakon jedne sezone u Real Madridu, prešao je u NBA ligu, gde je ostao sve do svoje tragične smrti u Nemačkoj u junu 1993. godine. Dražen je zauvek upamćen kao jedan od najvećih jugoslovenskih i hrvatskih košarkaša u istoriji, istinska ikona tokom dominacije Cibone u to vreme. Timić je izjavio da je bio uključen u neke od masovnih sukoba između navijača Zvezde i Dinama u Zagrebu.
“Moja najveća tuča desila se 1982. godine u Zagrebu tokom finala Kupa. Prva utakmica se odigrala u Zagrebu, a to je bio prvi put u istoriji da nas policija zadrži na tribinama. Bilo nas je oko 150, što je danas uobičajeno. Tada nije postojao redovni gostujući sektor ili kordon, izgledalo je naivno i smešno u poređenju s današnjim standardima. Nakon pola sata, sproveli su nas preko terena do zapadne tribine i rekli: ‘Idite, tamo vam je železnička stanica’. Krenuli smo prema stanici, ali kad smo ušli u park, sa druge strane počela se pojavljivati velika grupa Dinamovih navijača, pet puta više od nas. Neki od starijih su rekli ‘Niko ne sme pobeći, inače će mu suditi u Beogradu. Idemo napred, juriš braćo Srbi’. Kad smo im prišli, nisu verovali da napadamo, stali su, povukli se, bilo je tu masakra, a 10-15 Dinamovih navijača ostalo je ležati u parku. Policija je zatim došla s džipovima i motorima, rasterala i nas i njih. Tada sam imao 18 godina, to je bila moja prva navijačka pobeda, bio sam ponosan, a osim ponosa, oterali smo strah jer nije bilo svejedno nikome. Svi smo znali da je Zagreb neprijateljsko okruženje i uspeli smo se odbraniti. Kad smo već kod Zagreba, na početku naših putovanja tamo, upoznali smo nekoliko Zvezdinih navijača rođenih u Zagrebu, svi su naravno bili Srbi. Družili smo se, posećivali jedni drugima gradove, spavali jedni kod drugih, smišljali akcije kad igraju Cibona ili Dinamo, planirali da otmemo neku zastavu… Upoznali smo dva brata Srba koji su bili rođeni Zagrepčani i imali stan u centru grada. Taj stan u Medulićevoj ulici postao nam je baza, gde smo spavali, okupljali se, čuvali transparente. Proveli smo dane tamo. Mnogo godina kasnije, saznao sam da je u prizemlju te zgrade bilo sedište Bed blu bojsa”, izjavio je Timić. Ipak, Timić smatra da je današnji navijački svet mnogo nasilniji u poređenju s vremenom iz osamdesetih.
“Jedna od stvari s kojima sam se suočavao tada su bile i, naravno, navijačke tuče. Kad sam bio mlađi, trčao sam za starijima, posmatrao šta rade, kako to izgleda. Bio sam još mali i nisam imao hrabrosti da se uključim, ali kasnije sam se okuražio, posebno kada igramo protiv Partizana. Išli smo ulicom i napadali navijače Partizana, ali sve je to bilo naivno i nevino u odnosu na ono što se danas dešava. Tada se nisu koristili noževi, a kamoli pištolji. Sve se svodilo na to da napadnemo nekog, otmemo mu šal, zastavu ili da eventualno dobije ćušku. Danas su svi mnogo nasilniji nego tada”, zaključio je Timić.
