SVAKO peto dijete u Pojasu Gaze pothranjeno je, a broj slučajeva raste svakim danom, upozorila je Agencija UN-a za palestinske izbjeglice (UNRWA).
Duboka humanitarna kriza u Gazi – svakodnevna borba za opstanak
U Pojasu Gaze trenutno se odvija jedna od najtežih humanitarnih katastrofa u savremenoj istoriji. Prema izveštajima Agencije Ujedinjenih nacija za palestinske izbeglice (UNRWA), svako peto dete na tom području je pothranjeno, a situacija se iz dana u dan pogoršava. Najveći deo stanovništva, naročito deca, suočava se s akutnim nedostatkom hrane, osnovnih potrepština i medicinske pomoći.
U pozadini ove krize nalazi se kombinacija sukoba, blokada i ograničenog pristupa humanitarnoj pomoći, što dovodi do masovnog izgladnjivanja – fenomena koji je, prema rečima Svetske zdravstvene organizacije (WHO), uzrokovan ljudskim delovanjem, a ne prirodnim nepogodama. Svedočanstva ljudi iz Gaze razotkrivaju potresnu svakodnevicu u kojoj je borba za koricu hleba postala pitanje života i smrti.
Ljudska patnja iza statistika
Rastući broj smrtnih slučajeva zbog gladi
Komesar UNRWA-e, Philippe Lazzarini, podelio je šokantnu izjavu jednog od svojih kolega: „Ljudi u Gazi nisu ni mrtvi ni živi, oni su hodajući leševi.“ Ova metafora jasno oslikava očaj i iscrpljenost stanovništva koje je već mesecima podvrgnuto potpunoj blokadi i stalnim vojnim operacijama.
Prema podacima Ministarstva zdravstva Gaze, koje funkcioniše pod upravom Hamasa, ukupan broj preminulih od gladi od početka rata dostigao je 111, a taj broj raste iz dana u dan. UN-ove humanitarne agencije, kao i preko 100 organizacija za ljudska prava, pozivaju na hitnu međunarodnu intervenciju.
Drastično ograničen dotok pomoći
Izrael tvrdi da ne postoji opsada i za nedostatak pomoći optužuje Hamas, ali UN navodi da humanitarna pomoć stiže “na kapaljku”, uz ozbiljne prepreke u distribuciji. Lazzarini je apelovao da se odmah omogući slobodan i neometan prolaz humanitarne pomoći, posebno kako bi se sprečila smrt dece koja su već na ivici izgladnjivanja.
Priče iz svakodnevice – glasovi iz Gaze
U izjavama stanovnika Gaze, prikazuje se svakodnevni očaj:
-
Hanaa Almadhoun, stanovnica severne Gaze, navodi da su tržnice uglavnom prazne, a kada se hrana i pojavi, cene su toliko visoke da su van domašaja običnih ljudi. Ljudi prodaju zlato, kućne aparate pa čak i dečje igračke da bi kupili osnovne potrepštine.
-
“Svaki dan je novi izazov – samo da pronađemo nešto jestivo. Videla sam decu kako kopaju po kontejnerima tražeći ostatke hrane,” rekla je Almadhounova.
Druga stanovnica, Tahani Shehada, humanitarna radnica iz Gaze, opisuje kako je i najosnovnije stvari poput kuvanja ili tuširanja nemoguće obaviti. “Moj osmomesečni sin nikada nije okusio voće,” ističe.
Glad kao svakodnevna stvarnost
Prema izjavama doktorke Aseel, koja radi s britanskom humanitarnom organizacijom, stanovnici Gaze više ne strepe od gladi – već glad već žive. Njene reči su bolne i direktne: „Put do pomoći je put u smrt.” Njen suprug je ubijen dok je pokušavao doći do konvoja s pomoći.
Ova surova realnost se potvrđuje i u rečima Najah, mlade udovice: „Umiremo od gladi. Nemamo šta da jedemo. Živimo u šatorima. Gotovi smo.”
Distribucija pomoći uz smrtonosne posledice
U pokušaju da olakšaju krizu, Izrael i SAD su pokrenuli sistem pomoći pod nazivom Humanitarna zaklada za Gazu (GHF). Međutim, prema Uredu UN-a za ljudska prava, preko 1000 Palestinaca je ubijeno dok su pokušavali da pristupe distribucionim centrima GHF-a.
-
Od tog broja, najmanje 766 ljudi ubijeno je u blizini četiri glavna distribuciona centra koje obezbeđuju američki privatni zaštitari i izraelske vojne jedinice.
-
Još 288 ljudi izgubilo je život u blizini konvoja pomoći UN-a i drugih organizacija.
Izrael tvrdi da Hamas koristi punktove za izazivanje nereda, ali mnogi očevici i preživeli navode drugačije – da izraelska vojska koristi smrtonosnu silu i protiv civila koji traže hranu.
Izgladneli lekari, izmučeni novinari, deca svedena na kosti
Stanje u zdravstvenim ustanovama u Gazi je alarmantno:
-
Bolnice koje još funkcionišu, otvorile su posebne odeljenja za pothranjenu decu čija su tela doslovno svedena na kost i kožu.
-
Lekari su i sami pothranjeni, često nesposobni da stoje na nogama tokom rada.
-
Novinari koji bi trebalo da svedoče i dokumentuju patnju, nemaju snage ni da stignu do klinika.
U bolnici Nasser, objavljena je snimka koja prikazuje decu u terminalnoj fazi izgladnjivanja, što je izazvalo oštre reakcije međunarodne javnosti.
Lični vapaji – kolektivna molba za spas
Mnogi stanovnici Gaze iznose srceparajuće poruke:
-
Abu Alaa, trgovac, kaže da on i njegova deca svakodnevno idu na spavanje gladni. “Mi nismo živi. Mi smo mrtvi. Molimo ceo svet da nas spasi.”
-
Walaa Fathi, trudnica u osmom mesecu, ističe da ne zna kako će preživeti porođaj u uslovima gladi i straha. “Ovo što proživljavamo nije samo kriza – to je potpuni kolaps društva.”
Humanitarni krah koji zahteva hitnu akciju
Situacija u Pojasu Gaze više ne može biti opisana kao kriza – ona je katastrofa bez presedana. Glad više nije pretnja – ona je sadašnjost. Deca umiru od pothranjenosti, ljudi se suočavaju s nemogućnošću da obezbede osnovne uslove za život, a svet još uvek diskutuje o odgovornosti, dok hiljade ljudi gubi život u potrazi za parčetom hleba.
Da bi se sprečila potpuna humanitarna katastrofa, neophodno je:
-
Omogućiti slobodan i siguran prolaz humanitarne pomoći bez političkih i vojnih prepreka.
-
Povećati međunarodni pritisak kako bi sve strane poštovale međunarodno humanitarno pravo.
-
Usmeriti resurse na medicinsku i nutritivnu pomoć, posebno za decu i ranjive grupe.
-
Saslušati i dokumentovati svedočenja običnih ljudi koji svakodnevno gube porodice, domove i dostojanstvo.
Humanitarna pomoć ne sme biti sredstvo političkog pritiska. Ona mora biti pravo svakog ljudskog bića.
Dok svet gleda, Gazu prekriva tišina koju prekida samo šapat gladi i očajnički vapaj naroda:
“Nismo živi. Spasite nas.”
