Američki veteran i bivši pripadnik specijalnih snaga Anthony Aguilar podijelio je emotivnu priču koja je ponovo skrenula pažnju na duboku humanitarnu krizu u Gazi.
Humanitarna katastrofa kroz oči veterana
Situacija u Pojasu Gaze već godinama predstavlja jednu od najozbiljnijih humanitarnih kriza u savremenom svetu. Međutim, tek pojedinačna svedočenja onih koji su prisutni na terenu uspevaju da probude pravu svest o razmerama tragedije. Jedno od takvih potresnih svedočenja dolazi od Anthonyja Aguilara, bivšeg pripadnika američkih specijalnih snaga, koji je, nakon vojne karijere, odlučio da se posveti humanitarnom radu. Njegovo iskustvo iz maja 2025. godine, kada je volontirao u Gazi, otvorilo je brojna pitanja o moralnim, političkim i humanitarnim aspektima rata i pomoći pogođenima.
Susret s dječakom koji je postao simbol bola
Aguilar je svoje emotivno iskustvo podelio s međunarodnim medijima, osvetlivši time jednu od mnogih tragičnih sudbina koje se svakodnevno odigravaju u Gazi. Tog dana, 28. maja 2025. godine, dok je radio na punktu za distribuciju pomoći u okviru američko-izraelske Fondacije za humanitarnu pomoć Gazi (GHF), upoznao je dečaka po imenu Amir.
Kako je Aguilar opisao, dečak je stigao pešice nakon dvanaestočasovnog hoda, bez obuće i u iznošenoj, poderanoj odeći. Njegovo telo je bilo izuzetno mršavo, praktično kost i koža, što je jasno govorilo o dubokoj pothranjenosti.
„Amir je bio tih, skroman. Kada je prišao, zahvalio mi se tiho i poljubio mi ruku. To je bio trenutak pun tuge, ali i duboke ljudskosti,” ispričao je Aguilar.
Ovaj susret, koliko god bio kratak, ostavio je neizbrisiv trag. Bio je to susret između dva sveta — jednog obeleženog vojnom obukom i uniformama, i drugog, razorenog glađu, strahom i očajem.
Tragični preokret: Smrt pred očima
Samo nekoliko minuta nakon tog susreta, situacija se drastično promenila. Prema Aguilarovim rečima, izraelske snage su otvorile vatru na okupljene civile. Usledili su suzavci, šok bombe i bojevi meci. U haosu koji je nastao, mali Amir je pokušao da pobegne.
„Pokušao je da se skloni, da se sakrije… ali nije uspeo. Pogođen je. Preminuo je na licu mesta,“ rekao je Aguilar kroz suze.
Smrt dečaka Amira nije samo tragičan slučaj — ona je postala simbol šireg stradanja nevinih i brutalnosti u okruženju koje bi trebalo da bude bezbedno za civile. Ova situacija baca senku na način na koji se sprovodi humanitarna pomoć, ali i na ponašanje vojnih snaga u ratnim zonama.
Raspodela pomoći pod senkom sukoba
U trenutku kada se odigrala ova tragedija, Gaza je već mesecima bila u stanju potpune humanitarne krize. Prema procenama organizacije Integrisana klasifikacija faza sigurnosti hrane (IPC):
-
Većina regija u Gazi je već prešla prag gladi
-
Nedostaje osnovna hrana, poput pirinča, leće, brašna i mleka
-
Voda je zagađena ili nepristupačna
-
Medicinske zalihe su gotovo nestale
Punktovi za pomoć, poput onog na kojem je Aguilar volontirao, često su poslednja nada za hiljade ljudi koji se svakodnevno bore za opstanak. Međutim, ni ti punktovi nisu pošteđeni nasilja. Postoje ozbiljne optužbe da se neki od tih punktova koriste u vojne svrhe, čime se dodatno kompromituje bezbednost civila.
Ključni problemi sa raspodelom pomoći:
-
Upotreba humanitarnih misija kao paravana za vojne operacije
-
Nedostatak neutralnosti među organizacijama koje raspodeljuju pomoć
-
Stalne pretnje vojnim dejstvima na mestima gde se okupljaju civili
-
Nemogućnost nadzora i verifikacije poštovanja međunarodnog humanitarnog prava
GHF, organizacija s kojom je Aguilar sarađivao, trenutno se nalazi pod istragom više međunarodnih tela, uključujući Ujedinjene nacije.
Bilans tragedije: Više od 60.000 mrtvih
Podaci iz Gaze su poražavajući. Od oktobra 2023. godine, kada je počela izraelska ofanziva, prema procenama terenskih organizacija, broj žrtava je premašio 60.000 poginulih civila. Još je strašniji podatak da je više od 1.000 ljudi ubijeno dok su pokušavali da dođu do humanitarne pomoći.
Amirova priča, koliko god bila pojedinačna, jeste odraz svakodnevice u Gazi — gde se borba za vrećicu hrane može završiti smrću.
Poziv na globalnu reakciju
Aguilarova ispovest odjeknula je širom sveta. Njegove reči nisu bile političke, već duboko ljudske. Apelovao je da se prestane posmatrati Gaza kroz prizmu geopolitike i vojne strategije, već kao što ona jeste — mesto u kojem ljudi pate.
„Ovo nije više rat u klasičnom smislu. Ovo je borba za očuvanje ljudskosti. Ako nastavimo da okrećemo glavu, postaćemo saučesnici u zločinima,” poručio je Aguilar.
Brojne organizacije za ljudska prava i aktivisti reagovali su pozivom na hitnu međunarodnu istragu. Cilj je utvrditi da li se humanitarna pomoć koristi kao oružje, ali i kako zaštititi civile, posebno decu, od dalje patnje.
Amir kao simbol nečega većeg
Priča o Amiru nije usamljena. U očima tog dečaka, kao i u njegovom poslednjem činu zahvalnosti — poljupcu ruke čoveku koji mu je pružio vrećicu hrane — ogleda se cela tragedija jednog naroda. Njegova smrt je podsetnik na to koliko je lako zaboraviti ljudsku stranu rata kada brojke postanu svakodnevica.
Anthony Aguilar, iz pozicije nekadašnjeg vojnika, danas je svedok tragedije koju nijedna vojna obuka nije mogla pripremiti. Njegovo svedočenje treba da posluži kao poziv čovečanstvu da se ponovo zapita: gde je granica između rata i neljudskosti?
Ako je priča o jednom gladnom i ubijenom dečaku ono što je potrebno da se svet probudi — onda mora da se priča, iznova i iznova, sve dok pravda ne bude više od puke ideje, već stvarnost za one koji je najviše zaslužuju.
