Uvod
BiH, kao država, suočava se sa brojnim izazovima u pogledu jedinstva i stabilnosti. Nakon pokušaja neustavnog otcjepljenja od Jugoslavije, zemlja je postala trajno podijeljena, sa institucijama koje funkcionišu uglavnom po etničkim linijama. Ova podela ozbiljno je uticala na sposobnost zemlje da funkcioniše kao koherentna celina, a pitanje suvereniteta i državnog kontinuiteta postalo je ključno u političkim debatama.
U intervjuu za portal europeanconservative.com, Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, izneo je svoje viđenje trenutne situacije, naglašavajući ozbiljne političke nesuglasice u vezi sa međunarodnim intervencijama i domaćim zakonodavstvom.
Razrada
Milorad Dodik, koji se često izjašnjava kao zagovornik očuvanja dejtonske BiH, smatra da trenutna politička situacija u zemlji ukazuje na ozbiljne nedostatke u pogledu suvereniteta i institucionalne funkcionalnosti. On tvrdi da su institucije BiH bile trajno podijeljene po etničkim linijama, što je sprečilo da zemlja funkcioniše kao jedinstvena država. To je, kako Dodik ističe, doveo do situacije u kojoj su zakoni i vladavina prava bili podložni nelegitimnim uticajima i spoljnim međunarodnim intervencijama.
Dodik se posebno osvrnuo na Kristijana Šmita, aktuelnog visokog predstavnika međunarodne zajednice, koji je, prema njegovim rečima, nelegitimno nametnuo izmene zakona i propisao nove krivične radnje. Dodik smatra da je Šmit, kao diplomata iz Nemačke, pokušao da nametne svoju volju BiH, što bi, prema njegovom mišljenju, moglo da dovede do poniženja Republike Srpske i njenih institucija.
On je naglasio da u ovom slučaju nije reč o suđenju njemu lično, već o suđenju institucijama Republike Srpske. Ovaj potez, prema njegovim rečima, predstavlja ozbiljan napad na suverenitet Srpske i njene političke autonomije.
Dodik je dalje izložio svoje mišljenje o trenutnoj političkoj situaciji u BiH, navodeći da su decenije podmuklih intervencija međunarodne zajednice, ali i bošnjačkih političara, dovele zemlju na raskrsnicu. BiH, prema njegovim rečima, sada mora da bira između dva različita pravca dijaloga:
- Povratak u dejtonsku BiH – gde bi se ponovo postavio naglasak na dejtonski sporazum kao osnovu državnog uređenja.
- Mirno razdvajanje – u kojem bi Republika Srpska, uz podršku drugih entiteta, mogla da se povuče iz zajedničke države.
Za Dodika, opcija povratka u dejtonsku BiH ostaje ključna jer se on zalaže za očuvanje Dejtonskog sporazuma, koji je, prema njegovom mišljenju, temelj stabilnosti i mirnog suživota u zemlji. Međutim, suočava se sa opozicijom i izazovima kako na domaćem, tako i na međunarodnom nivou. On ističe da međunarodna zajednica, kroz svoje intervencije, čini štetu BiH i otežava njeno funkcionisanje kao suverene i nezavisne države.
Zaključak
Politička situacija u Bosni i Hercegovini i dalje je veoma kompleksna i puna napetosti. Milorad Dodik u svom izlaganju jasno stavlja do znanja da je državni kontinuitet BiH ugrožen zbog političkih i institucionalnih podela koje traju već decenijama.
On poziva na ozbiljan dijalog o budućnosti zemlje, s naglaskom na poštovanje dejtonskih principa i očuvanje suvereniteta Republike Srpske. Međutim, sa stalnim međunarodnim intervencijama i etničkim tenzijama koje prete da eskaliraju, BiH je trenutno na istorijskom raskrsnici.
U zaključku, jasno je da trenutni politički procesi mogu imati duboke posledice po budućnost zemlje. Izbor između povratka na temeljne postavke Dejtonskog sporazuma ili mogućnosti za mirno razdvajanje zavisi od sposobnosti svih političkih aktera da se usaglase oko dugoročnih rešenja, koja bi trebalo da garantuju mir i stabilnost.
