“Dodik je politički mrtvac koji preko njive ulazi u BiH: Bit će uhapšen kad-tad”

Uvod

U poslednjim mesecima, politička scena Bosne i Hercegovine dovedena je do usijanja nakon što su sigurnosne agencije i tužilaštvo počele da deluju prema najvišim instancama vlasti. Glavna figura koja se našla u fokusu jeste Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, protiv kojeg se vodi istraga zbog ozbiljnih krivičnih dela. U središtu ovog talasa reakcija nalazi se i Dragan Mioković, bivši policijski službenik, danas predsedavajući Predstavničkog doma Parlamenta Federacije BiH, koji je u emisiji „Dan uživo“ izneo svoje viđenje situacije – bez ustezanja i uz jasne poruke o stanju bezbednosnih struktura, političkoj odgovornosti i zakonskoj nužnosti procesuiranja.

U ovom tekstu ćemo analizirati:

• aktuelni slučaj i bezbednosne aspekte hapšenja Milorada Dodika,

• reakcije i stanje sigurnosnih i tužilačkih tela,

• širu političku sliku i odnose u BiH,

• stanje posle poplava i reakcije federalne vlasti,

• te unutrašnje napetosti u Predstavničkom domu FBiH.

Razrada

1. Dodik – politički mrtvac ili bjegunac pred zakonom?

Mioković ne štedi reči kada opisuje položaj Milorada Dodika – nazivajući ga „političkim mrtvacem“ koji je izgubio svaki politički legitimitet i sada funkcioniše kao bjegunac od pravde. Naglašava da će, pre ili kasnije, Dodik završiti u zatvoru ili kao večiti begunac.

Prema njegovim tvrdnjama:

• Sigurnosne agencije i tužilački tim već uveliko rade na pripremi hapšenja.

• Odluka o vremenu, mestu i načinu hapšenja treba da ostane isključivo u rukama profesionalaca – bez političkog pritiska ili medijske dramatizacije.

• Dodik, iako još uvek putuje avionima, često koristi netradicionalne, čak i kriminalne metode prelaska granice – isključuje uređaje u avionima, šalje prazne konvoje, prelazi granice preko njiva ili skela.

Mioković posebno naglašava da „niko ne vredi nokta jednog policajca, a kamoli nečije smrti“, aludirajući da hapšenje mora biti pažljivo, bezbedno i profesionalno.

2. Zbunjujuća uloga Interpola i politički uticaji

Mnogi su očekivali da će Interpol izdati crvenu poternicu za Dodikom, međutim, to se nije desilo. Mioković ističe da je već sumnjao u tu mogućnost, navodeći primer katalonskog separatiste Puigdemonta koji takođe nije bio predmet crvene poternice. Razlog tome leži u Članu 3 Statuta Interpola, koji ne dozvoljava delovanje u slučajevima s političkom konotacijom.

On odbacuje tvrdnje da lideri poput Orbana ili Vučića utiču na odluke Interpola, rekavši:

„Interpol je ozbiljna organizacija, ne funkcioniše po sistemu političkih veza, već po strogim pravilima.“

Iako se spekuliše da Vučić ima „dobre veze sa šefom Interpola“, Mioković to smatra neozbiljnom i populističkom tvrdnjom.

3. Sigurnosne službe – tihi profesionalci ili nevidljivi birokrati?

Mioković ukazuje na veliki komunikacijski propust Ministarstva sigurnosti, jer javnost nije redovno informisana o koracima koji se preduzimaju. U kriznim vremenima, kaže on, građani imaju pravo da znaju da se nešto dešava.

Prema informacijama koje on poseduje:

• Sigurnosne službe rade po nalogu Suda BiH.

• Tužilački tim koordinira sa operativnim jedinicama.

• On u potpunosti podržava njihovu autonomiju u odlučivanju o hapšenju.

Ukazuje i na pritiske iz javnosti koje smatra kontraproduktivnim, jer „pojačana medijska buka samo otežava rad službi“.

4. Simbolički pad Dodika – unutrašnje pukotine

Mioković koristi primer odlaska pojedinaca iz SIPA-e i VSTV-a da bi ilustrovao gubitak političke moći Dodika:

• Dva policajca iz SIPA-e otišla su u penziju, navodno zbog boljih uslova u MUP-u RS.

• Četiri državna službenika napustila su svoje funkcije.

• Jedna sudinica iz VSTV-a, bliska Dodiku, takođe je otišla – navodno jer joj je on zaposlio dete.

Zanimljivo je da iz Suda i Tužilaštva BiH nije otišao nijedan službenik, što Mioković tumači kao znak otpora i profesionalne čestitosti tih institucija.

5. Poplave i sanacija – spora reakcija vlasti

Osim bezbednosnih pitanja, Mioković je govorio i o šteti od poplava koje su pogodile BiH. Tokom jedne od sednica Parlamenta, kako kaže, načelnici i gradonačelnici su emotivno izlagali, tražeći pomoć.

Prema njihovim iskazima, u fokusu su bila četiri ključna problema:

1. Nedovoljna finansijska pomoć.

2. Spora realizacija projekata sanacije.

3. Nedostatak komunikacije sa federalnim ministarstvima.

4. Nepoverenje u način trošenja doniranih sredstava.

Na osnovu tih primedbi, Parlament FBiH je usvojio četiri obavezujuća zaključka koji su prosleđeni Vladi FBiH. Pored toga, premijer Nermin Nikšić zatražio je od Tužilaštva HNK informacije o toku istrage.

Mioković priznaje da se obnova odvija, ali nedovoljno brzo, dodajući da ovakve situacije uvek zahtevaju više institucionalne dinamike.

6. Obrušeni kamenolom – gde su odgovorni?

Novinari su podsetili Miokovića na nesreću u kojoj se obrušio kamenolom na stambene objekte i građane. Na pitanje zašto niko još nije uhapšen, on je izbegao direktan odgovor.

S obzirom na svoj profesionalni background, kaže:

„Znam koliko ovakve istrage mogu biti kompleksne. Nadam se da tužilaštvo radi svoj posao kako treba.“

Ovakav odgovor pokazuje njegov oprez u kritikovanju pravosuđa, ali i postavlja pitanje odgovornosti koje još uvek visi u vazduhu.

7. Zastoj u radu Parlamenta i pokušaj razrešenja

Mioković je bio i meta pokušaja razrešenja sa funkcije predsedavajućeg, koje je inicirao poslanik Mirza Čelik. Glavni razlog navodno je bio to što nije održana nijedna sednica tokom marta.

Mioković objašnjava:

• Odluka je doneta u dogovoru sa Kolegijem, jer je mart ove godine bio preklopljen sa ramazanskim postom i Bajramom.

• Martovska sednica je ipak održana 2. aprila, odmah po završetku ramazana.

• On preuzima odgovornost za ovu odluku, ali ističe da nije bilo formalnog zahteva za njegovu smenu, već „razgovora u okviru Kolegija“.

Tvrdi da poštuje pravo svakog poslanika da podnese zahtev za smenu, ali insistira da se sve sprovodi po proceduri.

Zaključak

Situacija oko Milorada Dodika je višeslojna – od zakonskih optužbi, preko političkih manipulacija, do međunarodnih i bezbednosnih aspekata. Dragan Mioković, kao iskusni bezbednjak i sada političar, jasno izražava frustraciju sporim reakcijama pojedinih tela, ali i veroje u rad profesionalaca koji postupaju u skladu sa zakonom.

Njegove izjave osvetljavaju nekoliko ključnih poruka:

• Zakon mora biti iznad politike.

• Hapšenje ne sme biti spektakl, već precizna operacija.

• Politička moć se urušava tiho, ali nepovratno.

• Institucije se moraju jačati komunikacijski i operativno.

Pored toga, otvaraju se i šira pitanja o odgovornosti za prirodne katastrofe, kao i o funkcionisanju demokratskih procedura unutar zakonodavnih tela.

Miokovićeva poruka je jasna – nema nedodirljivih, i sve što se danas ignoriše, sutra postaje presuda.