25 godina od NATO bombardovanja: Pogled unazad na događaje koji su oblikovali Balkan
Uvod
Danas, 24. marta 2025. godine, Srbija obeležava tužnu i bolnu godišnjicu – četvrt veka od početka vazdušnih udara NATO-a na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ). Ovaj događaj ostavio je dubok trag na političku, ekonomsku i društvenu stvarnost regiona, a posledice se osećaju i danas. Obeležavanje ove godišnjice, pored samog sećanja na žrtve i događaje, otvara i neka aktuelna politička pitanja, među kojima je i prisustvo predsednika Republike Srpske, Milorada Dodika, ličnosti čiji se potezi i status nalaze pod posebnim lupom pravosudnih i političkih institucija.
U tekstu ćemo detaljno analizirati:
-
Tok događaja iz 1999. godine
-
Političke odluke koje su dovele do bombardovanja
-
Posledice po ljude i infrastrukturu
-
Aktuelna dešavanja i njihovu povezanost s prošlim događajima
Razrada
Hronologija napada: Kako je sve počelo?
Tačno u 19:45 časova, 24. marta 1999. godine, započeli su prvi zračni napadi NATO snaga na teritoriju tadašnje SR Jugoslavije. Ovi napadi nisu došli iznenada, već su bili rezultat višemesečnih tenzija i neuspelih pregovora oko statusa Kosova, koje je bilo poprište etničkih i političkih sukoba.
Beograd, odnosno vlasti SRJ, odbile su da potpišu takozvani Rambouillet sporazum, kojim se predviđalo široko prisustvo stranih trupa na teritoriji Jugoslavije, pre svega na Kosovu. Upravo ovo odbijanje bilo je povod za intervenciju, iako treba naglasiti da je odluka o bombardovanju predstavljala presedan u istoriji Ujedinjenih nacija – sprovedena je bez odobrenja Saveta bezbednosti UN-a.
Pokušaji članica NATO-a da dobiju podršku Saveta bezbednosti naišli su na žestok otpor dve velike sile – Kine i Rusije – koje su najavile veto na takvu odluku. Bez obzira na to, NATO alijansa odlučila je da samostalno pokrene vojnu operaciju pod kodnim imenom Allied Force.
Ljudski gubici i razmere štete
Tokom 78 dana trajanja bombardovanja, koje je okončano 10. juna 1999. godine potpisivanjem Kumanovskog sporazuma, cena rata bila je zastrašujuća. Prema zvaničnim procenama:
-
Poginulo je oko 3.500 ljudi – među njima vojnici, policajci i civili.
-
Među žrtvama je i 89 dece.
-
Oko 6.000 osoba ranjeno je tokom trajanja bombardovanja.
-
Ekonomska šteta procenjena je na više milijardi dolara – razorena infrastruktura, mostovi, putevi, bolnice, fabrike, kao i veliki broj stambenih objekata.
Posebno je važno istaći da su posledice bombardovanja bile višeslojne:
-
Ljudska tragedija – izgubljeni životi i trajne fizičke i psihičke posledice po preživele.
-
Ekonomsku stagnaciju – usporen privredni razvoj, uništena industrijska postrojenja.
-
Političke turbulencije – pad međunarodnog ugleda zemlje, izolacija, ali i pojačana unutrašnja nestabilnost.
Kumanovski sporazum i uspostavljanje UNMIK-a
Sporazum koji je potpisan u Kumanovu 10. juna 1999. godine formalno je okončao napade. Njime je:
-
Predviđeno povlačenje svih vojnih i policijskih snaga SRJ sa Kosova.
-
Omogućeno postavljanje Privremene administrativne misije UN-a (UNMIK), koja je preuzela upravljanje Kosovom.
-
Uspostavljena prisutnost međunarodnih mirovnih snaga, poznatih kao KFOR.
Ovaj sporazum promenio je političku mapu Balkana i postavio temelje za kasnije proglašenje nezavisnosti Kosova.
Dve različite perspektive: Tuga i slavlje
Ono što danas jasno pokazuje duboku podeljenost regiona jeste činjenica da se ovaj datum različito obeležava:
-
U Srbiji, 24. mart je dan žalosti, sećanja na žrtve, razaranja i gubitke. Održavaju se komemoracije, polaganje venaca i okupljanja na mestima stradanja.
-
Na Kosovu, isti datum doživljava se kao dan oslobođenja – početak procesa koji je doveo do njihove de facto nezavisnosti.
Prema podacima kosovskih vlasti, trenutno preko 100 članica Ujedinjenih nacija priznaje nezavisnost Kosova, dok Srbija to i dalje kategorično odbija, smatrajući teritoriju Kosova integralnim delom svoje države.
Proces normalizacije odnosa: Od Brisela do stalnih tenzija
Pokušaji normalizacije odnosa između Beograda i Prištine formalno su započeli 2013. godine, kada je postignut Briselski sporazum pod pokroviteljstvom Evropske unije. Iako su dogovori zamišljeni kao korak ka pomirenju i stabilizaciji, realnost je daleko od idealne. Proces prati:
-
Uzajamna optuživanja.
-
Povremene krize i eskalacije.
-
Nepoverenje koje i dalje postoji na obe strane.
Jedna od ključnih tačaka neslaganja jeste status Zajednice srpskih opština na Kosovu, čija implementacija još nije sprovedena.
Aktuelna pitanja: Milorad Dodik i pravosudne dileme
Ovogodišnje obeležavanje godišnjice dodatno je u fokus javnosti stavilo pojavu Milorada Dodika, predsednika Republike Srpske, koji je prisustvovao komemoraciji u Srbiji. Njegovo prisustvo izazvalo je posebnu pažnju zbog činjenice da je:
-
Osuđen pred sudovima Bosne i Hercegovine zbog navodnog rušenja ustavnog poretka BiH.
-
Protiv njega raspisana centralna poternica.
-
Obaveza svake policijske agencije u BiH da ga, po povratku, privede.
Postavlja se pitanje kako je Dodik prešao granicu i da li će Granična policija BiH preduzeti odgovarajuće mere po njegovom povratku iz Srbije. Ova situacija dodatno komplikuje ionako napetu političku atmosferu u Bosni i Hercegovini.
Zaključak
Dvadeset i pet godina nakon početka NATO bombardovanja, posledice tog perioda i dalje oblikuju političku i društvenu stvarnost Balkana. Tragedija iz 1999. godine ostavila je za sobom neizbrisive tragove – ne samo u ruševinama gradova i ekonomskim gubicima, već i u svesti ljudi, kolektivnom pamćenju i političkim odnosima koji i dalje tinjaju.
Obeležavanje godišnjice ne služi samo kao podsetnik na prošlost, već i kao prilika da se sagleda sadašnjost i budućnost regiona. Sukobi, tenzije i nerešena pitanja jasno pokazuju da proces pomirenja još uvek traje i da je neophodno ulagati dodatne napore kako bi region krenuo putem stabilnosti.
Takođe, aktuelni događaji, poput prisustva Milorada Dodika, podsećaju nas da pitanja pravde, odgovornosti i vladavine prava ostaju ključni faktori za dugoročnu sigurnost i mir.
