Uvod

U svetlu aktuelnih političkih i bezbednosnih previranja unutar Bosne i Hercegovine, današnji događaj u Banjoj Luci privukao je veliku pažnju. Naime, u Palati Republike Srpske održan je značajan sastanak na najvišem nivou rukovodstva ovog entiteta. Glavna tema sastanka bila je odluka koja bi mogla imati dalekosežne posledice za unutrašnje uređenje, ali i odnose unutar BiH — odluka o formiranju granične policije Republike Srpske (RS). Ovu vest je javnosti saopštio predsednik RS-a Milorad Dodik, pozivajući se na ključne odredbe Dejtonskog mirovnog sporazuma, tačnije njegov Aneks 2.

Odluka nije samo simbolična, već ima potencijal da otvori čitav niz pitanja, kako u pravnom tako i u političkom smislu, naročito kada se uzmu u obzir istorijski konteksti i raniji modeli upravljanja granicama na teritoriji Bosne i Hercegovine.

Razrada

Najava formiranja granične policije RS-a

Predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, naglasio je kako će se formiranje granične policije Republike Srpske temeljiti na pravnom okviru koji je u skladu sa Dejtonskim sporazumom. Konkretno, Dodik se pozvao na Aneks 2 ovog međunarodnog dokumenta, koji se odnosi na teritorijalno razgraničenje entiteta unutar Bosne i Hercegovine.

Dodik je tom prilikom istakao sledeće ključne korake:

• Formiranje posebne Radne grupe koja će biti zadužena za izradu zakonskih rešenja potrebnih za uspostavljanje ove policijske strukture.
• Rad Radne grupe će biti u potpunosti usklađen sa međunarodnim aktima, konkretno sa pomenutim Aneksom 2 Dejtonskog sporazuma.
• Već danas je pomenuta Radna grupa održala svoj prvi sastanak, čime su zvanično otpočele aktivnosti na izradi pravnog okvira.

Prema Dodikovim rečima, ova inicijativa ima utemeljenje u istorijskom presedanu. Naime, od 1996. do 2000. godine, nadležnost nad kontrolom granica obavljale su entitetske policije, uključujući i policiju Republike Srpske.

Istorijski kontekst kontrole granica

Kako bi dodatno potkrijepio opravdanost novog poteza, Dodik je podsetio na period kada su granice Bosne i Hercegovine bile pod nadzorom entitetskih policija. Taj model je bio na snazi do 13. januara 2000. godine, kada je tadašnji visoki predstavnik u BiH, Wolfgang Petritsch, doneo odluku kojom je uspostavljena centralizovana institucija — Državna granična služba Bosne i Hercegovine.

Ova odluka je, prema Dodikovom tumačenju, predstavljala političku intervenciju koja je prenela ovlašćenja sa entiteta na nivo zajedničkih institucija, a sadašnja inicijativa ima za cilj da vrati deo nadležnosti na entitetski nivo, ali bez izlaska iz okvira Dejtonskog sporazuma.

Planirana zatvorena sednica Vlade RS

Dodatno, najavljeno je da će u popodnevnim satima biti održana zatvorena sednica Vlade Republike Srpske. Na toj sednici će se, osim teme granične policije, razmatrati i druga pitanja vezana za celokupnu političko-bezbednosnu situaciju kako u Republici Srpskoj, tako i u Bosni i Hercegovini uopšte.

Na sednici će prisustvovati najviši politički akteri Republike Srpske, uključujući:

• Milorada Dodika, predsednika RS-a
• Željku Cvijanović, predsedavajuću Predsedništva BiH

Ovo jasno govori o ozbiljnosti pristupa i nameri da se pomenute teme razmotre na najvišem nivou, bez prisustva javnosti, što dodatno podstiče spekulacije o potencijalnim odlukama koje bi mogle uslediti.

Ključni aspekti odluke o graničnoj policiji RS

Važno je istaći nekoliko bitnih tačaka koje proizlaze iz najava o formiranju granične policije Republike Srpske:

1. Pozivanje na Dejtonski sporazum

Dodikova retorika jasno naglašava pozivanje na Dejtonski mirovni sporazum, koji je pravni temelj ustrojstva Bosne i Hercegovine nakon ratnih sukoba. Konkretno, pozivanje na Aneks 2 ima za cilj da dokaže da inicijativa ne izlazi izvan prihvaćenih okvira međunarodnog prava.

2. Povratak na raniji model upravljanja granicama

Podsećanjem na period između 1996. i 2000. godine, pokušava se opravdati legitimitet vraćanja ovlašćenja entitetskoj policiji. Ovim se sugeriše da centralizacija granične kontrole nije nužno trajno rešenje, već odluka koja je tada doneta usled specifičnih okolnosti.

3. Formiranje Radne grupe

Formiranje Radne grupe pokazuje da vlast Republike Srpske ozbiljno pristupa ovom procesu. Cilj grupe jeste kreiranje zakona koji će jasno definisati nadležnosti i funkcije buduće granične policije.

4. Zatvoreni sastanci

Odluka da sednica Vlade RS bude zatvorena za javnost može ukazivati na želju da se osetljiva pitanja razmotre daleko od očiju javnosti, ali i na moguće strategije koje tek treba da budu otkrivene.