Dodik: “Neće biti rata iako Bošnjaci, muslimani, žele nekakvo drugo poluvrijeme”

U intervjuu datom za “Glas Srpske”, predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, izneo je niz snažnih političkih stavova o trenutnoj situaciji u Bosni i Hercegovini, poziciji Republike Srpske u međunarodnom okruženju, kao i njegovom ličnom uverenju da će politički mir i stabilnost biti očuvani, uprkos rastućim tenzijama. U ovom razgovoru, Dodik se osvrnuo na brojne teme – od pravosuđa i političkih odnosa u BiH do međunarodnih savezništava, lične odgovornosti i budućnosti srpskog entiteta.

Njegove poruke jasno ukazuju na pokušaj da se u javnosti učvrsti narativ o odlučnosti, institucionalnoj borbi i zaštiti interesa Republike Srpske, dok istovremeno ukazuje na ono što vidi kao političke provokacije i pokušaje destabilizacije od strane bošnjačkih političara i institucija u Sarajevu.

1. Jasno poricanje mogućnosti sukoba i optužbe na račun Sarajeva

U uvodnom delu intervjua, Dodik kategorički odbacuje mogućnost rata i poručuje da neće biti nikakvog sukoba na teritoriji BiH. On optužuje bošnjačke političare da, kako kaže, žele “drugo poluvrijeme”, aludirajući na to da bi ponovno zaoštravanje sukoba bilo način za ostvarivanje političkih ciljeva. Ipak, Dodik je uveren da za takvo nešto nema realne osnove niti podrške i da takvi pokušaji neće uroditi plodom.

Ističe da Republika Srpska nema nikakve aspiracije prema teritorijama Federacije BiH, već da njena politika ostaje striktno fokusirana na očuvanje svojih ustavnih prava i političke stabilnosti. Za razliku od toga, tvrdi da bošnjačka strana pokazuje stalnu zainteresovanost za kontrolu nad svim segmentima RS-a.

“Sarajevo mi je odavno inostranstvo,” poručuje Dodik, ukazujući time na potpuni politički i institucionalni raskol između dva entiteta.

2. Kritika pravosudnih institucija BiH

U nastavku intervjua, Dodik žestoko kritikuje pravosudni sistem BiH, s posebnim akcentom na Sud Bosne i Hercegovine, za koji tvrdi da postoji isključivo kao politički instrument u rukama bošnjačkih elita. Prema njegovim rečima, taj sud je načinio niz grešaka i nepravdi, i njegovo postojanje samo po sebi predstavlja problem za RS.

On se otvoreno protivi političkom uticaju na sudstvo i poručuje da će se zalagati za to da se pravosudne institucije vrate u ustavne i zakonodavne okvire. U tom kontekstu navodi da je politička zloupotreba pravosuđa jedan od ključnih problema u BiH.

“Ako padne autoritet kao što je Milorad Dodik, kako će tek proći drugi lideri RS-a?”

Ovom rečenicom stavlja do znanja da njegov pravni progon vidi kao pokušaj da se oslabi cela struktura vlasti RS, a ne samo on lično.

3. Od izolacije do prijateljstava u Evropi

Dodik se osvrće i na međunarodni položaj Republike Srpske. Prema njegovim rečima, RS je do pre nekoliko godina bila politički izolovana u evropskom kontekstu, ali se danas situacija značajno promenila. On navodi da su brojne desničarske i konzervativne partije širom Evrope pokazale razumevanje i podršku za RS, uključujući:

• Slobodarsku partiju Austrije (FPÖ)

• Alternativu za Nemačku (AfD)

• Stranku Marin le Pen u Francuskoj

• Stranku Matea Salvinija u Italiji

Dodik tvrdi da danas RS ima podršku između 140 i 150 poslanika u Evropskom parlamentu, što bi, kako kaže, do pre 10 godina bilo nezamislivo.

Ova međunarodna mreža prijateljstava dodatno je osnažena kroz dobre odnose sa Srbijom, Rusijom, Azerbejdžanom, Kinom, pa čak i, kako navodi, novom američkom administracijom. Iako ne pominje konkretne političke figure, jasno je da očekuje redefinisanje američke politike prema BiH, posebno u svetlu onoga što naziva preteranim uticajem ambasadora Marfija.

4. Napetosti u BiH i percepcija bezbednosti

Dodik tvrdi da u FBiH vlada atmosfera nepoverenja i manipulacije javnošću, te da bošnjački političari pokušavaju da demonizuju Republiku Srpsku i njen narod. On, međutim, poručuje da u RS vlada poštovanje prema bošnjačkoj zajednici, i da bi svaki fizički ili verbalni napad bio strogo sankcionisan.

“Kod nas toga nema, za razliku od FBiH, gde se dešavaju krađe, nestanci ljudi, i zastrašivanja povratnika.”

Svojim pristalicama i građanima poručuje da veruju u ono što vlasti rade, i naglašava da je spreman da lično ponese teret političke borbe, ako je to cena očuvanja Republike Srpske.

Tvrdi da bi, kada bi želeo, mogao da se nagodi jednostavno, preko dva telefonska poziva. Ipak, ističe da mu nije do ličnog komoditeta, već do budućnosti entiteta.

5. Povećane mere bezbednosti i međunarodne aktivnosti

Dodik je priznao da je oko njega pojačano prisustvo policije, ali je to protumačio kao mera predostrožnosti i garancija bezbednosti. On poručuje da ne želi sukobe niti provociranje bilo kakvog incidenta, te mu, kako kaže, situacija u kojoj ne mora da putuje u FBiH – odgovara.

Umesto toga, on ističe da se politička i diplomatska aktivnost RS-a orijentiše prema Rusiji, Srbiji, Mađarskoj i Izraelu. Najavljuje da će 9. maja ponovo posetiti Moskvu, uprkos kritikama koje stižu iz Evropske unije.

Osuđuje izjave poput onih koje dolaze od Kaje Kalas, estonske premijerke, koje vidi kao neprimerene i preteće. Iako kritikuje NATO, Dodik i dalje izražava podršku pridruživanju EU, ali uz napomenu da su trenutni uslovi u Uniji daleko od idealnih.

6. Poziv na dogovor i upozorenje Bošnjacima

Na samom kraju razgovora, Dodik upućuje poslednje upozorenje bošnjačkim liderima. On smatra da neće moći da dobiju sve što žele kroz pritiske i međunarodne intervencije, te ih poziva da razmisle o dogovoru sa Srbima, dok za to još ima vremena.

“Možda jednog dana više nećemo ni želeti da razgovaramo,” poručuje Dodik, ostavljajući otvoren prostor za interpretaciju, ali i jasno ukazujući na njegovu viziju potencijalnog političkog zastoja.

U ovom intervjuu, Milorad Dodik je pokušao da definiše političku poziciju Republike Srpske kao odlučnu, samouverenu i međunarodno sve relevantniju. Jasno je stavio do znanja da će nastaviti borbu za suverenitet i ustavnu poziciju RS-a, uz istovremeno odbijanje svake ideje o oružanom sukobu.

Njegove izjave oslikavaju složenost trenutne političke situacije u BiH, ali i širu ambiciju da Republika Srpska dobije veću međunarodnu podršku i institucionalnu samostalnost, bez uplitanja iz Sarajeva. Kroz kritike pravosuđa, optužbe za političku manipulaciju, te poruke prijateljstva prema desničarskim snagama u Evropi, Dodik jasno artikuliše politiku konfrontacije sa federalnim institucijama i težnju ka većem stepenu autonomije.

Bez obzira na kontroverze koje njegove izjave izazivaju, poruke koje šalje osmišljene su tako da dodatno učvrste njegovu bazu podrške, ali i da stvore atmosferu političke ozbiljnosti i dugoročnih strateških ciljeva. U njegovoj viziji, mir i stabilnost ne znače pasivnost, već aktivnu odbranu političkog subjektiviteta Republike Srpske u okviru BiH i šire međunarodne zajednice.