Politička scena Bosne i Hercegovine ponovo je uzburkana nakon najnovijih izjava Milorada Dodika, lidera Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i bivšeg predsednika Republike Srpske (RS).
U intervjuu datom agenciji Srna, Dodik je izneo niz oštrih stavova o funkcionisanju države BiH, ulozi entiteta i, kako tvrdi, nametanju odluka od strane međunarodne zajednice i visokih predstavnika.

Njegove reči, izrečene u prepoznatljivom tonu, izazvale su brojne reakcije i podeljena mišljenja — od onih koji ga podržavaju zbog otvorenosti, do onih koji smatraju da takve izjave samo produbljuju ionako složene političke tenzije u zemlji.

U ovom intervjuu Dodik je govorio o odnosima unutar Bosne i Hercegovine, položaju Republike Srpske, kao i o tome kako vidi delovanje bošnjačke političke elite, optužujući je za podaništvo strancima i nemogućnost izgradnje stabilne države.

BiH bez stvarne vlasti

Dodik je ponovo istakao svoj dugogodišnji stav da Bosna i Hercegovina nema pravu, legitimnu vlast na državnom nivou, već da su ovlašćenja “oteta” od entiteta — Republike Srpske i Federacije BiH.
Prema njegovim rečima, takav razvoj događaja direktno je u suprotnosti s Dejtonskim mirovnim sporazumom, koji je definisao ustavno uređenje zemlje nakon rata 1995. godine.

“Nije predviđeno da zajednički nivo ima ‘državnu vlast’. Dejtonskim sporazumom nije propisano da organi BiH budu nadređeni entitetskim organima, osim ako odluka nije donesena konsenzusom,” naglasio je Dodik.

On je dodao da su mnoge odluke koje danas određuju politički sistem BiH zapravo nametnute od strane visokih predstavnika, bez saglasnosti naroda i bez poštovanja ustavnih principa.
Na taj način, tvrdi Dodik, stvoren je sistem centralizacije i tutorstva, u kojem su entiteti izgubili suštinska prava koja im je Dejton garantovao.

Kritika međunarodne zajednice

Tokom razgovora, Dodik je oštro kritikovao ulogu međunarodnih predstavnika u Bosni i Hercegovini, navodeći da su upravo oni doprineli destabilizaciji zemlje.
Po njegovom mišljenju, odluke koje su donošene bez saglasnosti Republike Srpske predstavljaju oblik političkog nasilja i gaženja demokratskih načela.

“Mnoge odluke nikada nisu usvojene na zajedničkom nivou, već su nametnute od visokih predstavnika,” izjavio je, dodajući da takva praksa stvara duboke podele i nepoverenje među narodima u BiH.

Dodik smatra da visoki predstavnici, koji bi prema Dejtonu trebalo da deluju kao neutralni posrednici, zapravo rade u korist jedne strane — najčešće, kako kaže, bošnjačke političke elite.
Takav pristup, prema njemu, sprečava bilo kakav stvarni napredak, jer se odluke donose bez dijaloga, dogovora i međusobnog uvažavanja.

Bosna i Hercegovina kao državna zajednica

Lider SNSD-a je ponovio da je Bosna i Hercegovina prvobitno bila zamišljena kao državna zajednica, u kojoj bi entiteti imali široku autonomiju i jednak status.
Međutim, kako tvrdi, tokom godina je došlo do zloupotrebe tog koncepta, pa su pojedini politički krugovi pokušali da BiH pretvore u unitarni sistem pod dominacijom jednog naroda.

“BiH je trebalo da bude državna zajednica, a onda su muslimani pokušali da kažu da je BiH njihova, da je Banja Luka njihova,” rekao je Dodik, aludirajući na to da se u političkom diskursu sve češće ignoriše ravnopravnost naroda.

On je dodao da se u Republici Srpskoj naziv Bosne i Hercegovine ne doživljava kao simbol zajedništva, već kao nametnuti okvir koji je izgubio svoju prvobitnu svrhu.

“Koliko god je njima naziv BiH lijep, nama je ružan. Razumijem da je njima naziv RS neprihvatljiv, ali ako oni imaju pravo na taj osjećaj, zašto mi nemamo svoje?” – zapitao se Dodik.

Ova izjava jasno oslikava njegov stav da ravnoteža među narodima u BiH ne postoji, te da se politički procesi vode u pravcu jednostranih interesa, a ne zajedničkog dobra.

Kritika bošnjačke političke elite

U intervjuu je posebno oštar bio prema bošnjačkoj političkoj eliti, optužujući je da nema kapacitet da izgradi funkcionalnu i multietničku državu.
Po njegovim rečima, bošnjački političari su više puta dokazali da nisu sposobni da vode državu na osnovu kompromisa i dogovora, već isključivo na principu dominacije.

“Pokazalo se da muslimanska politička elita ne zna da napravi multietničku državu. Oni ne mogu da naprave ni svoju, ni tuđu državu,” izjavio je Dodik.

On je dodao da bošnjačka politika zavisi od uticaja stranaca, umesto da se oslanja na sopstvenu snagu i inicijativu.

“Nisu čak ni faktor koji može biti relevantan da izgradi državu. Svojim podaništvom prema strancima pokazali su da nemaju političku kreaciju ni viziju,” dodao je.

Ove reči odražavaju njegovu dugogodišnju tezu da je međunarodna zajednica preuzela glavnu ulogu u vođenju BiH, dok domaći političari, naročito iz bošnjačkog korpusa, samo izvršavaju tuđe naloge.

Poruke o “podmuklim potezima” i kritika vlasti

U završnom delu razgovora, Dodik se osvrnuo na konkretne primere koje vidi kao dokaz “neiskrenosti i nesposobnosti” bošnjačke vlasti.
Kao ilustraciju naveo je slučaj Jablanice, ističući da se tamo, kako tvrdi, jasno vidi nebriga vlasti prema sopstvenom narodu.

“Pogledajte samo Jablanicu. Ja bih to završio za 20 dana. Tužno je to što rade svom narodu,” rekao je Dodik.

Ovom izjavom Dodik je želeo da prikaže kontrast između upravljanja u Republici Srpskoj i Federaciji BiH, naglašavajući da bi problemi mogli biti rešeni brže i efikasnije kada bi se vlast vodila na principu odgovornosti, a ne politizacije i stranog uticaja.

Njegova konstatacija “tužno je to što rade svom narodu” postala je i najcitiraniji deo intervjua, jer u sebi sadrži kritiku, razočaranje, ali i poruku da narod trpi zbog neodgovorne politike svojih predstavnika.

Intervju Milorada Dodika ponovo je pokazao njegovu nepopustljivu političku poziciju i uverenje da je Republika Srpska samostalni entitet kojem se mora vratiti ustavna prava koja su, prema njegovim rečima, nepravedno oduzeta.
Njegove izjave odjeknule su snažno jer nisu samo kritika sistema, već i poruka da trenutni model BiH, kako on tvrdi, nije održiv bez ravnopravnosti i međusobnog uvažavanja.

Dodik se, kroz ceo intervju, pozicionirao kao branilac entitetskih prava i glas onih koji smatraju da je dejtonski balans narušen.
Međutim, za mnoge njegove protivnike, ovakve izjave samo produbljuju podele i udaljavaju zemlju od dijaloga i stabilnosti.

Bez obzira na to iz kog ugla se posmatra, jasno je da Dodik svojim rečima ponovo stavlja u fokus pitanje državne strukture Bosne i Hercegovine, njenog identiteta i budućnosti.
Njegova poruka — da je “tužno ono što rade svom narodu” — može se tumačiti i kao kritika, i kao upozorenje, ali svakako ostaje snažna refleksija dubokih političkih i društvenih nesporazuma koji već decenijama oblikuju život u Bosni i Hercegovini.