Politička scena Bosne i Hercegovine ponovo je uzdrmana, a u njenom središtu nalazi se predsednik Republike Srpske – Milorad Dodik. Njegovo suočavanje s pravosudnim sistemom i međunarodnim pritiscima otvorilo je nova pitanja o budućnosti entiteta, ali i njegove lične političke sudbine. U atmosferi neizvesnosti i optužbi koje uključuju i potencijalni zatvor, Dodik javno izražava uverenje da će političkom nagodbom izbeći ozbiljnije posledice, dok istovremeno najavljuje uporne planove za ostanak na političkoj sceni, čak i u slučaju osuđujuće presude.
U intervjuu za list „Glas Srpske“, Dodik je predstavio svoju viziju razvoja situacije, govorio o sopstvenim neuspesima, odnosu sa međunarodnim zvaničnicima, ali i izneo neka zapažanja koja se graniče sa kontroverznim. Njegove izjave otkrivaju duboku političku kalkulaciju, ali i sve veću zabrinutost zbog institucionalnih i pravnih prepreka koje mu se nalaze na putu.
1. Politička sudbina u rukama suda – ali i političkih dogovora
Dodik je u razgovoru otvoreno priznao da trenutna situacija u Bosni i Hercegovini deluje krajnje nepredvidivo. Iako je pravosnažno osuđen na godinu dana zatvora i uz to dobio zabranu političkog delovanja u trajanju od šest godina zbog kršenja odluka visokog predstavnika međunarodne zajednice, on i dalje izražava nadu da će se sve rešiti kroz neku vrstu političkog kompromisa.
Uprkos presudi, Dodik ne deluje kao čovek koji odustaje. Naprotiv, spreman je na manevre unutar političkog sistema, izjavljujući:
-
„Ako mi zabrane kandidaturu za predsednika Republike Srpske, neko drugi će se kandidovati ispred vladajuće koalicije i pobediće.“
-
„A onda ću ja biti premijer. To ne mogu da mi zabrane, a to im je opasnije nego da budem predsednik.“
Ovim izjavama Dodik pokazuje jasan plan da, čak i ako ne bude mogao formalno da se kandiduje za najvišu funkciju u entitetu, zadrži ključnu političku moć kroz alternativne puteve.
2. Ignorisanje zakonskih ograničenja
Međutim, ono što Dodik svesno zanemaruje jeste da zabrana političkog delovanja, prema važećim zakonima, ne uključuje samo nemogućnost kandidature, već i isključuje svaku funkciju koja se finansira iz budžeta. To bi značilo da Dodik ne bi mogao da obavlja:
-
funkciju premijera RS,
-
funkciju direktora bilo koje entitetske agencije,
-
niti bilo koji drugi javni posao.
Ipak, on uporno plasira narativ u kojem zadržava ključne poluge moći i deluje nepokolebljivo u nameri da ostane relevantan.
3. Priznanje neuspeha u pokušaju blokade institucija
U jednoj od retkih iskrenijih izjava, Dodik je priznao da je doživeo neuspeh u pokušaju da parališe rad državnih institucija. Njegova ideja da svi Srbi zaposleni u državnim strukturama podnesu ostavke nije naišla na podršku, što ga je duboko razočaralo.
-
„Očekivao sam drugačiju situaciju. Porazno je. Postoje Srbi koji su spremni da rade za Sarajevo i Bosnu i Hercegovinu, a protiv Republike Srpske“, rekao je ogorčeno.
Ovo priznanje govori o sve većem raskolu unutar srpskog političkog korpusa u BiH, gde neki politički akteri odbijaju da slede Dodikovu konfrontacionu politiku.
4. Najava obračuna sa neistomišljenicima
Dodik je ponovo najavio progon političkih neistomišljenika unutar sopstvenog naroda. Istakao je da će, kada se u Republici Srpskoj uspostavi posebno tužilaštvo, biti procesuirani oni Srbi koji, prema njegovom mišljenju, ne podržavaju interes RS-a. Ovaj plan podseća na autoritarne modele unutrašnje kontrole i dodatno polarizuje ionako podeljeno društvo.
5. Kritika Evropske unije i Kaje Kallas
U razgovoru nije izostala ni kritika upućena međunarodnim faktorima, pre svega Evropskoj uniji. Posebno je istaknuta ljutnja na Kaju Kallas, visoku predstavnicu EU za spoljne poslove i bezbednost, koja je tokom posete BiH otvoreno označila političare iz RS kao odgovorne za političku i institucionalnu krizu u zemlji.
Dodik tvrdi da EU lideri ne razumeju kompleksnost situacije u BiH, za razliku od, kako kaže, desničarskih političara iz Evrope koji prema njemu pokazuju više razumevanja.
6. Uverenje u političku bliskost sa Donaldom Trumpom
Dodik se nada poboljšanju odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama, ali samo u slučaju da Donald Trump ponovo dođe na vlast. Izneo je i neobičnu ponudu – spremnost da Trumpovoj administraciji ustupi upravljanje nad nalazištem litijuma koje se nalazi na teritoriji Republike Srpske. Ova ideja govori o očajničkom pokušaju da se uspostavi čvršći savez sa globalnim akterima, za koje Dodik veruje da će mu pomoći da smanji međunarodni pritisak.
7. Arbitražni sporovi i finansijske obaveze RS
U kontekstu brojnih tužbi protiv RS zbog kršenja ugovora i međunarodnih obaveza, Dodik je prokomentarisao da Banjaluka ne beži od svojih odgovornosti, ali da očekuje da država BiH najpre preuzme inicijativu. Konkretno se osvrnuo na slučaj HEP-a (Hrvatske elektroprivrede) koja od RS potražuje oko 100 miliona evra odštete zbog neisporučene struje iz termoelektrane Gacko, koju su gradile Hrvatska i BiH u vreme bivše Jugoslavije.
8. Najava kontramera protiv Hrvatske
Kao odgovor na pomenute tužbe, Dodik najavljuje mogućnost „protunapada“. On tvrdi da RS ima pravo na kompenzaciju zbog korišćenja hidroenergetskih resursa u prošlosti, konkretno se pozivajući na hidroelektranu Plat, kada je u vreme rata voda puštena iz akumulacije kod Trebinja, a struja, kako kaže, nije dobijena.
Dodik poručuje:
-
„Nudimo im kompenzaciju za priču s Gackom, ali u Zagrebu nemaju snage da to prihvate.“
Ovakva retorika jasno govori o spremnosti na regionalne političke sukobe i zatezanje odnosa sa susedima.
Milorad Dodik se, suočen sa pravnim problemima i međunarodnim pritiscima, i dalje prikazuje kao nepokolebljiv politički akter, čvrsto odlučan da ostane u središtu političkih procesa, uprkos svim zabranama, presudama i neuspesima. Njegova strategija počiva na kombinaciji prkosa, institucionalne manipulacije i međunarodnih kalkulacija.
Kroz intervju za „Glas Srpske“, Dodik je potvrdio da:
-
ne priznaje autoritet suda u BiH na način koji bi ga potpuno isključio iz politike,
-
pokušava zadržati kontrolu kroz alternativne funkcije,
-
nije uspeo u planiranoj blokadi državnih institucija,
-
najavljuje unutarpolitičke progone neistomišljenika,
-
zateže odnose sa EU i Hrvatskom, dok traži saveznike među desničarima u Evropi i potencijalno s administracijom Donalda Trumpa.
U tom smislu, Dodik ne samo da nastoji opstati, već i ponovo dominirati, uprkos tome što se nalazi u najozbiljnijoj krizi svoje političke karijere. Ono što ostaje kao pitanje jeste – koliko daleko može ići politička volja jednog čoveka u borbi protiv pravnog poretka i međunarodne zajednice?
