Političke tenzije i bezbednosne ambicije: Milorad Dodik najavljuje vojnu saradnju sa Srbijom i Mađarskom
Uvod
Na političkoj sceni Bosne i Hercegovine gotovo da ne prođe dan bez oštrih izjava, polemika i najava koje odjekuju kako unutar granica zemlje, tako i u regionalnim i međunarodnim krugovima. Ovog puta u fokusu se našao Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, koji je najavio konkretne korake ka formiranju novih bezbednosnih i vojnih okvira za ovaj entitet, ističući otvorenu nameru da se Srpska distancira od NATO integracija, ali i da ojača saradnju sa Srbijom i Mađarskom kroz potencijalni bezbednosni savez.
Njegova izjava dolazi u trenutku kada su politički odnosi unutar Bosne i Hercegovine sve napetiji, a poverenje između entiteta i državnih institucija gotovo nepostojeće. Ova inicijativa, kako tvrdi Dodik, ima za cilj jačanje suvereniteta Republike Srpske unutar BiH, ali i zaštitu interesa srpskog naroda u svetlu, kako navodi, kontinuiranog pritiska i institucionalnog nasilja koje dolazi iz Sarajeva.
U nastavku razlažemo ovu najavu kroz više aspekata: od političkog i bezbednosnog konteksta, preko geostrateške pozadine, do reakcija i potencijalnih posledica po širi region.
Razrada
1. Najava nove bezbednosne orijentacije
Na konferenciji za medije u Banjaluci, predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, saopštio je da će sledećeg dana biti održana proširena sednica Vlade RS, tokom koje će se razgovarati o predlogu za ulazak u vojni i bezbednosni savez sa Srbijom i Mađarskom.
„Republika Srpska nikada ne sme da postane deo NATO-a. Mi imamo pravo da tražimo saradnju sa onima sa kojima delimo strateške interese. Sutra ćemo tražiti da se Srpska uključi u zajednički sporazum sa Srbijom i Mađarskom, jer je to u našem interesu“, izjavio je Dodik.
Ovakva izjava se ne može posmatrati van šireg konteksta sveukupnih političkih previranja unutar Bosne i Hercegovine, ali i u okviru novih regionalnih i međunarodnih bezbednosnih poravnanja.
2. Geopolitičko pozicioniranje: Srbija, Mađarska, Izrael i Azerbejdžan
Dodik nije ostao samo na najavi saradnje sa Srbijom i Mađarskom, već je istakao da Republika Srpska već ima uspostavljene kvalitetne odnose sa nekoliko zemalja van zapadnog bloka, uključujući:
-
Izrael
-
Azerbejdžan
Na taj način pokušava se pokazati diplomatska širina i alternativna međunarodna mreža podrške, koja ne zavisi od struktura EU i NATO-a.
Značajno je pomenuti da Mađarska, na čelu sa premijerom Viktorom Orbanom, već duže vreme vodi politiku koja se u mnogim tačkama ne poklapa sa dominantnim stavovima Evropske unije, te kao takva predstavlja potencijalnog saveznika entitetima i regijama koje traže alternativne rute razvoja i bezbednosti.
3. Nepoverenje prema institucijama Bosne i Hercegovine
Jedan od ključnih delova Dodikove izjave odnosi se na oštar ton prema centralnim institucijama BiH, koje naziva neprijateljskim prema interesima Srpske. Posebno je kritikovao sledeće agencije i organe:
-
SIPA (Državna agencija za istrage i zaštitu)
-
Tužilaštvo BiH
-
Sud BiH
Prema njegovim rečima, te institucije funkcionišu vanustavno i ne uživaju poverenje Republike Srpske. Dodik tvrdi da je reformama koje su sprovođene u prošlosti nametnuto jedinstvo koje nije utemeljeno u stvarnom dogovoru naroda BiH.
„Kroz lažne reforme nam je podvaljeno da se sve prebacuje na nivo BiH. Danas više nemamo poverenja u te institucije. One rade protiv Srpske, a mi to jasno osećamo“, rekao je Dodik.
Takođe je naveo primer nemačke pokrajine Bavarske, koja je formirala svoju sopstvenu Graničnu policiju, ističući to kao primer decentralizovanog modela koji bi, prema njegovom mišljenju, trebalo slediti i u Bosni i Hercegovini.
4. Odbacivanje trenutnog modela Bosne i Hercegovine
Kritika nije bila ograničena samo na institucije, već je išla i dalje – do samog koncepta današnje Bosne i Hercegovine. Dodik je poručio da Republika Srpska odbacuje ovakav vid državnog uređenja i tvrdi da to nije model koji je potpisan u okviru Dejtonskog mirovnog sporazuma.
Njegova izjava bila je jasna i nedvosmislena:
„Mi ovu BiH nismo potpisali. Odbacujemo nasilje koje institucije BiH svakodnevno vrše prema nama. To je neodrživo i protivustavno.“
Na taj način, Dodik ponovo ističe suverenističke težnje Republike Srpske i njenu distanciranost od centralnih vlasti koje, kako navodi, deluju protiv interesa srpskog naroda.
Zaključak
Najava predsednika Republike Srpske o potencijalnoj vojnoj i bezbednosnoj saradnji sa Srbijom i Mađarskom, kao i kritika centralnih institucija Bosne i Hercegovine, predstavljaju još jedan u nizu koraka ka političkom distanciranju ovog entiteta od državnog okvira BiH. Dodikove izjave nisu izolovani incidenti, već deo dugoročnijeg političkog narativa koji se gradi godinama, a koji ima sledeće ciljeve:
-
Jačanje institucionalne samostalnosti Republike Srpske
-
Formiranje alternativnih bezbednosnih i međunarodnih saveza
-
Poništavanje reformi koje su uspostavljene posle rata na nivou cele države
-
Oslabljivanje uticaja NATO-a i EU u unutrašnjim pitanjima BiH
Ova retorika i najavljeni potezi imaju potencijal da dodatno zakomplikuju političke odnose unutar Bosne i Hercegovine, ali i da izazovu reakcije na međunarodnoj sceni. Dok jedni ovu inicijativu vide kao suvereno pravo entiteta da traži sopstvene partnere, drugi je posmatraju kao ugrožavanje teritorijalnog integriteta i jedinstva BiH.
U svakom slučaju, ono što je sigurno jeste da će najavljena sednica Vlade Republike Srpske i predlozi koji će na njoj biti predstavljeni izazvati dodatne tenzije – kako unutar zemlje, tako i u diplomatskim odnosima sa zapadnim silama. Biće ključno pratiti:
-
Da li će se Vlada RS formalno odlučiti za predlog Dodika?
-
Kako će reagovati politički lideri iz Sarajeva?
-
Da li će međunarodna zajednica intervenisati izjavama ili sankcijama?
Za sada, politički kurs Republike Srpske jasno se udaljava od centralnih struktura BiH i usmerava ka regionalnim savezima, dok se retorika sve više temelji na principima samostalnosti, sumnji i konfrontacije. U ovakvom okruženju, mir, stabilnost i dijalog postaju sve zahtevniji ciljevi, koji zavise od mnogo više faktora nego što se na prvi pogled čini.
