Eskalacija političkih tenzija u Bosni i Hercegovini
U složenom političkom pejzažu Bosne i Hercegovine, gde su etničke, pravne i teritorijalne nadležnosti često u oštrom konfliktu, nedavni istupi predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika izazvali su nove talase zabrinutosti, kako na domaćoj, tako i na međunarodnoj sceni. Njegove izjave o agenciji SIPA i visokom predstavniku Christianu Schmidtu ne samo da dodatno produbljuju političku krizu, već otvaraju i ozbiljna pitanja o poštovanju vladavine prava i funkcionisanju državnih institucija.
Dodik, koji se već duže vreme suočava sa optužbama pred pravosudnim organima BiH, sada preti hapšenjem i deportacijom pripadnika državnih bezbednosnih agencija ukoliko deluju na teritoriji Republike Srpske, čime direktno dovodi u pitanje ustavni poredak Bosne i Hercegovine.
Dodikove izjave i njihova političko-pravna pozadina
Napetosti u Istočnom Sarajevu: incident kao povod
Povod za najnovije Dodikove izjave bio je događaj tokom njegove nedavne posete Istočnom Sarajevu, kada je, prema njegovim rečima, izdat nalog za njegovo hapšenje. On tvrdi da su na teren poslata samo tri pripadnika SIPA-e, i to, kako navodi, “tri muslimana iz FBiH”, dok su, po njegovim tvrdnjama, Srbi i Hrvati iz te agencije odbili da učestvuju u toj akciji.
U tom kontekstu Dodik je:
-
izrazio ponos na pripadnike policije Republike Srpske, koji su, kako je rekao, “reagovali dostojanstveno”
-
ponizio državnu bezbednosnu agenciju SIPA, nazivajući njene pripadnike koji su pokušali da postupaju po nalogu “bitangama”
-
izneo ozbiljne optužbe na račun jednog od službenika SIPA-e, rekavši da se “taj čovek svojevremeno teretio za ratne zločine, ali je oslobođen”
Ovakvim izjavama Dodik pokušava da stvori narativ u kome je Srpska entitetska lojalnost suprotstavljena navodnoj bošnjačkoj dominaciji u državnim institucijama, dok se on sam prikazuje kao žrtva političkog progona.
Ugrožavanje integriteta državnih institucija
U nastavku govora Dodik je poručio da će pripadnici SIPA-e ubuduće, ako pokušaju da deluju na teritoriji RS, biti uhapšeni i deportovani. Ista sudbina, kako tvrdi, čeka i Christiana Schmidta, visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH, ukoliko se pojavi u entitetu. Ovakve izjave predstavljaju otvoreno negiranje međunarodnog i ustavnog poretka u zemlji.
U tom smislu, Dodikove reči odražavaju duboku političku krizu koja uključuje sledeće ključne probleme:
-
nepoštovanje državnog pravosuđa
-
nepriznavanje autoriteta visokog predstavnika
-
potkopavanje državnih bezbednosnih struktura
“Koji ste vi đavo, bitange jedne najobičnije,” rekao je Dodik, obraćajući se onima koji su pokušali da sprovedu zakon, čime je dodatno degradirao institucionalni integritet.
Spor oko legitimiteta SIPA-e i Schmidta
Jedna od centralnih tačaka Dodikovog obraćanja bila je tvrdnja da je rad SIPA-e na teritoriji Republike Srpske nezakonit, jer, kako on tvrdi, ta institucija nema dozvolu da funkcioniše unutar entitetskih granica. “SIPA je zabranjena na teritoriji RS,” izjavio je, i dodao da se pokušaji njenog angažovanja tumače kao provokacija i poniženje entitetske vlasti.
Dodao je i da će:
-
“svaki naredni izlazak SIPA-e iz kancelarija na teritoriji RS biti razlog za njihovo hapšenje”
-
“Schmidt, gde god da se pojavi, biti tretiran kao nelegitiman i nepoželjan”
Ovakve tvrdnje potpuno su u suprotnosti sa Ustavom Bosne i Hercegovine, koji jasno definiše nadležnosti državnih bezbednosnih struktura, kao i sa Dejtonskim mirovnim sporazumom, prema kojem visoki predstavnik ima pravo da interveniše u političkom životu zemlje.
Šira slika: posledice Dodikovih poruka
Ovakve izjave ne dolaze u vakuumu. One su deo dugoročnog političkog narativa koji Milorad Dodik gradi godinama, pokušavajući da predstavi Republiku Srpsku kao kvazi-suveren entitet unutar BiH, koji ima pravo na samostalne bezbednosne, pravne i međunarodne odluke.
Takva strategija nosi sa sobom:
-
političku destabilizaciju čitave države
-
produbljivanje etničkih podela
-
slabljenje vladavine prava
-
povećanu ranjivost u odnosu na spoljne uticaje (pre svega Rusiju i Srbiju)
Takođe, Dodik otvoreno igra na etničku kartu, implicirajući da Bošnjaci u državnim institucijama sprovode “političku osvetu” prema Republici Srpskoj, dok Srbi i Hrvati “odbijaju da učestvuju u progonu”.
Opasna igra političke konfrontacije
Milorad Dodik svojim najnovijim izjavama ulazi u opasnu zonu političke retorike, koja ima potencijal da izazove institucionalni kolaps i destabilizaciju cele Bosne i Hercegovine. Njegove reči nisu samo izraz političkog bunta, već i direktno podsticanje nepoštovanja državnih organa, uključujući pravosuđe, policiju i međunarodne predstavnike.
U pokušaju da očuva političku moć i izbegne pravne posledice, Dodik ne bira sredstva – bilo da se radi o verbalnom obračunu s državnim agencijama ili o osporavanju međunarodnih normi.
Uloga medija i javnosti u ovom trenutku je od presudne važnosti – da razlikuju realne bezbednosne izazove od politički motivisanih manipulacija, i da ne dozvole da lični interesi jednog lidera bace senku na budućnost cele države.
U konačnici, pitanje koje ostaje jeste: koliko dugo institucije Bosne i Hercegovine mogu izdržati pritiske unutrašnje destrukcije, pre nego što se nepovratno naruši balans krhke postdejtonske stabilnosti?
