Milorad Dodik pred kamerama austrijskog “Profila”: Pogled na BiH, Rusiju i potencijalno hapšenje

Razgovor sa političarom pod potjernicom

U intervjuu koji je odmah izazvao pažnju evropske javnosti, austrijski magazin „Profil“ objavio je razgovor sa Miloradom Dodikom, predsjednikom entiteta Republika Srpska (RS) u Bosni i Hercegovini, koji se trenutno nalazi pod međunarodnom potjernicom. Već sam uvod teksta jasno ističe ozbiljnost situacije – novinari retko imaju priliku da razgovaraju sa osobom koja je formalno pod istragom, a još ređe sa nekim ko se nalazi u centru potencijalne političke eksplozije na Balkanu.

Iako Dodiku nije dozvoljen ulazak u Austriju, to nije sprečilo da odgovori na pitanja koja se tiču njegove uloge u političkoj krizi BiH, odnosa sa Rusijom, mogućnosti njegovog hapšenja, ali i njegovih pogleda na budućnost same države Bosne i Hercegovine.

 Sadržaj razgovora i političke poruke

O potjernici i navodnim planovima za rat

Odmah na početku intervjua, Dodik nije štedio reči, iznoseći opasne i zapaljive tvrdnje koje su izazvale ozbiljne reakcije kako u regionu, tako i šire.

Optužio je bošnjačke političke aktere, koje naziva „muslimanima u BiH“, da žele ponovo izazvati rat i dovedu džihadiste u zemlju kako bi nametnuli šerijatski zakon. Ovakve tvrdnje, koje nemaju potporu u činjenicama, Dodik je dodatno zaoštrio aludirajući na to da Evropa takav scenario prećutno odobrava, želeći se – kako on tvrdi – “riješiti svog vlastitog ološa”.

Ove izjave jasno svedoče o etnički i verski zapaljivoj retorici, a posebno su zabrinjavajuće jer dolaze od aktuelnog izabranog zvaničnika jednog od entiteta BiH.

Odbrana i pozivanje na Ustav

Iako je očigledno destabilizujući faktor u trenutnoj političkoj konstelaciji BiH, Dodik pokušava prikazati sebe kao zaštitnika ustavnog poretka. Navodi da Republika Srpska jednostavno postupa u skladu s Ustavom BiH, a ne kao neko ko poziva na oružani sukob.

U pokušaju da predstavi svoju vlast kao legitimnu i institucionalno stabilnu, naglasio je da RS ima:

• sopstvene institucije

• policijske snage

• mehanizme zaštite političkih zvaničnika

Dodao je i da je on jedna od ličnosti koja je pod zaštitom tih struktura, te da je izabran voljom naroda, implicirajući time da uživa pun demokratski legitimitet.

Reakcija na mogućnost hapšenja

Na pitanje o potencijalnom hapšenju, Dodik je odbio da spekuliše. Njegov odgovor je bio odbrambeni i defanzivan, uz napomenu da ne odgovara na hipotetička pitanja, naročito ne „u svojim godinama“. Ipak, jasno je stavio do znanja da ne veruje da iko može da ga uhapsi, jer bi to, po njegovim rečima, već bilo učinjeno.

Ovde dolazimo do ključne Dodikove poruke – on veruje u snagu i autonomiju Republike Srpske, te implicira da bi svako ko pokuša da ga hapsi, morao da se sukobi sa čitavim sistemom RS.

O raspadu BiH: “Neprirodna zajednica”

Dodikova pozicija prema Bosni i Hercegovini ostaje nepromenjena i oštro kritična. Smatra da je BiH neodrživa kao država i da je njena budućnost u raspadu.

Iako tvrdi da ne zagovara rat, ponavlja da narodi u BiH ne žele da žive zajedno. Ovo je stav koji direktno osporava temeljne vrednosti i ciljeve Dejtonskog mirovnog sporazuma i međunarodnih napora ka izgradnji multietničke i funkcionalne države.

Njegove reči posebno odjekuju u kontekstu ranijih poređenja trenutne situacije sa raspadom bivše Jugoslavije.

„Ovdje žive narodi koji ne žele da dijele državu. BiH je nakaza iz Brisela.“ – jedan je od njegovih najupadljivijih citata iz ovog intervjua.

Pitanje identiteta i simbolike

Zanimljiv deo razgovora ticao se i simbolike državnosti. Dodik je istakao da u Republici Srpskoj nema zastava BiH, čime je želeo da pokaže kako entitet funkcioniše gotovo kao samostalna jedinica.

Ova izjava još jednom osvetljava njegovo duboko protivljenje zajedničkim simbolima i identitetu Bosne i Hercegovine.

Dodik o Zapadu i svojoj političkoj prošlosti

Austrijska novinarka osvrnula se i na Dodikovu prošlost – posebno na činjenicu da je tokom rata 90-ih bio poznat po umerenim stavovima i protivljenju ekstremistima. Pitanje je glasilo: „Šta Vam se desilo?“

Dodik je, bez elaboracije, odgovorio da mu se ništa nije desilo i da je sada samo predsjednik RS koji zastupa interese svog naroda.

Iako ne demantuje da je nekada govorio drugačije, današnji politički diskurs koji vodi je u potpunoj suprotnosti sa njegovim ranijim pozicijama – uključujući i priznanje genocida u Srebrenici, koje je kasnije u potpunosti povukao i osporio.

Odanost Putinu i kritika prema Austriji

U poslednjem delu razgovora, Dodik potvrđuje da uživa punu podršku ruskog predsednika Vladimira Putina, naglašavajući da mu je Putin lično rekao da nikada ne napušta svoje prijatelje.

Osim toga, iako kaže da poštuje Austriju kao državu, ističe da je njihova istorijska uloga prema Srbima bila negativna. Na taj način, sugeriše da postoji duboko ukorenjeno nepovjerenje prema zapadnim silama, uključujući i EU kao celinu.

 Retorika koja opasno destabilizuje

Ovaj intervju pruža dubok uvid u Dodikovu trenutnu političku agendu. Njegove izjave su otvoreno:

• secesionističke

• etnonacionalističke

• antizapadne

• protiv ustavnog poretka BiH

Zapaljiva retorika, insistiranje na raspadu države, javna odanost autoritarnim liderima i otvorene teorije zavere o „muslimanskom planu za rat“ predstavljaju ozbiljnu pretnju stabilnosti BiH i regiona.

Intervju za austrijski medij takođe pokazuje da Dodik ne namerava da odstupi ili omekša stavove – već naprotiv, koristi svaki javni nastup da dodatno polarizuje društvo i delegitimizuje institucije BiH.

Dok međunarodna zajednica pokušava da očuva mir i funkcionalnost u zemlji, jedan od najuticajnijih političkih lidera iznutra ruši temelje na kojima se ona gradi. U takvom kontekstu, svaka izgovorena reč ima potencijal da postane plamen u buretu baruta.