Članak govori o dječaku koji je otet kada se vraćao iz škole

Dječak čiji se život promenio preko noći: Istinita priča Stivena Stejnera

U ovom tekstu donosimo priču koja je šokirala svet – o detetu čiji je život preokrenut jedne obične školske večeri, a čiji se herojski čin i tragična sudbina i danas prepričavaju. Ovo je priča o Stivenu Stejneru, dečaku iz Kalifornije koji je preživeo godine pakla – ali i pokazao svetu šta znači istinska hrabrost.

Nestanak koji je razorio porodicu

Decembra 1972. godine, u malom kalifornijskom gradu Mersed, nestao je sedmogodišnji Stiven Stejner. Tog dana nije se vratio iz škole. Nestanak deteta pokrenuo je lavinu potrage, ali bez uspeha. Jedini trag bio je svedok koji je video dečaka kako ulazi u beli automobil. Njegova porodica – roditelji Delbert i Kaj, te četvoro braće i sestara – ostali su u šoku, suočeni s prazninom koju ništa nije moglo popuniti.

U stvarnosti, Stiven je bio otet od strane Keneta Parnela, tada 41-godišnjeg zlostavljača s istorijom pedofilije. Uz pomoć saučesnika, Parnel je prevario dečaka predstavljajući se kao humanitarac iz crkvene organizacije. Nakon otmice, rekao mu je da su ga roditelji napustili, i počeo da ga zove Denis – novo ime, novi identitet, nova sudbina.

Sedam godina zlostavljanja i tišine

U narednih sedam godina, Stiven je prolazio kroz ono što se teško može opisati rečima – seksualno zlostavljanje, psihološka manipulacija i izolacija. Konstantno su se selili kako bi prikrili identitet, a Parnel ga je upisivao u škole kao “usvojenog sina”. Iako su neki primećivali njegovu tišinu i povučenost, niko nije znao istinu. U pozadini, Stiven je učio da preživi u svetu u kojem nije bilo ljubavi, sigurnosti ni istine.

Njegova porodica kod kuće prolazila je kroz sopstveni pakao. Majka i otac su se emocionalno udaljili, a stariji brat Keri, prepun krivice jer ga tog dana nije ispratio iz škole, razvio je znakove anksioznosti koje niko nije prepoznavao – čupao je sopstvenu kosu i krio to ispod kačketa. Godine 1977, pet godina nakon nestanka, Stiven je proglašen mrtvim. To je bio trenutak kada se nada konačno slomila.

Prekretnica: Spasavanje drugog deteta

Godine 1980, Parnel je odlučio da otme još jedno dete – petogodišnjeg Timija Vajta. I ovoga puta, pokušao je da u zločinu uključi i Stivena. Međutim, to je bio trenutak preokreta. Vođen osećajem pravde i zaštitničkim instinktom, Stiven je odlučio da ne dopusti još jedno zlostavljanje. Nakon nekoliko dana, poveo je Timija i zajedno su otišli do najbliže policijske stanice, gde su ispričali svoju priču.

Parnel je ubrzo uhapšen. Sud ga je osudio, ali na razočaranje mnogih, nije dobio maksimalnu kaznu. Čak i nakon puštanja, nastavio je da pokušava da počini slične zločine, što svedoči o njegovoj potpunoj moralnoj izopačenosti.

Život posle zatočeništva

Stivenov povratak kući izazvao je ogroman medijski interes. Bio je slavljen kao heroj – dečak koji je preživeo užas i spasao drugog. Međutim, njegov unutrašnji svet bio je duboko ranjen. Teško se uklapao. Sam je rekao da se oseća kao stranac u sopstvenom domu. Vršnjaci su ga zadirkivali, borio se s depresijom, odbijao dublje psihološko lečenje i na kraju napustio školu.

Uprkos svemu, uspeo je da zasnuje porodicu – oženio se i dobio dvoje dece. Ali sreća nije dugo trajala – 1990. godine, poginuo je u saobraćajnoj nesreći, u 24. godini. Tragičan kraj za život koji nikada nije imao pravu priliku da počne.

Mračna senka brata Keri Stejnera

Dok je Stiven, iako ranjen, birao put pomoći i spasa, njegov brat Keri birao je suprotan put. Decenijama kasnije, 1999. godine, Keri je počinio četiri brutalna ubistva žena u blizini nacionalnog parka Josemiti. Uhapšen je, priznao zločine i osuđen na smrtnu kaznu. Njegova priča ostaje jeziv podsetnik na to kako nelečene traume i potisnuta osećanja mogu da prerastu u najgore oblike nasilja.

Nasleđe i sećanje

Mali Timi Vajt, kog je Stiven spasao, izrastao je u zamenika šerifa i osnovao porodicu. Nažalost, preminuo je mlad – u 35. godini, od plućne embolije. Ipak, do kraja života govorio je o Stivenu kao o svom heroju.

Danas, u čast Stivena Stejnera, podignuti su spomenici, a njegova priča adaptirana je u knjige i televizijske filmove. Njegov čin hrabrosti ostaje primer bezuslovne ljudske snage – da se i u najmračnijim okolnostima može pronaći svetlo, i da jedan dečak može promeniti život drugom.

Priča porodice Stejner nije samo priča o otmici i zlostavljanju – to je priča o posledicama traume, različitim putevima koje ona može izazvati, i o tome koliko je važno prepoznati bol i pružiti pomoć na vreme. Dok je jedan brat postao simbol hrabrosti, drugi je postao simbol neprepoznate i zanemarene psihičke patnje.

Iza naslova i medijskih senzacija kriju se ljudske sudbine – i upravo nas Stivenova priča podseća da najveći heroji ponekad dolaze iz najmračnijih trenutaka.