U planinskom selu Goševo, na obroncima Golije, odvija se život jedne porodice čija priča pokazuje da ljubav, sloga i istrajnost mogu prevazići i najteže prepreke. U ovom selu, gde su zime duge i surove, a uslovi za život često daleko od udobnih, supružnici Klodijana i Duško Maraš uspeli su da izgrade toplo i radosno porodično gnezdo. Njihova zajednička svakodnevica svedoči o tome da se sreća ne meri materijalnim bogatstvom, već snagom porodice, međusobnim poverenjem i ljubavlju koja sve nadjačava.

Susret i početak ljubavne priče

Klodijana, mlada devojka iz Albanije, srela je Duška zahvaljujući zajedničkim poznanicima – kumovima. Njihov prvi susret, 6. marta 2013. godine, ubrzo je prerastao u nešto mnogo veće. Samo mesec i po dana kasnije, 28. aprila, odlučili su da stanu na bračni prag. Odluka je bila brza, ali je izrasla iz dubokog osećaja da su jedno za drugo stvoreni.

Na prvi pogled, mnogi su mogli posumnjati u njihovu budućnost – razlike u jeziku, kulturi, veroispovesti i godinama izgledale su kao potencijalne prepreke. Međutim, njihova priča dokazuje da granice postoje samo ako ljudi odluče da ih priznaju. Klodijana priznaje da je u početku osećala strah: preseljenje u novu zemlju, ulazak u nepoznatu sredinu i suočavanje s nerazumevanjem jezika delovali su zastrašujuće. Ali kako kaže, „Bog je umešao prste“, pa se sve složilo baš onako kako treba.

Zajednički život i porodica

Njihova ljubav ubrzo je bila obogaćena dolaskom dece. Danas imaju pet ćerki, od kojih najstarija ima deset godina, a najmlađa tek godinu i po dana. Iako žive u planinskim uslovima gde je svakodnevica teška, roditelji se trude da im pruže detinjstvo ispunjeno toplinom i pažnjom. Posebno je upečatljiv podatak da deca svakog dana prelaze više od 13 kilometara do škole, ali to ih ne obeshrabruje niti im oduzima vedar duh.

Klodijana često naglašava da su osmeh i toplina u porodici vredniji od bilo kog materijalnog bogatstva. Uprkos oskudici, u njihovom domu vlada radost, a energija pet devojčica daje dodatnu snagu roditeljima da se bore za bolje sutra.

Podrška porodice i toplina zajednice

Jedan od najlepših trenutaka za Klodijanu bio je njen dolazak u Duškov dom. Iako je prvi put zakoračila u novu kuću, osećala se kao da je već deo te porodice. Duškove sestre su je dočekale sa suzama radosnicama, pružajući joj ljubav i podršku kakvu nije očekivala. Taj gest prihvatanja učvrstio je njeno uverenje da je donela pravu odluku kada je odlučila da svoj život deli sa Duškom.

Kada je postala majka, bila je mlada i pomalo nesigurna, ali je imala ogromnu podršku porodice. Svaki savet, svaka ispružena ruka pomogli su joj da se lakše snađe u novoj ulozi. Ta vrsta zajedništva bila je ključna u njenom prilagođavanju i učvrstila je veru u brak i porodične vrednosti.

Materijalni izazovi i snaga ljubavi

Od samog početka, Klodijana i Duško znali su da njihov život neće biti jednostavan. Finansijska situacija nije im išla na ruku, ali to ih nije obeshrabrilo. Njihova filozofija bila je jasna:

• ako nema ljubavi, ni bogatstvo ne može doneti sreću,

• ako postoji sloga i međusobno poštovanje, prepreke postaju manje.

Na početku su živeli u staroj kući Duškovih roditelja, trošnoj i bez osnovnih uslova za život – nije imala ni kupatilo ni vodu. Ipak, ljubav i upornost učinili su da ne odustanu od sna o vlastitom domu.

Put ka novom domu

Njihova želja za boljim životom dovela je do odluke da sagrade novu kuću. Taj proces nije bio ni brz ni lak. Već su započeli gradnju, ali su sredstva bila ograničena. U tom trenutku, spas je stigao kroz humanitarnu pomoć.

Humanitarna organizacija „Srbi za Srbe“ i pevačica Dragana Mirković sa prijateljima pomogli su da njihova kuća bude završena. Posebno dirljiv momenat bio je kada je Duškova sestra prijavila porodicu humanitarcima. Samo sedam meseci kasnije, zahvaljujući dobrim ljudima, njihov novi dom bio je gotov.

Za porodicu Maraš, ta kuća nije samo zidovi i krov. Ona je simbol:

• borbe protiv siromaštva i teškoća,

• istrajnosti u ostvarivanju zajedničkog sna,

• zajedništva porodice i dobrote ljudi koji su im pomogli.

Danas, u toj kući, odgajaju svoje pet devojčica, pružajući im sigurno i toplo okruženje.

Suština njihove sreće

Ono što ovu priču čini posebnom nije samo činjenica da su uspeli da prevaziđu siromaštvo i surove uslove. Ključ njihove sreće leži u:

1. međusobnom poverenju,

2. poštovanju,

3. ljubavi koja se stalno obnavlja,

4. svesti da materijalne stvari nisu presudne.

Za Klodijanu, sreća je jednostavna: to je trenutak kada vidi svoju decu zdravu i nasmejanu. Ništa na svetu ne može se meriti s tim osećajem.

Priča Klodijane i Duška Maraša pokazuje da prava ljubav ne poznaje granice. Oni su dokaz da se kulturne razlike, godine, vera ili jezik ne mogu isprečiti kada dvoje ljudi odluče da grade zajednički život. Njihov put nije bio lak – obeležen je siromaštvom, napornim uslovima i stalnim izazovima. Ali upravo ti izazovi su ih ojačali i učinili njihov brak čvršćim.

Danas, posle više od jedne decenije zajedničkog života, oni stoje rame uz rame, ponosni na svoj dom i na pet devojčica koje su centar njihovog sveta. Njihova priča nije samo lični uspeh, već i univerzalna poruka:

• ljubav i sloga mogu prevazići svaku prepreku,

• snaga porodice je najveće bogatstvo,

• istinska sreća krije se u malim, ali iskrenim trenucima zajedništva.

U selu Goševo, daleko od urbanog sjaja i komfora, porodica Maraš je pronašla ono što mnogi u obilju ne uspevaju – pravu sreću i mir u zajedničkoj ljubavi.