DVA SIMPTOMA JAVLJAJU SE DANIMA PRIJE MOŽDANOG UDARA: Dr Vukićević objašnjava kada je vrijeme da hitno odete kod ljekara

Moždani udar – savremena pretnja mladim generacijama

U savremenom svetu, u kom se život odvija ubrzano i često bez osvrta na zdravlje, moždani udar sve više zauzima mesto među najopasnijim zdravstvenim problemima – i to ne samo kod starijih osoba, već i kod mladih. Nekada je ova bolest bila gotovo isključivo vezana za treće doba, ali danas svedočimo alarmantnim promenama. Statistički podaci iz Srbije ukazuju na to da se svakih 20 minuta dogodi novi slučaj moždanog udara, dok na svakih sat vremena jedan čovek izgubi život zbog njegovih posledica.

Ova poražavajuća statistika nije samo niz brojeva – ona je ozbiljan poziv na buđenje i preispitivanje modernog načina života. Stručnjaci upozoravaju da su uzroci ove pojave kompleksni, ali i jasno povezani sa životnim navikama koje su sve prisutnije među mlađim populacijama.

Šta uzrokuje porast moždanih udara kod mladih?

Prema mišljenju renomirane neurologinje dr Marjane Vukićević, do povećanja broja moždanih udara kod mlađih ljudi dolazi usled sve češće prisutnosti faktora rizika koji su nekada bili tipični za starije osobe. Danas, međutim, visok krvni pritisak, gojaznost, dijabetes, pušenje i fizička neaktivnost pogađaju i dvadesetogodišnjake. Te navike, iako često smatrane bezazlenim ili „prolaznim“, zapravo su ozbiljni okidači za kardiovaskularne bolesti, uključujući i moždani udar.

Ranije su mladi koji su doživljavali moždani udar najčešće imali specifične uzroke, kao što su:

• Urođene srčane mane

• Poremećaji zgrušavanja krvi

• Traume krvnih sudova glave i vrata

Danas su, međutim, uzroci gotovo identični onima kod starijih – što ukazuje na dramatičnu promenu načina života mlađe populacije. Više nije retkost da se kod tridesetogodišnjaka otkriju problemi koji su donedavno bili svojstveni šezdesetogodišnjacima.

Zašto je vreme presudno kod moždanog udara?

Jedan od najvažnijih aspekata u tretmanu moždanog udara jeste – brzina reakcije. Od trenutka kada se moždani udar dogodi, mozak počinje da trpi nepovratna oštećenja. Naučnici ističu da čak dva miliona moždanih ćelija mogu propasti u samo jednom minutu! To znači da svaki izgubljeni trenutak smanjuje šanse za oporavak i povećava verovatnoću trajnog invaliditeta.

Zato je od presudne važnosti da osoba ili njena okolina što pre pozove Hitnu pomoć. Prva medicinska ekipa na terenu predstavlja ključnu kariku u spasavanju života. Tokom inicijalne procene oni:

• Prikupljaju informacije o trenutku pojave simptoma

• Istražuju postojeće zdravstvene probleme pacijenta

• Izvršavaju merenje krvnog pritiska i EKG

• Sprovode neurološki pregled

Na osnovu tih podataka, lekari odlučuju da li pacijent treba hitno biti transportovan na neurološko odeljenje (u slučaju sumnje na moždani infarkt) ili na neurohirurgiju (ako se sumnja na krvarenje u mozgu).

Prepoznavanje simptoma – ključ uspeha

Jedan od glavnih problema u borbi protiv moždanog udara jeste nedovoljna informisanost građana. Većina ljudi ne zna da prepozna simptome na vreme, a u slučaju moždanog udara to može biti razlika između života i smrti.

Simptomi na koje treba hitno reagovati uključuju:

1. Iznenadnu slabost ili utrnulost jedne strane tela (ruke, noge, lica)

2. Probleme sa govorom (nerazumljiv govor, nemogućnost izgovaranja reči)

3. Zbunjeno stanje ili iznenadni gubitak orijentacije

4. Naglo zamućenje vida ili gubitak vida na jednom oku

5. Iskrivljeno lice (npr. ugao usana pada)

Ukoliko se bilo koji od ovih simptoma pojavi, ne sme se čekati – treba ODMAH pozvati pomoć.

Moždani udar u brojkama – statistika koja upozorava

U Srbiji se godišnje zabeleži oko 28.000 slučajeva moždanog udara. Taj broj prevazilazi statistiku mnogih drugih bolesti, a posledice koje ostavlja su dugoročne i teške. Moždani udar je:

• Vodeći uzrok smrtnosti u Srbiji

• Jedan od glavnih uzroka invaliditeta kod odraslih osoba

• Češći uzrok invalidnosti od saobraćajnih nesreća

Posledice moždanog udara često uključuju:

• Gubitak sposobnosti govora

• Gubitak kontrole nad pokretima

• Poremećaj koordinacije

• Puna zavisnost od tuđe nege

Oporavak – težak i dugotrajan proces

Nažalost, samo oko 10% pacijenata koji prežive moždani udar uspe da se u potpunosti oporavi. Polovina pacijenata se može delimično vratiti u normalne aktivnosti, ali između 20 i 30% ostaje u potpunosti zavisno od pomoći drugih.

Pored fizičkih posledica, veoma je prisutna i psihička komponenta oporavka. Mnogi pacijenti se suočavaju sa:

• Depresijom

• Gubitkom samopouzdanja

• Socijalnom izolacijom

Još jedna ozbiljna posledica jeste razvoj vaskularne demencije – oštećenja moždanih funkcija koje nastaje zbog loše prokrvljenosti mozga. Čak i kada se fizičke funkcije delimično oporave, kognitivne sposobnosti mogu biti trajno narušene.

Moždani udar više nije bolest koju povezujemo samo sa starošću. Promene u načinu života, manjak fizičke aktivnosti, nezdrava ishrana, stalna izloženost stresu i zanemarivanje hroničnih bolesti doveli su do toga da i mladi ljudi postaju ozbiljno ugroženi.

Važno je osnažiti svest javnosti o značaju prevencije, rane dijagnostike i brze reakcije. Svaki pojedinac bi trebalo da zna osnovne simptome moždanog udara i da ih ne ignoriše. U mnogim slučajevima, pravovremena reakcija može spasiti život i omogućiti kvalitetniji oporavak.

Takođe, društvo kao celina mora raditi na unapređenju uslova za zdrav život – kroz edukaciju, podršku preventivnim programima i olakšan pristup zdravstvenoj zaštiti.

Moždani udar nije neizbežna sudbina – to je poziv na promenu.