“Borbe bikova su haram – Islam zabranjuje mučenje životinja”

Borbe bikova iz perspektive islama – Vjerski stavovi, društveni izazovi i etičke dileme

Borbe bikova, ili tzv. koride, predstavljaju jednu od najkontroverznijih manifestacija koje se i dalje održavaju u nekim balkanskim sredinama. Ove priredbe, koje okupljaju hiljade ljudi, tradicionalno su bile shvaćene kao oblik lokalne zabave, test snage i dominacije, ali i deo kulturnog nasleđa. Međutim, u savremenom društvenom i verskom kontekstu, sve više se problematizuje njihova etičnost, posebno sa stanovišta islamskog učenja.

U tom smislu, islamski autoritet i poznati predavač, efendija Elvedin Pezić, nedavno je izazvao snažnu debatu u javnosti kada je javno progovorio protiv ovih manifestacija. Njegove reči nisu bile samo kritika, već i jasan poziv na moralnu i duhovnu introspekciju, posebno među Bošnjacima, koji često baštine ove običaje. U nastavku teksta razmatramo ključne poruke njegovog obraćanja, reakcije koje su usledile, kao i dublja religijska i etička značenja ovog problema.

Šta su koride i zašto su sporne?

Koride su događaji u kojima se bikovi stavljaju u arenu kako bi se međusobno borili. Iako se u nekim krajevima organizuju kao takmičenja snage i prestiža među uzgajivačima, sve češće se postavlja pitanje – da li ova praksa zadovoljava moralne standarde savremenog društva?

U kontekstu islamskog morala, odgovor je nedvosmislen: ne. Islamski nauk izuzetno ozbiljno pristupa temama pravednog odnosa prema Božijim stvorenjima, među kojima su i životinje. U tom svetlu, svaki čin koji podrazumeva mučenje, zlostavljanje ili eksploataciju životinja radi zabave, ocenjuje se kao haram – tj. strogo zabranjen.

Poruka efendije Elvedina Pezića

Efendija Elvedin Pezić, poznat po svojim direktnim i neretko kontroverznim istupima na društvenim mrežama, jasno je osudio praksu korida. Njegove reči bile su bez zadrške:

– Borbe bikova su zabranjene islamom, jer je u tome mučenje životinja, a islam zabranjuje mučenje bilo kojeg stvorenja!

U skladu s tim, ne samo da je samo učešće u takvim događajima sporno, već i njihova organizacija, pa čak i gledanje ovih borbi smatra se neprihvatljivim iz vjerske perspektive. Drugim rečima, svi oblici učešća u ovom događaju, direktnog ili indirektnog, podliježu vjerskoj zabrani.

Efendija je otišao i korak dalje, naglašavajući da ovakvi običaji ne samo da nisu korisni, već da zapravo ugrožavaju kulturni i biološki identitet Bošnjaka. Njegov apel glasi:

– Bošnjače, ostavi se korida i razonode, tvoj biološki opstanak je u pitanju!

Ova izjava, iako za mnoge iznenađujuća, odražava dublju zabrinutost da su savremeni oblici zabave udaljili ljude od njihovih duhovnih i kulturnih korena, čime se, po njegovom mišljenju, ugrožava i budućnost naroda.

Reakcije javnosti

Njegovo javno izlaganje izazvalo je burne i polarizovane reakcije. Dok su jedni iskazali podršku efendijinom stavu i pohvalili njegovu doslednost u tumačenju šerijatskih principa, drugi su njegovu izjavu ocenili kao pretjerano rigidnu, pa čak i kao osuđujuću prema tradiciji.

Zbog lavine komentara na društvenim mrežama, efendija je naveo da je bio prinuđen na radikalnu meru digitalne samoodbrane:

– Bio sam primoran blokirati desetine, ako ne i stotine ljudi zbog uvredljivih reakcija.

On je ironično komentarisao da su određene pojave postale “nedodirive” u savremenom društvu:

– Samo ne diraj koride, muziku, pudlice, duhan, koncerte, javne plaže, razgolićenost, kladionice!
To je, izgleda, svetinja nekima!

Ova izjava odražava stav da je sekularni sistem vrijednosti kod mnogih nadjačao duhovne norme, te da se određeni obrasci ponašanja smatraju normalnim i prihvaćenim, iako su u suprotnosti s islamskim učenjima.

Etika u islamskom tretmanu životinja

U islamu, briga o životinjama nije samo moralna obaveza već i vjerski imperativ. Prorok Muhammed, alejhi selam, više puta je isticao važnost saosećanja i pravednosti prema svim živim bićima. Neki od ključnih principa islamske etike prema životinjama uključuju:

• Zabranu mučenja i nepotrebnog ubijanja

• Dozvolu korišćenja životinja isključivo u svrhe preživljavanja (ishrana, rad)

• Obavezu osiguravanja hrane, vode i zaklona

• Strogu zabranu korišćenja životinja u svrhu zabave ili kocke

Kroz brojne hadise i primere iz života poslanika Muhammeda, potvrđuje se potpuna netolerancija prema zlostavljanju životinja, čak i onda kada je takvo ponašanje „kulturno prihvaćeno“.

Kritika tradicije ili borba za ispravne vrijednosti?

Jedan od osnovnih razloga što Pezićeva poruka izaziva burne emocije, jeste što se ona direktno suprotstavlja određenim ukorenjenim kulturnim praksama, koje su se decenijama (pa i vekovima) smatrale bezopasnim i čak poželjnim. Međutim, treba se zapitati:

Da li svaka tradicija zaslužuje da bude sačuvana, bez obzira na njen sadržaj?

Ili:

Da li suštinski moralna i vjerska načela treba da imaju prednost nad folklornim nasleđem?

Efendija Pezić ne negira značaj tradicije, ali jasno poručuje da ništa što se kosi sa osnovnim principima islama ne može biti opravdano, bez obzira na njegovo istorijsko prisustvo u kulturi.

Tema borbi bikova ne odnosi se samo na konkretne događaje i običaje, već otvara šire pitanje: Koji su naši prioriteti kao društva? Da li su to zabava i spektakl, ili duhovni rast i saosećanje?

Izlaganje efendije Elvedina Pezića, bez obzira na to da li se s njim slažemo ili ne, predstavlja poziv na promišljanje vlastitih vrednosti. Njegov stav prema koridama temelji se na jasnim islamskim principima, koji pozivaju na pravdu, milost i poštovanje života – ne samo ljudskog, već i životinjskog.

U svetlu toga, sledeće tačke se mogu izdvojiti kao ključne poruke njegovog obraćanja:

1. Borbe bikova predstavljaju oblik mučenja životinja, te su kao takve neprihvatljive u islamu.

2. Učešće, organizovanje i gledanje korida takođe potpadaju pod zabranu.

3. Zabava ne može biti opravdanje za neetično ponašanje, čak ni kada je utemeljena u tradiciji.

4. Bošnjaci i muslimani uopšte pozvani su da biraju duhovne vrednosti, a ne površnu razonodu.

5. Savremeni društveni fenomeni, poput koncerata, razgolićenosti, klađenja itd., često potiskuju religioznu svest i doprinose moralnom slabljenju zajednice.

U vremenu kada je svet sve više usmeren ka trenutnom zadovoljstvu i zaboravlja na dublja pitanja postojanja, ovakvi apeli – koliko god bili oštri – možda su upravo ono što je neophodno da bi se obnovila moralna ravnoteža i poštovanje svih Božijih stvorenja.