Obeležavanje 40 dana od smrti Saše Popovića: Porodica postavila fotografiju i ime na nadgrobni spomenik
Uvod
Četrdeset dana nakon što je estradni umetnik Saša Popović preminuo, njegovi najbliži pripremaju se da mu odaju počast u skladu sa srpskim običajima i pravoslavnom tradicijom. Na Novom bežanijskom groblju u Beogradu, gde je sahranjen, poslednjih dana vrše se završne pripreme za pomen. Među najvažnijim simbolima ovog događaja jeste postavljanje fotografije i gravure sa ličnim podacima preminulog – što je, kako se saznaje, danas i učinjeno.
U tekstu koji sledi, donosimo detaljan prikaz emotivnih i simboličnih momenata vezanih za ovaj čin, kao i tihu borbu porodice da ispuni sve što tradicija nalaže, dok se istovremeno suočava sa gubitkom voljene osobe.
Razrada
Postavljanje fotografije i gravure na nadgrobni spomenik
Kako prenose izvori bliski porodici, jutarnji sati današnjeg dana bili su rezervisani za važan korak – postavljanje lične fotografije pokojnog Saše Popovića na njegov spomenik. Uz to, dodat je i natpis sa imenom, prezimenom, godinom rođenja i smrti, čime je grobno mesto dobilo svoju trajnu, ličnu identifikaciju.
Na licu mesta, fotografije prikazuju da je fotografija umetnuta centralno, sa velikim dimenzijama koje dominiraju površinom nadgrobne ploče. Ovakav izbor formata izazvao je pažnju, jer implicira da neće biti mesta za dodatnu fotografiju ili ime druge osobe – što je, kako se može naslutiti, odgovor na spekulacije da bi Suzana Popović, Sašina supruga, jednog dana mogla da bude sahranjena pored njega.
Suzanina tiha priprema i prisustvo
Tokom ranih jutarnjih sati, na groblju je primećena i Suzana, koja je u društvu najuže porodice došla da se uveri da je sve urađeno prema dogovoru i u skladu sa običajima. Njen gest svedoči o velikoj posvećenosti i brizi za detalje, ali i o dubokoj emotivnoj povezanosti koju je gajila prema svom suprugu.
Prema rečima jednog od prisutnih:
„Suzana je donela sveže cveće, a ljudi iz uprave groblja su se prethodno pobrinuli da sve bude čisto i uredno. Sutra dolaze porodica, prijatelji i saradnici da odaju počast Saši.“
Ova rečenica, iako kratka, osvetljava mnogo toga – ličnu tugu, odgovornost supruge, ali i kolektivnu potrebu da se pokojniku oda dužna zahvalnost i poštovanje.
Pomen i običaji
U pravoslavnoj tradiciji, četrdesetodnevni pomen zauzima posebno mesto. Veruje se da duša pokojnika do tog trenutka putuje kroz nebeske sfere, i da je upravo tada neophodno obaviti određene molitve i okupljanja kako bi se duši omogućio spokoj i prelazak u večni mir.
Porodica Popović se pridržava tog običaja, a pomen će sutradan okupiti:
-
Članove porodice
-
Bliske prijatelje
-
Estradne saradnike i kolege
-
Poznate ličnosti iz sveta umetnosti i muzike
Ovakvo okupljanje neće biti samo obredna dužnost – već i emocionalni čin zajedničkog sećanja, simbolično vraćanje u trenutke kada je Saša bio prisutan, živ, i deo svakodnevice mnogih ljudi.
Podsećanje na Sašin poslednji put
Važno je podsetiti se i na okolnosti smrti Saše Popovića, kako bi se razumela težina gubitka koji su njegovi bližnji doživeli. Preminuo je 1. marta, nakon kraće, ali teške bolesti, na onkološkoj klinici u Parizu. Njegova bolest nije bila javno eksponirana, što je dodatno šokiralo javnost kada je vest o smrti stigla.
Sahranjen je 6. marta na Novom bežanijskom groblju, u blizini crkve Svetog apostola Tome, a sam čin sahrane bio je dostojanstven, emotivan i obeležen velikom tugom prisutnih.
Značenje fotografije i njen simbolizam
Fotografija na spomeniku, iako u fizičkom smislu samo slika, nosi mnogo dublju simboliku. U ovom slučaju, njena veličina i jasnoća govore o želji da se Sašina pojava, njegov osmeh, njegov lik – ne zaborave. To je način da ostane prisutan među živima, barem simbolično, i da njegovo ime ne izblede iz sećanja onih koji su ga voleli.
Zanimljivo je da:
-
Fotografija pokriva glavninu spomenika, što nije uobičajena praksa.
-
Nema prostora za drugu osobu – što potvrđuje jedinstvenu pripadnost grobnog mesta samo Saši.
-
Izbor slike svedoči o kulturi sećanja i estetskom poštovanju koje porodica gaji prema njegovom liku.
Zaključak
Ovaj čin – postavljanje fotografije i ličnih podataka na spomenik – ne deluje kao nešto veliko u svakodnevnom govoru, ali u kontekstu smrti voljene osobe, on predstavlja duboko emotivni trenutak završetka jedne životne celine. Time porodica poručuje: “Priznajemo gubitak, prihvatamo prazninu, ali ne prestajemo da se sećamo.”
Suzana Popović, u svojoj tišini i dostojanstvu, pokazala je primer kako se gaji uspomena na nekoga ko je ostavio neizbrisiv trag – ne samo u njenom privatnom životu, već i na čitavoj estradnoj sceni regiona.
U danima koji dolaze, pomen će biti trenutak sabranosti, molitve i zajedničke tuge, ali i podsećanje na čoveka koji je živeo punim plućima, voleo umetnost i ljude, i čije prisustvo će dugo ostati urezano u sećanjima mnogih.
