Tragična priča o smrti tinejdžerke iz Velike Britanije: Ela Mari, trinaestogodišnja devojčica iz Velike Britanije, oduzela je sebi život uprkos tome što je više puta tražila pomoć zbog svojih psihičkih problema. Iako je prijavila seksualni napad i izražavala strah od svog očuha, kao i izrazitu potrebu za pomoći, sistem koji je trebao da je podrži nije adekvatno reagovao. Ovaj slučaj postavlja ozbiljna pitanja o propustima u komunikaciji i nedostatku koordinacije između različitih institucija, uključujući socijalne službe, školu i zdravstvene ustanove.
Nezbrinutost i odustajanje od pomoći
Ela Mari, devojčica koja je bila u teškoj životnoj situaciji, više puta je tražila pomoć i prijavila ozbiljne događaje koji su značajno uticali na njeno mentalno zdravlje. Iako je njeno stanje bilo očigledno alarmantno, podrška koju je očekivala od nadležnih službi nije bila dovoljno brza ili efikasna. Istraga koja je sprovedena nakon njene smrti pokazala je da su socijalne službe, školski tim i zdravstvene institucije propustile da prepoznaju ozbiljnost situacije, što je imalo tragične posledice.
Komplikovan porodični život i nedostatak adekvatne podrške
Ela Mari je živela u porodičnoj situaciji koja je dodatno pogoršavala njeno mentalno zdravlje. Kroz njen život su se provlačile teške okolnosti, od kojih je seksualni napad, koji je prijavila u septembru, bio samo jedan od mnogih faktora koji su uticali na njeno stanje.
Ela je imala istoriju samopovređivanja, uključujući dva pokušaja predoziranja u 2022. i 2023. godini. Tokom tog perioda, Ela je tražila pomoć kroz školske savetodavne službe, pokušavajući da se bori sa depresijom i suicidalnim mislima. Međutim, uprkos naporima da se izvuče iz začaranog kruga patnje, pomoć koju je dobila bila je nedovoljna.
Kritični propusti nadležnih institucija:
-
Socijalne službe nisu preduzele adekvatne korake da osiguraju njenu bezbednost. Iako su bile upoznate sa njenim težim stanjem, razgovori sa Elom nisu sprovedeni, a njena situacija je ponovo smatrana manje kritičnom.
-
Školska institucija je primetila zabrinjavajuće ponašanje i izrazila sumnju u odluke socijalnih službi. Ipak, ni oni nisu uputili odgovarajuće korake za dalje obezbeđivanje pomoći.
-
Ela je prijavila seksualni napad u septembru, što je izazvalo napetost u njenoj porodici i školi. Od tada je njeno ponašanje postalo još problematičnije, a ona je izražavala želju da menja školu i izbegavala nastavu, što je dodatno pogoršalo njen psihički status.
Neposredno pre tragedije: Zabrinjavajuće poruke i završni trenuci
Kao poslednji korak u njenoj tragičnoj i beznadežnoj potrazi za pomoći, Ela je bila u poseti prijatelju tokom jednog vikenda u novembru. Po povratku, njeni roditelji su pronašli poruke koje su smatrali “neprimerenim”. Sledeći dan, Ela je obratila pažnju školskom osoblju govoreći da želi da sebi oduzme život. Nažalost, uprkos ovoj ozbiljnoj izjavi, samo nekoliko dana kasnije, Ela je izvršila samoubistvo.
Iako je Ela bila pod pažnjom kriznog tima za mentalno zdravlje i pregledana u avgustu, nije jasno da li je njeno odbijanje daljeg lečenja bilo njena odluka ili odluka roditelja. Čini se da je nedostatak koordinacije između različitih službi doveo do još jednog propusta koji je, nažalost, imao tragične posledice.
Pitanja o odgovornosti i sistemskim propustima
Smrt Eli Mari duboko je potresla britansku javnost, ali je takođe otvorila i ozbiljna pitanja o odgovornosti nadležnih službi koje su bile zadužene za njenu zaštitu i dobrobit. Iako je Ela više puta tražila pomoć, propusti u koordinaciji između socijalnih službi, škole i zdravstvenih institucija učinili su da njena pomoć kasni, a problemi se gomilaju.
Zbog nedostatka sistemske podrške, ona nije uspela da se izvuče iz svog problema, i tragično je završila svoj život. Ovaj slučaj takođe ukazuje na neophodnost bržeg reagovanja i efikasnijeg sistema podrške za mlade ljude koji se bore sa mentalnim zdravljem, kao i na važnost pružanja prave pomoći u trenutnim trenucima krize.
Ono što ostaje iz ovog slučaja je jasna poruka o tome kako propusti sistema mogu imati ozbiljne, pa čak i fatalne posledice. Potrebno je više pažnje i angažovanja u pružanju mentalne pomoći, posebno mladima koji su najranjiviji i koji iz različitih razloga nisu u mogućnosti da dođu do adekvatne podrške na vreme.
