Emiru Selimoviću 45 godina zatvora zbog ubistva supruge Inele i maloljetnog sina

Jedan od najupečatljivijih i najtragičnijih slučajeva u skorijoj pravosudnoj praksi Bosne i Hercegovine dogodio se početkom 2025. godine u Kalesiji, a kulminirao je presudom Kantonalnog suda u Tuzli. Optuženi Emir Selimović proglašen je krivim za dvostruko ubistvo — život je oduzeo svojoj supruzi i maloljetnom sinu, i to na naročito svirep način.

Ovaj slučaj je privukao ogromnu pažnju javnosti, ne samo zbog same tragedije, već i zbog izrečene kazne dugotrajnog zatvora od 45 godina, što predstavlja jednu od najstrožih presuda u istoriji ovog suda. Tragedija je potresla zajednicu i otvorila pitanja o prirodi zločina počinjenih unutar porodice, o podmuklom načinu izvršenja ubistva, ali i o tome kako sudovi vrednuju okolnosti kada su žrtve potpuno bespomoćne.

U nastavku teksta, biće detaljno razrađeno kako je došlo do zločina, šta stoji u obrazloženju presude, kako je odmjerena kazna i koje šire društvene implikacije proizlaze iz ovog slučaja.

Činjenice o zločinu

Dana 12. februara 2025. godine, u porodičnom stanu u Kalesiji, desio se događaj koji je zauvek promenio živote mnogih. Emir Selimović, tada u braku sa svojom suprugom I.S., i otac maloljetnog deteta, počinio je čin koji je javnost okarakterisala kao nezamisliv.

Prema utvrđenim činjenicama:

• zločin je izvršen u kasnim noćnim satima,

• žrtve — supruga i sin — u trenutku napada spavale su i bile potpuno bespomoćne,

• metod izvršenja bio je zagušenje, što je pravno kvalifikovano kao ubistvo na podmukao način.

Ovaj poslednji element, „podmukao način“, ima poseban značaj u krivičnom zakonodavstvu jer podrazumeva da je napadač iskoristio trenutak kada su žrtve bile u stanju da se ne mogu braniti niti zaštititi.

Presuda i kazna

Kantonalni sud u Tuzli doneo je prvostepenu presudu, kojom je utvrđeno da je Selimović počinio dva teška krivična dela ubistva. Sud je, u skladu sa zakonskim odredbama, odmjerio kaznu na sledeći način:

1. Za ubistvo supruge — 44 godine dugotrajnog zatvora,

2. Za ubistvo maloljetnog sina — takođe 44 godine dugotrajnog zatvora,

3. Primjenom pravila o sticaju krivičnih dela, izrečena je jedinstvena kazna od 45 godina.

Važno je istaći da se u krivičnom zakonodavstvu Bosne i Hercegovine koristi institut jedinstvene kazne u slučajevima kada se za više krivičnih dela izriču posebne kazne, a potom se one objedine u jednu, strožu sankciju.

Sud je istakao da je prilikom odmjeravanja kazne uzeo u obzir nekoliko faktora:

• težinu i svirepost zločina,

• činjenicu da su žrtve bile potpuno nemoćne,

• odnos počinioca prema žrtvama (članovi najbliže porodice),

• okolnost da je delo izvršeno u njihovom domu, koji bi trebao predstavljati utočište sigurnosti.

Sve to je ocenjeno kao posebno otežavajuće okolnosti koje ne ostavljaju prostor za blažu kaznu.

Obrazloženje presude

U obrazloženju presude, sud je jasno naveo da se radi o ubistvu na podmukao način, jer su žrtve bile u stanju potpunog sna, nesposobne da pruže bilo kakav otpor. Ovakva pravna kvalifikacija čini delo težim i razlikuje ga od „običnog“ ubistva.

Sud je naglasio da se radi o situaciji u kojoj je počinilac bio svestan nemoći žrtava, te da je upravo to iskoristio za izvršenje zločina. Na taj način, kako je navedeno, prekršena su najosnovnija moralna i društvena načela, budući da se radi o bliskim članovima porodice.

Takođe, sud je zaključio da su posebno pogubne posledice ovog zločina po društvo u celini, jer se urušava poverenje u osnovnu ćeliju zajednice — porodicu.

Produženje pritvora

Nakon izricanja presude, Selimoviću je produžen pritvor. Prema zakonu, pritvor može trajati najduže devet meseci od dana donošenja presude, dok se čeka pravosnažnost ili eventualno odlučivanje viših instanci. Time se osigurava da počinilac ne bi mogao pobeći, uticati na postupak ili na bilo koji način ugroziti javnost.

Reakcije javnosti i značaj presude

Presuda Selimoviću odjeknula je u javnosti kao jedna od najstrožih kazni koje je Kantonalni sud u Tuzli izrekao u poslednjih nekoliko godina. Javnost je uglavnom ocenila da je odluka suda primerena težini zločina.

Ovaj slučaj otvara i šira pitanja:

• Kako pravosuđe tretira porodične zločine?

• Da li je kazna od 45 godina dovoljna da odvrati buduće počinioce sličnih dela?

• Koji su društveni i psihološki faktori koji mogu dovesti do ovakvih tragedija?

U društvenom diskursu, posebno je naglašeno da porodica treba da bude sigurno mesto, a kada upravo unutar nje dolazi do zločina, posledice su dalekosežnije nego u drugim slučajevima.

Mnogi stručnjaci smatraju da ovakve presude šalju jasnu poruku da će pravosuđe odlučno reagovati kada je reč o nasilju u porodici, posebno ako su žrtve deca i partneri.

Slučaj Emira Selimovića iz Kalesije ostaće upamćen kao jedan od najtragičnijih i najsvirepijih u skorijoj istoriji Bosne i Hercegovine. Ubistvo supruge i maloljetnog sina, izvršeno na podmukao način, pokazuje do koje mere može da se uruši poverenje i sigurnost unutar porodičnog doma.

Kazna od 45 godina zatvora ne može vratiti izgubljene živote, ali predstavlja pokušaj pravosuđa da zadovolji pravdu i pošalje snažnu poruku da se ovakvi zločini neće tolerisati.

Ova presuda je značajna ne samo zbog svoje visine, već i zbog simbolike: ona potvrđuje da se porodično nasilje, posebno kada preraste u najteže oblike, tretira kao najteži zločin u društvu.

Na kraju, ostaje pitanje za širu zajednicu: šta možemo učiniti da se tragedije ovakvih razmera ne ponove? Edukacija, prevencija nasilja u porodici, blagovremeno reagovanje institucija i podizanje svesti u društvu predstavljaju ključne korake. Tek kada se stvori ambijent u kojem se problemi rešavaju pre nego što eskaliraju, može se reći da je tragedija poput ove poslužila kao pouka, a ne samo kao bolno sećanje.