Bosanskohercegovački pevač Halid Beslić preminuo je danas, 7. oktobra u 72. godini.
Bosanskohercegovačka muzička scena zavijena je u tugu nakon vesti da je Halid Bešlić, jedna od najvećih legendi narodne muzike, preminuo 7. oktobra u svojoj 72. godini života. Njegov odlazak ostavlja prazninu u srcima brojnih poštovalaca njegove umetnosti, ali i u istoriji narodne muzike bivše Jugoslavije. Ovaj umetnik, poznat po svom specifičnom glasu, emotivnim interpretacijama i pesmama koje su obeležile živote mnogih generacija, zauvek će ostati simbol iskrenosti, ljudskosti i pesničke duše Balkana.
Život i karijera jedne legende
Halid Bešlić je bio mnogo više od pevača – bio je simbol naroda, čovek koji je svojim glasom i pesmama znao da prenese tugu, radost i ljubav. Rođen u okolini Knežine kod Sarajeva, Bešlić je kroz dugogodišnju karijeru izgradio reputaciju umetnika koji ostaje veran svojim korenima i vrednostima. Njegove pesme poput „Romanija“, „Miljacka“, „Ja bez tebe ne mogu da živim“ i mnoge druge postale su evergrini narodne muzike, prepoznatljive i izvan granica Bosne i Hercegovine.
Njegov glas odlikovala je toplina, iskrenost i emocija koje su dopirale do svakog slušaoca. Publika ga je volela jer nije težio senzacionalizmu, već je ostajao skroman i pristupačan. U svakom intervjuu, Halid je isticao da mu je porodica temelj i oslonac, a da je muzika samo način da prenese ono što nosi u duši.
Poslednji oproštaj od Halida Bešlića
Kako je potvrđeno, dženaza ovom velikanu biće klanjana u Gazi Husrev-begovoj džamiji u Sarajevu u ponedeljak, 13. oktobra, a sahrana će se obaviti istog dana na groblju Bare. Pored toga, planirana je i komemoracija u Narodnom pozorištu u Sarajevu, koja će početi u 11 časova.
Očekuje se da će oproštaju prisustvovati mnoge poznate ličnosti iz sveta muzike, kulture, sporta i politike, ali i obični građani koji su tokom decenija pevali njegove pesme. Halid je bio pevač naroda, a njegov odlazak se doživljava kao gubitak bliskog prijatelja, ne samo muzičara.
Porodični život i sin Dino Bešlić
Iako je Halid Bešlić bio javna ličnost, o njegovom privatnom životu se znalo vrlo malo. On je pažljivo čuvao privatnost svoje porodice i retko je dozvoljavao medijima da zavire u taj deo njegovog sveta. Ipak, javnost je pre nekoliko godina saznala više o njegovom sinu Dinu Bešliću, kada se dogodila saobraćajna nezgoda.
U maju 2017. godine, Dino Bešlić doživeo je lakšu saobraćajnu nesreću u Sarajevu. U nesreći su učestvovala dva automobila, a povređene su tri osobe, među kojima i on. Dino je prošao sa lakšim povredama i ubrzo pušten na kućno lečenje. Ovaj događaj je privukao pažnju javnosti, posebno zbog sličnosti sa nesrećom koju je i sam Halid doživeo nekoliko godina ranije.
Halidova teška saobraćajna nesreća 2009. godine
Halid Bešlić je 2009. godine imao tešku saobraćajnu nesreću u kojoj je zamalo izgubio život. Tom prilikom zadobio je ozbiljne povrede, a najteža posledica bila je gubitak oka. Ipak, taj događaj postao je prekretnica u njegovom životu. U mnogim intervjuima je govorio o tome kako ga je nesreća naterala da promeni način razmišljanja i stil života.
Kako je sam rekao:
„Nakon nesreće ja sam sebi produžio život. Od tada živim urednije, razmišljam… Živeo sam 300 na sat! Prestao sam i da pijem!“
Ove reči najbolje opisuju njegovu odlučnost i sposobnost da iz teške situacije izvuče lekciju. Halid je često naglašavao koliko je važno ceniti život, jer se sve može promeniti u jednom trenutku.
Porodična sreća – blizanci Lamija i Belmin-Kan
Nakon burnih životnih trenutaka, Halid je pronašao mir i radost u ulozi dede. Njegov sin Dino i snaha Mahira postali su roditelji blizanaca — Lamije i Belmina-Kana. Halid je u nekoliko navrata istakao da je to bio najsrećniji trenutak u njegovom životu.
On je tom prilikom izjavio da mu dolazak unuka daje novu snagu i smisao, te da mu ništa ne može zameniti osećaj porodične topline. Nakon rođenja blizanaca, proredio je nastupe kako bi što više vremena provodio sa porodicom, što pokazuje koliko mu je porodica bila važna.
Njegovi najbliži često su govorili da je Halid, iako poznat i uspešan, u privatnom životu bio skroman, jednostavan i porodičan čovek.
Halidova filozofija života
Tokom godina, Halid Bešlić je postao sinonim za upornost i veru u život. Prebrodio je teške trenutke, ali nikada nije izgubio optimizam. U javnosti je uvek delovao vedro, čak i nakon nesreće i brojnih izazova.
Njegove izjave često su imale životnu mudrost, poput:
-
„Ne treba mnogo da bi čovek bio srećan.“
-
„Najveće bogatstvo su zdravlje i mir u kući.“
-
„Čovek mora da zna kad treba stati i uživati u onome što ima.“
Ove rečenice ne dolaze samo od muzičara, već od čoveka koji je duboko promišljao život. Halid je verovao da slava i novac nemaju vrednost ako se izgubi ono što je suštinsko – ljubav, zdravlje i porodica.
Doprinos muzici i kulturnom nasleđu
Halid Bešlić je ostavio neizbrisiv trag u muzici Bosne i Hercegovine i šire. Njegova karijera, koja je trajala više od četiri decenije, obuhvatala je desetine albuma i stotine koncerata širom sveta. Njegove pesme nisu bile samo muzička dela, već i priče o životu običnog čoveka – o ljubavi, nostalgiji, rodnom kraju i čestitosti.
Posebno je bio poznat po sposobnosti da spoji tradicionalno i moderno, čime je zadržao autentičnost, ali i pridobio nove generacije slušalaca. Njegov doprinos narodnoj muzici meri se ne samo brojem pesama, već i uticajem koji je imao na mlađe muzičare koji su ga smatrali uzorom.
Nasleđe koje ostaje iza njega
Odlazak Halida Bešlića označava kraj jedne muzičke epohe. Ipak, njegovo nasleđe živi kroz njegove pesme, koje će nastaviti da se pevaju decenijama. Ljudi širom Balkana sećaju se njegovih koncerata, spontanih susreta i reči koje su im davale nadu.
Njegov primer pokazuje kako jedan umetnik može postati simbol naroda, ne samo kroz muziku, već i kroz ljudskost. U vremenu kada je autentičnost sve ređa, Halid je ostao veran sebi do kraja.
Smrt Halida Bešlića predstavlja ogroman gubitak za muzičku scenu Balkana. Otišao je umetnik koji je svojom jednostavnošću, emocijom i istinitošću osvojio srca miliona. Iako više nije među nama, njegove pesme i duh žive dalje.
Kroz melodije koje je ostavio, on nastavlja da spaja ljude, da budi nostalgiju i ljubav prema životu. Njegov primer pokazuje da istinska umetnost nikada ne umire — ona se prenosi kroz generacije, kao večna uspomena na čoveka koji je pevao iz srca i živeo pošteno.
