Evo ko je bio uz Halida Bešlića u njegovim poslednjim danima: Sa njom je pre 4 dana zapevao, a velika zvezda Balkana noću mu otišla u posetu

Odlazak legende koja je spajala ljude

Vest o smrti Halida Bešlića, jednog od najvoljenijih pevača sa prostora bivše Jugoslavije, potresla je ceo region. Iako je već duže vreme vodio borbu sa bolešću, mnogi su se nadali da će i ovaj put, kao mnogo puta pre, izaći kao pobednik. Njegov odlazak, međutim, nije samo gubitak velikog umetnika, već i nestanak jednog simbola dobrote, jednostavnosti i iskrene emocije.

Halidov glas bio je sinonim za iskrenost i narodnost, a njegova duša – ogledalo topline, vedrine i mudrosti čoveka koji je kroz život išao dostojanstveno, sa osmehom i verom u ljude. On nije bio samo muzičar, bio je prijatelj svakog čoveka koji je bar jednom zapevao uz njegove pesme.

Njegova skromnost, duboko ukorenjena u narodnom duhu Bosne i Hercegovine, pratila ga je do poslednjeg daha. Upravo ta osobina, više nego bilo koji hit, učinila je da Halid zauvek ostane deo kolektivnog srca svog naroda.

 Ljubav, bol i uspomene onih koji su ga poznavali

Kada je vest o njegovoj smrti postala poznata, prijatelji, kolege i brojni poštovaoci iz celog regiona delili su svoje emocionalne ispovesti, pokazujući koliko je Halid bio voljen.

1. Hanka Paldum – sestrinska ljubav i poslednji susret

Među prvima se oglasila Hanka Paldum, koja je Halida smatrala rođenim bratom. Njihovo prijateljstvo trajalo je decenijama, a poslednji put su se videli svega nekoliko dana pre njegove smrti, u bolnici.

Ona je ispričala da su čak i tada, okruženi bolničkim zidovima, zapjevali zajedno, kao da su na sceni. U tom trenutku, kako je rekla, osetila je da je Halid već na putu ka večnosti. Hanka je opisala kako su se u tim trenucima smeh i suze isprepletali, dok je pokušavala da sačuva nadu i veru u čudo.

„Nadala sam se do poslednjeg daha“, priznala je Hanka, „ali negde duboko u sebi znala sam da ga više neću videti.“ Njene reči odzvanjale su kao oda prijateljstvu koje prevazilazi granice života i smrti.

2. Šerif Konjević – bratstvo duže od pola veka

Drugi koji nije mogao da sakrije emocije bio je Šerif Konjević, Halidov dugogodišnji prijatelj i kolega. Njih dvojica su se poznavali više od 50 godina, delili su i pozornice i privatne trenutke, a njihovo prijateljstvo bilo je zasnovano na uzajamnom poverenju i humoru.

Šerif je otkrio da su često razgovarali putem video poziva, pa čak i kada mu je zdravlje bilo narušeno, Halid je uvek nalazio snage da se našali. U suzama je rekao: „Bio sam jedan od retkih kojima je Halid potpuno verovao.“

Spomenuo je i Halidovu suprugu Sejdu, koja je paralelno prolazila kroz sopstvene zdravstvene teškoće. Ta zajednička borba supružnika, rekao je Konjević, „ostavila je dubok trag u mojoj duši i pokazala kolika je snaga njihove ljubavi bila“.

3. Snježana Komar – san koji je nagovestio kraj

Prijateljica i koleginica Snježana Komar, s kojom je Halid proveo preko trideset godina na estradi, ispričala je svoju potresnu priču. Rekla je da je Halid poslednjih meseci izbegavao susrete, govoreći da će se javiti kada bude spreman.

Kasnije je saznala da mu je dijagnostikovan tumor na jetri i problem sa debelim crevom – bolest koja je ostavljala malo nade.

U suzama je priznala: „Nikada ga neću zaboraviti. Njegove pesme i osmeh ostaće sa mnom zauvek.“ Komar je otkrila da je nekoliko dana pre njegove smrti imala san u kojem ga je videla kako se smeši i odlazi – kao da joj je na taj način poručio da se oprašta.

4. Halid Muslimović – prijateljstvo bez kraja

Još jedan kolega i blizak prijatelj, Halid Muslimović, opisao je Bešlića kao „gromadu od čoveka“. Obojica su decenijama nastupali zajedno širom Balkana i Evrope, a delili su i privatne trenutke, šale i podršku.

Samo nedelju dana pre smrti, razgovarali su putem video poziva. Smejali su se, dogovarali novi susret i planirali buduće projekte. Muslimović je rekao da mu je taj razgovor ulio nadu da će Halid ponovo stati na scenu, ali je stvarnost ubrzo bila suviše surova.

„Njegov odlazak me je zatekao nespremnog“, priznao je, „ali ću ga zauvek pamtiti kao čoveka koji je znao da voli iskreno i živi časno.“

5. Dragan Stojković Bosanac – optimista do poslednjeg daha

Muzički producent Dragan Stojković Bosanac prisetio se kako se Halid, iako bolestan, trudio da održi vedrinu i optimizam. Tokom poslednjih razgovora, često je govorio: „Sve će biti super, Bosanac, ne sekiraj se.“

Njegov humor i pozitivna energija nikada ga nisu napustili. Bosanac je rekao da je bio uveren da će ga ponovo videti, ali ga je vest o smrti potpuno slomila.

„Njegova sposobnost da u najtežim trenucima pronađe osmeh bila je njegova najveća snaga“, istakao je.

6. Žika Jakšić – sećanja iz Nemačke

Svoj emotivni oproštaj izrazio je i Žika Jakšić, koji je s Halidom bio prijatelj više od 30 godina. Njihovo poznanstvo datira još iz vremena kada je Jakšić svirao u njegovom orkestru tokom turneja u Nemačkoj.

Iako su se kasnije viđali ređe, svaki njihov susret bio je ispunjen iskrenom emocijom i uzajamnim poštovanjem.
Žika je rekao: „Halid je imao tu retku sposobnost da te nasmeje i u najtežem danu. Bio je to čovek koji je zračio toplinom.“

U izjavi za medije, ispričao je kako ga je Halid poslednjih meseci znao pozvati da zajedno gledaju emisije i prisete se starih vremena. Njegove reči, zabeležene u “N1”, bile su prožete tugom, ali i zahvalnošću što je imao priliku da bude deo Halidovog života.

7. Dino Merlin – pesmom do večnosti

Jedan od najupečatljivijih trenutaka bio je oproštaj Dine Merlina, koji je s Halidom delio duboko prijateljstvo, potvrđeno i zajedničkim duetom.

Merlin je opisao kako je, jedne noći, pod kišom u Sarajevu, pevao njihovu pesmu „Putuj, bijela ptico“, dok je mislio na prijatelja. Rekao je da je Halid, iako bolestan, reagovao osmehom i pogledom koji je sve govorio — kao da je znao da je to njihov poslednji pozdrav.

„Nije otišao tiho,“ rekao je Merlin, „otišao je sa pesmom, onako kako je i živeo.“

8. Sejda Bešlić – večna ljubav supruge

Posebno dirljivi bili su trenuci kada se sa Halidom oprostila njegova supruga Sejda. Njihov brak bio je primer skladnog i dubokog partnerstva, zasnovanog na uzajamnom poštovanju i vernosti.

Bliski prijatelji porodice otkrili su da je Sejda, u suzama, šapnula: „Eto mene brzo kod tebe, stari moj.“ Njene reči, prepune bola, simbolizuju ljubav koja prevazilazi smrt.

Njihova zajednička priča bila je temelj porodičnih vrednosti koje su preneli na sina Dina Bešlića i unuke.

9. Porodična tuga i dostojanstvo

Njihov sin Dino objavio je porodičnu fotografiju uz kratku, ali snažnu poruku ocu. U nekoliko rečenica, izrazio je ponos što nosi njegovo prezime i obećao da će čuvati očevu čast i nasleđe.

Njegove reči, jednostavne ali duboke, odzvanjaju kao zavet: „Tvoje pesme i tvoje ime živeće zauvek kroz nas.“

 Legenda koja ne umire

Odlazak Halida Bešlića označio je kraj jedne epohe, ali i početak večnog sećanja. On nije bio samo pevač – bio je simbol jednog naroda, generacija i vremena. Njegove pesme, poput „Miljacke“, „Romanije“ i „Prvog poljupca“, nisu samo muzički hitovi, već emocionalni mostovi između prošlosti i sadašnjosti.

Njegov život pokazuje da umetnost ne mora biti glamurozna da bi bila velika. Halid je pevao jednostavno, ali iz srca, i baš zato su ga ljudi voleli.

Kako je napisala „Politika“, njegove melodije garantuju da će Halid živeti zauvek, jer svaki put kada neko zapjeva njegov stih, deo njegove duše oživi.

U vremenu kada je svet često zaboravljao na toplinu i dobrotu, Halid Bešlić nas je podsećao da najveća umetnost leži u ljudskosti.

I zato, dok se pesma „Putuj, bijela ptico“ tiho čuje iz daljine, region zna – Halid nije otišao. Samo je prešao u note koje će se zauvek pevati srcem.