Portal Politički je upravo objavio vijest u kojoj tvrde da je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu danas donio presudu u predmetu Fadila Novalića i Fahrudina Solaka, utvrdivši da su im tokom postupka pred Sudom Bosne i Hercegovine povrijeđena osnovna ljudska prava.
Današnji dan je označio značajan preokret u jednom od najpraćenijih pravosudnih slučajeva u Bosni i Hercegovini, kada je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu izrekao presudu u korist bivšeg premijera Federacije BiH Fadila Novalića i bivšeg direktora Federalne uprave civilne zaštite Fahrudina Solaka. Ova odluka međunarodnog suda izazvala je snažan odjek kako u političkim, tako i u pravosudnim krugovima zemlje.
Presuda suda u Strazburu je, prema navodima portala Politički.ba, ukazala na ozbiljne povrede osnovnih ljudskih prava optuženih u procesu koji se vodio pred Sudom BiH. Konkretno, presuda je istakla da su tokom suđenja prekršeni principi pravičnog suđenja, što uključuje pravo na odgovarajuću odbranu i pravedan tretman pred sudskim instancama. Ovaj ishod implicira duboku zabrinutost o standardima domaće pravde u politički osjetljivim predmetima.
Pozadina slučaja: Respiratori i hitne nabavke
Slučaj Novalić–Solak je potekao iz perioda pandemije COVID-19, koja je 2020. godine iz temelja promijenila globalne tokove, a naročito testirala kapacitete zdravstvenih i političkih sistema. U tom kontekstu, vlada Federacije BiH odlučila je da u hitnom roku obezbijedi medicinsku opremu, pre svega respiratore za intenzivnu njegu. Međutim, upravo ta odluka je postala središnji predmet optužbi.
Optužbe protiv Novalića i Solaka bazirane su na sumnji da su tokom pandemije prekršili zakonske procedure pri nabavci 100 kineskih respiratora, ukupne vrednosti 10,5 miliona konvertibilnih maraka. Ono što je izazvalo posebnu kontroverzu jeste činjenica da je nabavka izvršena putem firme “Srebrena malina”, kompanije čija je osnovna delatnost prerada voća, a ne trgovina ili distribucija medicinske opreme.
Sporna pitanja u slučaju:
-
Neadekvatnost opreme: Respiratori su, kako je tvrdilo tužilaštvo, bili neupotrebljivi za jedinice intenzivne njege, čime je direktno ugroženo zdravlje pacijenata i funkcionisanje zdravstvenog sistema.
-
Zloupotreba položaja: Fadil Novalić je kao tadašnji premijer FBiH optužen da je, koristeći svoju poziciju, favorizovao određene firme bez obavezne javne nabavke.
-
Krivotvorenje dokumenata: Fahrudinu Solaku se dodatno stavljalo na teret da je falsifikovao službenu dokumentaciju u svrhu izbjegavanja zakonskih procedura i pogodovanja privatnim interesima.
Prvobitne sudske odluke u BiH
Sud BiH je pokrenuo postupak protiv navedenih lica i, nakon dugotrajnog procesa, izrekao osuđujuće presude po više osnova. Ipak, u tom procesu su se pojavili brojni problemi na koje su ukazivali pravni zastupnici optuženih, kao i pojedini nezavisni posmatrači:
-
Ograničena mogućnost da optuženi efikasno komuniciraju sa svojim pravnim timovima;
-
Skraćeni rokovi za pripremu odbrane;
-
Ubrzan tempo procesa, koji je, kako tvrde advokati, narušio pravnu jednakost strana u postupku.
Na osnovu ovih i drugih nepravilnosti, advokatski timovi su se obratili Evropskom sudu za ljudska prava, tvrdeći da su njihovi klijenti lišeni osnovnih prava zagarantovanih međunarodnim konvencijama.
Presuda iz Strazbura: Suština odluke
Evropski sud za ljudska prava je, nakon razmatranja dokaza i iskaza, zaključio da su tokom procesa protiv Novalića i Solaka prekršeni ključni principi pravičnosti. U presudi se posebno ističe:
-
Povreda prava na pravično suđenje (član 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima);
-
Ograničenje prava na adekvatnu odbranu, što uključuje i pripremu, kao i pristup svim relevantnim dokazima;
-
Diskriminatoran tretman u odnosu na druge strane u postupku.
Ova presuda ima višestruke pravne i političke implikacije. Prema navodima iz izvora bliskih predmetu, sud u Strazburu je čak preporučio oslobađanje optuženih, pozivajući Sud BiH da u dogovoru sa advokatskim timovima sprovodi neophodne procedure.
Naredni koraci koje Sud BiH mora preduzeti
Nakon ove presude, Bosna i Hercegovina se nalazi u situaciji u kojoj mora poštovati međunarodne obaveze. Sud BiH, kako se prenosi, treba da:
-
Inicira oslobađajuću proceduru za optužene;
-
Formalno obavesti strane u postupku o presudi suda u Strazburu;
-
Sprovede proces konsultacija sa advokatskim timovima obe strane;
-
Otkloni eventualne pravne prepreke za oslobađanje.
Politički i društveni značaj slučaja
Ovaj predmet ima duboko simboličko i političko značenje. Nije samo reč o dvojici pojedinaca koji su prošli kroz složen i često kontroverzan pravosudni proces – već o testu sposobnosti domaćeg pravosuđa da sprovodi pravične, transparentne i profesionalne procese, čak i kada su u pitanju visoki funkcioneri.
Šire posledice presude:
-
Pitanje kredibiliteta domaćih institucija;
-
Zahtev za reformom pravosuđa, kako bi se uskladilo sa evropskim standardima;
-
Podizanje svesti javnosti o značaju pravičnih suđenja;
-
Mogući međunarodni pritisci na BiH da pojača nadzor nad pravosudnim sistemom.
Presuda Evropskog suda za ljudska prava u korist Fadila Novalića i Fahrudina Solaka predstavlja presedan u pravnoj praksi BiH, jer retko kada međunarodni sud izriče tako direktne preporuke koje utiču na ishod domaćih procesa. Ova odluka ne samo da menja tok konkretnog slučaja, već i postavlja ozbiljna pitanja o stanju ljudskih prava i pravde u Bosni i Hercegovini.
U narednom periodu, pažnja javnosti biće usmerena na to kako će domaće pravosuđe postupiti – da li će ispoštovati preporuke iz Strazbura, ili će se otvoriti novo poglavlje pravne i političke borbe. Jedno je sigurno – ovaj slučaj će dugo ostati predmet analize pravnih eksperata, političara i građana koji traže odgovorne institucije i pravedno društvo.
