Uvod: Ljubav, izdaja i prekretnice

Kada se Goca Božinovska, tada već prepoznatljivo lice narodne muzike, 1989. godine susrela sa mladim i atraktivnim Zoranom Šijanom u Herceg Novom, nije ni slutila da će taj susret zauvek promeniti tok njenog života. Njihova veza počela je strastveno, iznenada i gotovo bajkovito. Zoran, poznat kao perspektivni kik-bokser, bio je očaran Gocom do te mere da ju je zaprosio već nakon drugog zajedničkog izlaska. Tako se između njih rodila ljubav koja je, barem u početku, delovala kao sudbinski spoj.

Njihov brak doneo je na svet dvoje dece – ćerku Zoranu i sina Mirka, a Goca je u Zoranu pronašla ne samo ljubavnog partnera već i životnog saputnika, osobu od poverenja, stub svoje budućnosti. Ipak, kako to često biva, ono što na početku deluje kao ostvarenje sna, s vremenom se može pretvoriti u noćnu moru iz koje nema lakog buđenja.

Razrada: Izdaja, bol i lična borba

Nakon nekoliko godina koje su delovale kao skladan porodični život, usledio je trenutak koji će zauvek ostati rez u duši ove pevačice. Godina 1996. donela je lom koji nijedna žena ne očekuje – Zoran je napustio Gocu. Ono što ovu situaciju čini još bolnijom jeste činjenica da iza te odluke nije stajala neka nepoznata prolazna avantura, već – njihova zajednička prijateljica i komšinica, žena po imenu Gorana.

Goca je često isticala da joj je ova izdaja bila najdublji udarac koji je u životu doživela:

  • “Ta žena mi je uništila porodicu. U stvari, uništila mi je ceo život,” izjavila je jednom prilikom, ne skrivajući tugu i razočaranje.

Zamislite ženu koja otvara vrata svoje kuće, srca i duše prijateljici, a ta ista prijateljica joj, bez trunke kajanja, uzima muža i osniva sa njim novu porodicu. Gorana je sa Zoranom dobila sina, dok je Goca ostala sama sa dvoje dece i bolom koji ne može da se rečima iskaže.

Ali uprkos svemu, nije se slomila. Naučila je da ne rasipa emocije na ono što ne može promeniti. Kako je sama rekla:
„Praštala sam, pa tako i njoj. Oprostila jesam, ali zaboravila nisam.“

I kada se činilo da su tlo i vazduh počeli da se stabilizuju, da je Goca pronašla snagu da živi dalje – sudbina joj je zadala novi, još bolniji udarac.

Ubistvo koje je ostavilo večnu prazninu

U samom srcu Beograda, 27. novembra 1999. godine, dogodio se zločin koji je potresao ne samo Gocu, već i celu javnost. Dok je Zoran Šijan sedeo u automobilu i čekao zeleno svetlo na semaforu, na njega je pucano iz drugog vozila. Poginuo je na licu mesta.

Njegova smrt nije bila samo fizički gubitak – bila je kraj jedne ere, i nastavak neizrecive tuge za Gocu i njenu decu. Ubica nikada nije pronađen, što je dodatno produbilo ranu koju su nosili u sebi.

Ali ni taj tragični trenutak nije bio poslednji u nizu nedaća koje su se nadvile nad Gocu.

Bitka za imovinu i podrška koja je stigla s neočekivane strane

Nakon Zoranove smrti, Gorana, žena s kojom je Zoran proveo svoje poslednje godine, odlučila je da zatraži trećinu porodične kuće u Surčinu. Bio je to čin koji je Goca doživela kao poniženje – ne samo da joj je oduzeta porodica, već je sada neko pokušavao da joj oduzme i krov nad glavom.

Ipak, u tom trenutku, podrška je stigla s mesta odakle je možda najmanje očekivala – Mirko Šijan, Zoranov otac, presudio je u korist Goce. Doneta je sledeća odluka:

  • Goci i njenoj deci ostaje kuća u Surčinu

  • Gorana i njen sin dobijaju stan na Bežanijskoj kosi

Ova presuda delovala je kao delimična pravda, neka vrsta ravnoteže u haosu koji je prethodio.

Lista ključnih trenutaka u Gocinom životu:

  1. 1989. – Sudbinski susret sa Zoranom Šijanom

  2. Brak i rađanje dvoje dece – Zorane i Mirka

  3. 1996. – Bolna izdaja od strane muža i prijateljice

  4. 1999. – Brutalno ubistvo Zorana Šijana

  5. Tužba zbog kuće – Gorana pokušava da uzme trećinu imovine

  6. Podrška Zoranovog oca – Mirko Šijan donosi konačnu presudu u Gocinu korist

Zaključak: Žena koja je naučila da peva sa suzama u očima

Goca Božinovska danas, sa vremenskom distancom i mudrošću koju samo bol može doneti, ne beži od svoje prošlosti. Ne želi da je izbriše, jer je upravo ona oblikovala ženu kakva je danas – snažnu, postojanu i dostojanstvenu.

Prošla je kroz neverovatne emotivne lomove:

  • Izgubila je ljubav života,

  • Bila izdana od strane prijateljice,

  • Doživela smrt bivšeg muža na najbrutalniji način,

  • Borila se za krov nad glavom svoje dece,

  • Nosila tugu, ali i ponos.

Ipak, nikada nije dozvolila da je porazi ni smrt, ni izdaja, ni osuda javnosti. Naučila je da sa bolom u grudima može stajati na sceni i pevati, da sa suzama u očima može zračiti snagom.

Njena priča je lekcija o:

  • Otpornosti

  • Dostojanstvu

  • Ženskoj snazi

  • Moći opraštanja bez zaborava

U svetu u kojem skandali i izdaje često postaju naslovnice, Goca nije tražila sažaljenje – tražila je pravdu i mir. I dobila ih je – kroz svoju decu, kroz pesmu, i kroz sposobnost da ustane svaki put kada je život pokuša oboriti.

Jer, kako i sama kaže – nije važno koliko puta padnemo, već koliko puta smo spremni da ustanemo. A Goca Božinovska je ustajala – za sebe, za svoju decu i za dostojanstvo koje nikada nije izgubila.

Ads

RELATED ARTICLESMORE FROM AUTHOR