Jucer je u 72. godini u Sarajevu nakon kratke i teške bolesti preminuo Halid Bešlić.
Vest da je Halid Bešlić, jedan od najomiljenijih izvođača narodne muzike na Balkanu, preminuo u 72. godini života u Sarajevu, potresla je čitav region. Ovaj pevač, čije su pesme oblikovale osećanja generacija, iza sebe ne ostavlja samo muzičko nasleđe, već i dubok trag ljudskosti, dobrote i nesebične pomoći drugima.
Njegova smrt, koja je usledila nakon kratke, ali teške bolesti, podsetila je sve koliko je Halid bio poseban ne samo kao umetnik, već i kao čovek. U vremenu kada su empatija i solidarnost sve ređe, on je svojim postupcima pokazivao šta znači istinska humanost.
Jedan od najlepših primera njegove dobrote zabeležen je tokom velikih poplava u Bosni i Hercegovini 2014. godine, kada je veliki broj ljudi ostao bez krova nad glavom. Tada je Halid, iako kilometrima daleko od domovine, reagovao brže i iskrenije nego mnogi koji su bili na licu mesta.
1. Halidova reakcija na katastrofu u Bosni i Hercegovini
Kada su poplave 2014. godine zahvatile Bosnu i Hercegovinu, razmere katastrofe bile su ogromne. Voda je odnela domove, puteve i useve, a hiljade porodica ostale su bez osnovnih uslova za život.
U trenutku kada su mnogi bili zatečeni i u šoku, Halid Bešlić nije ostao ravnodušan. Iako se tada nalazio u Švedskoj, gde je imao zakazane nastupe, odmah je reagovao čim je čuo vesti iz domovine.
Bez mnogo razmišljanja, pozvao je svog dugogodišnjeg menadžera Nedima Srnju i dao mu jasan zadatak – da pronađe ljude koji su ostali bez domova i da ih smesti u njegov motel “Bešlić” u Semizovcu, nadomak Sarajeva.
Njegove reči tada su bile jednostavne, ali dirljive:
“Ljude koji su ostali bez kuća odmah smjestite u moj motel. Ne mogu sada biti tu, ali učiniću sve što mogu da im pomognem da se vrate u svoje domove.”
Ovim gestom pokazao je da mu nemački stadioni i švedske bine nisu zasenili dušu običnog čoveka, da za njega umetnost nikada nije bila samo pesma, već i delovanje.
2. Halidova izjava i poruka humanosti
Kada je razgovarao sa medijima, Halid Bešlić je otvoreno govorio o tome da ne može mirno spavati dok zna da njegovi sugrađani pate. U telefonskom razgovoru iz inostranstva, poručio je:
“Lično ću se zauzeti za popravak kuća ljudi koji su smješteni u moj motel. To je najmanje što mogu da uradim. Trenutno sam daleko, ali čim se vratim, sješću s ljudima da vidim šta možemo da uradimo i kako ćemo dalje.”
Ove reči nisu bile samo obećanje – bile su dokaz istinskog srca čoveka koji nikada nije zaboravio svoje korene.
Halid je tada uputio i javni apel, pozivajući sve ljude dobre volje da učine isto:
“Pozivam sve ljude dobre volje i sve moje kolege da pomognu koliko mogu. Hajde da pokažemo da smo još uvijek dobri ljudi i spremni da pomognemo, koliko možemo.”
Njegov poziv nije bio uzaludan. Odzvali su se mnogi muzičari, prijatelji i obični građani, donoseći pomoć onima koji su izgubili sve.
3. Kako je izgledala pomoć na terenu
Po Halidovom nalogu, njegov menadžer Nedim Srnja odmah je stupio u kontakt sa lokalnim zajednicama pogođenim poplavama. Osam porodica koje su ostale bez svojih domova smeštene su u motel “Bešlić”, gde su dobile smeštaj, hranu i osnovne potrepštine.
Halid nije želeo da se o tome mnogo govori u medijima, jer, kako je sam znao reći, “prava dobrota se ne mjeri kamerama, nego namjerom”.
Istovremeno, uputio je molbu svim ljudima iz okoline Sarajeva da pomognu tim porodicama donoseći osnovne stvari. Zamolio je da se u motel donesu:
-
Osnovne životne namirnice – brašno, ulje, šećer, hleb;
-
Sredstva za higijenu – sapuni, peškiri, toaletni papir, deterdžent;
-
Posteljina i garderoba za odrasle i decu;
-
I, ono što je najvažnije, dobra volja i razumevanje.
U svom apelu dodao je i da će te porodice “ostati u motelu koliko god bude potrebno”, pokazujući da mu nije bila važna materijalna dobit, već ljudskost.
4. Halidova humanost kroz godine
Ovo nije bio prvi put da Halid Bešlić pokazuje svoje veliko srce. Tokom čitave karijere poznat je po tome da je uvek bio spreman da pomogne drugima, bilo da je reč o kolegama, komšijama ili potpunim neznancima.
Njegova humanost nikada nije bila vezana za javnost ili publicitet. Naprotiv — često bi pomagao anonimno, ne želeći da se o tome piše. Ljudi iz njegovog okruženja često su svedočili da je donirao novac bolnicama, pomagao porodicama poginulih boraca, finansirao lečenje dece i pomagao siromašnima da započnu novi život.
Za njega, kako su govorili njegovi prijatelji, “dobrota nije bila gesta, već način života.”
Njegov odnos prema ljudima oduvek je bio jednostavan — nije delio ljude po nacionalnosti, veri ni društvenom statusu. Kada je govorio o tome, znao je reći:
“Svi smo mi ljudi. Kad nas zadesi muka, jedino što ostaje je ono što nosimo u srcu.”
Takav stav učinio ga je ne samo muzičkom zvezdom, već i moralnim autoritetom u društvu koje je često zaboravljalo na solidarnost.
5. Značaj njegovog gesta i sećanje koje ostaje
Halidov gest tokom poplava postao je simbol dobrote u teškim vremenima. Kada mnogi nisu znali kome verovati, on je pokazao da se veličina čoveka meri delima, a ne rečima.
Njegovo ponašanje tada inspirisalo je mnoge druge javne ličnosti da se uključe u humanitarne akcije. U Sarajevu, Zenici, Tuzli i drugim gradovima formirane su grupe građana koje su po njegovom pozivu prikupljale pomoć.
Ono što je Halida činilo posebnim nije bila samo njegova muzika, već i spremnost da svakome pruži ruku. Njegov život bio je spoj umetnosti i čovekoljublja — pesma i delo išli su ruku pod ruku.
Odlazak Halida Bešlića predstavlja ogroman gubitak za muzičku scenu i čitav region. Ipak, njegova dobrota, skromnost i humanost ostaće zauvek upisane u sećanjima ljudi.
Gest iz 2014. godine, kada je otvorio vrata svog motela za porodice pogođene poplavama, ostaće primer kako se veliki ljudi prepoznaju po malim, ali iskrenim delima.
U vremenu u kojem često zaboravljamo na empatiju, Halidov primer nas podseća da je najveća vrednost čoveka u njegovom srcu. On nije pomagao da bi bio hvaljen — pomagao je zato što je znao da je to ispravno.
Zato će Halid Bešlić zauvek ostati ne samo legenda narodne muzike, već i simbol dobrote, solidarnosti i istinske ljudskosti. Njegove pesme i dela nastaviće da žive, podsećajući nas da – i kada odemo – ono što smo činili drugima ostaje kao najlepši trag našeg postojanja.
