U novijem izdanju Podcasta Inkubator, poznata pevačica Hanka Paldum izazvala je veliku pažnju izjavama u kojima je optužila još poznatiju koleginicu, Svetlanu Cecu Ražnatović, za neovlašćeno preuzimanje pesama. Glavna tema bila je pesma “Voljela sam voljela”, koju je Hanka ranije izvela, a čiji je autor proslavljeni roker Milić Vukašinović.
Ova izjava otvorila je pitanja o praksi preuzimanja i ponovnog izvođenja pesama u muzičkoj industriji, posebno u turbulentnom vremenu devedesetih godina. Izjave drugih aktera, poput samog Vukašinovića, dodatno su rasvetlile pozadinu događaja, stavljajući akcenat na poštovanje autorskih prava i lične odnose među umetnicima tog perioda.
Hanka Paldum: Teška optužba na račun Cece Ražnatović
Tokom pomenutog podcasta, Hanka Paldum je bez ustručavanja iznela tvrdnje da je Ceca prisvojila pesmu “Voljela sam voljela” bez njenog odobrenja. Istakla je da je upravo uz pomoć te pesme osvojila svoj prvi Oskar popularnosti, što dodatno naglašava ličnu i profesionalnu vrednost koju ta numera ima za nju.
Pored “Voljela sam voljela”, Paldum je spomenula i pesmu “Tražio si sve” (poznatu i kao “Ja te volim”) koju je Ceca kasnije izvela. Prema njenim tvrdnjama, pomenute pesme su deo šireg obrasca u kom je Ceca tokom devedesetih godina izvodila numere koje su već imale svoje prethodne izvođače, i to bez prethodnog dogovora sa originalnim interpretima.
Hanka je u razgovoru detaljno objasnila da:
-
Ceca nije odmah tražila dozvolu za izvođenje spornih pesama.
-
Tek nakon ratnih dešavanja, Ceca je, posredstvom Arkana, izvršila naknadnu nadoknadu autorima.
-
Pesme koje su bile predmet spora, kasnije su dodatno popularizovane zahvaljujući Ceci.
Umešanost Milića Vukašinovića
S obzirom na to da je autor spornih pesama bio Milić Vukašinović, i on se uključio u priču. Njegovo svedočenje, koje dolazi nakon Hankinih izjava, donosi potpuno drugačiji ton.
Naime, Vukašinović je istakao da:
-
Tokom rata u Bosni bio je u izuzetno teškoj situaciji – bez struje, telefona i osnovnih sredstava komunikacije.
-
Arkan je aktivno pokušavao da stupi u kontakt s njim radi kupovine pesama.
-
Na kraju, pregovori su ostvareni preko Milićevog menadžera na Palama.
Kao rezultat:
-
Arkan je platio pesme koje je Ceca kasnije izvodila.
-
Milić je zauzvrat dobio brojne pogodnosti, među kojima je bila i polugodišnja soba u hotelu Jugoslavija u Beogradu, koju mu je Arkan obezbedio.
Milić Vukašinović je dodatno naglasio da u slučaju korektnog plaćanja nema ničeg spornog kada neko prepeva već poznatu pesmu. Smatra da su Ceca i Arkan postupili ispravno time što su legalno otkupili prava na njegove kompozicije.
Ključne tačke koje Vukašinović ističe:
-
Nema krađe pesama ako je autor uredno plaćen.
-
Arkan je pokazao veliko poštovanje prema njegovom radu.
-
Ceca i Arkan su učinili da njegove pesme postanu deo antologije narodne muzike.
Dodatne kontroverze: Pesma “Crni snijeg”
Pored pesama koje je napisao Milić Vukašinović, Hanka je ukazala i na još jedan slučaj – prodaju pesme “Crni snijeg”.
Prema njenim rečima:
-
Pesmu je prvobitno izveo bend Hari Mata Hari.
-
Kasnije je numera prodata Ceci i Arkanu.
-
Ceca je pesmu snimila u duetu sa Acom Lukasom.
Ova informacija dodatno komplikuje celu priču o autorskim pravima, jer ukazuje na širinu prakse gde su pojedine pesme jednostavno “menjale vlasnike” u tom periodu.
Vukašinovićevo viđenje napada na Cecu
U završnom delu svoje izjave, Milić Vukašinović osvrnuo se na učestale napade koje njegove kolege godinama usmeravaju prema Ceci.
Njegov stav je jasan:
-
Ne razume zašto se danas diže tolika prašina oko toga.
-
Smatra da mnogi ne bi imali hrabrosti da kritikuju Cecu da je Arkan i dalje živ.
Ova izjava otkriva mnogo dublje društvene i kulturne tenzije koje su još uvek prisutne na prostoru bivše Jugoslavije, a koje često isplivavaju kroz ovakve muzičke i javne polemike.
Kroz izjave Hanke Paldum, Milića Vukašinovića i kroz pomenute događaje, možemo jasno videti kompleksnost pitanja autorskih prava, posebno u okolnostima ratnih i posleratnih godina.
Sa jedne strane, postoji opravdano nezadovoljstvo kada neko izvođačko delo biva preuzeto bez prethodne saglasnosti. Emotivna i profesionalna veza izvođača sa pesmom čini ovakve situacije dodatno osetljivima.
Sa druge strane, kako ukazuje i Vukašinović, kada autor primi adekvatnu nadoknadu i kada se pesma ponovo afirmiše u javnosti, takve situacije ne bi trebalo posmatrati isključivo negativno.
U tom svetlu, ceo slučaj nam pokazuje nekoliko važnih lekcija:
-
Važnost poštovanja autorskih prava u svakom trenutku.
-
Potrebu za jasno definisanim dogovorima između autora, izvođača i producenata.
-
Uticaj društvenih i političkih prilika na muzičku industriju.
Iako ova priča sadrži elemente sukoba i nepravde, ona takođe osvetljava i način na koji se umetnost prilagođava turbulentnim vremenima, kao i činjenicu da istinska vrednost pesama ostaje, bez obzira na sve kontroverze koje ih prate.
