Političke tenzije u Bosni i Hercegovini uoči presude Miloradu Dodiku
Bosna i Hercegovina ponovo se nalazi u politički nestabilnom periodu, dok se približava dan kada će Sud BiH doneti odluku u slučaju Milorada Dodika, predsednika Republike Srpske. Ovaj proces izazvao je buru reakcija, naročito u političkim i bezbednosnim strukturama zemlje, a javnost je sa nestrpljenjem usmerena ka daljim dešavanjima.
Oružane snage i državne institucije ostaju na svojim pozicijama
Ministar odbrane BiH, Zukan Helez, istakao je da nema naznaka da bi zaposleni u Oružanim snagama BiH napustili svoja radna mesta u slučaju da Dodik bude osuđen. Ova tvrdnja dolazi kao odgovor na izjavu Dodika, koji je za RT Balkan izjavio da će RS tražiti povlačenje Srba iz vojske i policije na nivou BiH ukoliko presuda bude nepovoljna za njega.
Helez je naglasio da zakon jasno definiše posledice takvih poteza – svako ko bez opravdanja ne dođe na posao, automatski dobija otkaz. Njegove reči jasno ukazuju na to da će se zakon u ovom slučaju striktno primenjivati, bez obzira na političke pritiske.
Pored ministra Heleza, i Darko Ćulum, direktor Agencije za istrage i zaštitu (SIPA) BiH, izjavio je da ne želi da komentariše političke teme, što dodatno potvrđuje da državne institucije pokušavaju da ostanu neutralne u ovom procesu.
Dodikova pretnja izlaskom iz državnih institucija
Predsednik RS-a Milorad Dodik najavio je da će, u slučaju presude protiv njega, vlasti ovog entiteta preduzeti dva ključna koraka:
- Pokušaj vraćanja na tzv. “izvorni Ustav BiH”, što znači smanjenje državnih nadležnosti na nivo iz 1995. godine, kada je potpisan Dejtonski sporazum.
- Izlazak iz Dejtonskog sporazuma, čime bi se RS odvojila od postojećeg ustavnopravnog poretka BiH.
Dodik je takođe izjavio da će Narodna skupština RS-a doneti zakon o izlasku iz sporazuma o Oružanim snagama BiH, pozvati pripadnike vojske i policije iz reda srpskog naroda da napuste državne institucije, te tražiti “sporazum o konfederaciji Republike Srpske i Srbije”.
Ove izjave dočekane su sa zabrinutošću u međunarodnim i domaćim političkim krugovima, jer bi takvi potezi mogli izazvati ozbiljnu političku i institucionalnu krizu u BiH.
Politička strategija vlasti Republike Srpske
Nakon sastanka vladajuće koalicije u RS-u, održanog 17. februara u Banjaluci, doneta je odluka da će se u slučaju osuđujuće presude Dodiku, svi predstavnici RS-a na državnom nivou povući iz institucija BiH. Ovo bi uključivalo:
- Predstavnike u Predsedništvu BiH,
- Ministarske pozicije u Veću ministara BiH,
- Poslanike u Parlamentu BiH,
- Sve zaposlene u državnim institucijama BiH koji dolaze iz RS-a.
Sličan scenario već se dogodio 2021. i 2022. godine, kada su predstavnici RS-a napustili institucije BiH nakon što je tadašnji visoki predstavnik Valentin Incko uveo izmene Krivičnog zakona BiH, kojima se zabranjuje negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca. Tada je šestomesečni bojkot praktično blokirao rad ključnih državnih organa.
Važno je napomenuti da pravni okvir BiH ne predviđa sankcije za ovakve oblike bojkota, što omogućava političkim akterima da koriste institucionalne blokade kao sredstvo pritiska.
Dodikov narativ i međunarodne reakcije
Dodik konstantno pokušava da predstavi političke pritiske kao borbu protiv mešanja međunarodne zajednice u unutrašnje poslove BiH. On tvrdi da je Sud BiH deo šire strategije zapadnih sila, koje pokušavaju da oslabe RS i njen politički uticaj.
Međutim, međunarodni akteri su jasno stavili do znanja da se pravosudne odluke moraju poštovati, bez obzira na političke posledice. Visoki predstavnik Kristijan Šmit, koga Dodik ne priznaje kao legitimnog, već je u više navrata upozorio da bi eventualni pokušaji secesije RS-a imali ozbiljne posledice.
Američka i evropska diplomatija takođe su izrazile zabrinutost zbog eskalacije političke krize u BiH. Sankcije koje su Sjedinjene Američke Države već uvele Dodiku, kao i sve glasniji zahtevi za dodatne mere, dodatno komplikuju njegov položaj.
Zaključak
Uoči presude Miloradu Dodiku, Bosna i Hercegovina ulazi u još jednu fazu političke neizvesnosti. Iako su najave o povlačenju Srba iz državnih institucija alarmantne, pravni okvir države i međunarodni pritisak mogli bi da osujete ovakve pokušaje.
Tri ključna aspekta situacije koja treba pratiti u narednim danima:
- Odlučnost institucija BiH da održe stabilnost i zakonitost bez obzira na političke pritiske.
- Reakcije međunarodne zajednice, koja može nametnuti dodatne sankcije ukoliko se pretnje separatizmom nastave.
- Unutrašnja politička situacija u RS-u, gde nije sigurno da će svi politički akteri podržati Dodikove poteze.
Bosna i Hercegovina je već prošla kroz mnoge političke krize, ali je uprkos svemu uspela da održi institucionalni okvir. Ostaje da se vidi da li će i ovoga puta pravni sistem zemlje nadjačati političke pritiske, ili će Dodikovi potezi izazvati novu institucionalnu blokadu koja bi mogla ugroziti funkcionisanje države.
