“HOĆU DA ME USPAVAJU, NEMAM VIŠE SNAGE…” Pjevač poželio da oduzme sebi život, bolno priznanje: “Najbolje bi bilo da se ne probudim”

Uvod

Bojan Tomović, popularni umetnik i javna ličnost, poznat po tome što se već godinama bori sa bipolarnim poremećajem i posttraumatskim stresnim poremećajem, šokirao je javnost kada je otvoreno progovorio o svojim dubokim životnim borbama. Njegova iskrena ispovest o patnjama, problemima sa mentalnim zdravljem i želji da okonča svoje patnje, postala je tema brojnih diskusija. Tomović je izneo svoju želju da potraži eutanaziju u Holandiji, zemlji gde je ovaj postupak legalan, što je izazvalo pomešane reakcije i dodatno osvetlilo ozbiljnost problema sa mentalnim zdravljem, koji je i dalje često tabu tema u društvu.

Razrada

Borba sa mentalnim zdravljem

Tomović je kroz svoju ispovest pružio uvid u ozbiljnost svog stanja, koje se ne može sagledati samo kao „prolazna depresija“ ili „privremeni problemi“. On je jasno naglasio da život sa bipolarnim poremećajem i posttraumatskim stresnim poremećajem predstavlja svakodnevnu borbu, koja je izuzetno teška i iscrpljujuća.

• Bipolarni poremećaj, koji se karakteriše promenama između depresivnih perioda i euforičnih stanja, predstavlja jedan od najvećih izazova u Tomovićevom životu. Iako je prošao kroz različite oblike terapije, nijedna od njih nije dovela do trajnog poboljšanja.

• Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) dodatno komplikuje njegovu situaciju, jer ga prati osećaj anksioznosti i stresa, koji se pojavljuju bez jasnog povoda. Za njega, ovo stanje nije samo medicinski problem, već i emocionalno iscrpljujući proces koji utiče na svaki deo njegovog života.

Bojan je u svojoj ispovesti istakao kako se oseća kao „biljka“ dok uzima lekove, priznajući da lekovi ponekad izazivaju negativne efekte i smanjuju njegovu sposobnost da funkcioniše u svakodnevnom životu. S druge strane, kada ne uzima lekove, stanje se samo pogoršava, što ga stavlja u začarani krug iz kojeg ne vidi izlaz.

Muke sa depresijom

Jedan od najtežih aspekata Tomovićeve borbe sa mentalnim zdravljem svakako je depresija. U svojoj ispovesti, on je otvoreno podelio mračnu unutrašnju stvarnost kroz koju svakodnevno prolazi. Depresija je za njega stanje u kojem su „najgori dani“ postali normala. On se seća trenutaka kada je razmišljao o tome da bi možda bilo bolje da se „ne probudi“, što je užasan izraz njegove duboke unutrašnje patnje.

• Tomović je naglasio da depresija nije nešto na šta se lako navikne, i da je to stanje koje ga prati stalno. On opisuje svoje borbe sa depresijom kao najtežu vrstu mučenja, jer je to stanje koje može trajati mesecima, pa i godinama.

• “Depresija je bolest koja nikad ne prestaje da bude prisutna”, rekao je Tomović, naglašavajući kako je ona oblik života koji jednostavno postane „normalan“ za osobe koje je doživljavaju.

Pokušaj privatnog lečenja

Kako bi pokušao da pronađe izlaz iz svoje situacije, Tomović je odlučio da potraži pomoć na privatnoj klinici, što je u njegovom slučaju bio hrabar, ali skup potez. On priznaje da su privatne klinike često tabu tema, naročito u javnom životu, ali ističe da su mnogi njegovi kolege, pevači i umetnici, takođe potražili pomoć na sličnim mestima, iako o tome ćute.

• Bojan je odlučio da se bori za svoje zdravlje i to je učinio bez pomoći osiguravajućih društava, plaćajući tretmane iz svog džepa.

• On se osvrnuo na visoke troškove lečenja, koji su bili prepreka mnogim osobama da dođu do potrebne pomoći, i kako smatra da bi trebalo da postoji bolji sistem koji bi omogućio pristup lečenju svima, bez obzira na finansijsku situaciju.

Pokušaj traženja izlaza

Iako je Tomović svesno tražio pomoć, njegova ispovest o želji za legalnom eutanazijom u Holandiji izazvala je mnogo pomešanih reakcija u javnosti. On je otvoreno govorio o tome da se pomirio sa svojim stanjem i da veruje da je eutanazija, kao legalni proces u nekim zemljama, manje traumatična opcija od samoubistva, koje bi, prema njegovom mišljenju, bilo moralno neprihvatljivo.

• Za Tomovića, eutanazija je postala „izlaz“ iz beskrajne patnje. On ističe da više nema snage ni za lekove ni za boravak u bolnicama, što ga je navelo da veruje da ne postoji drugo rešenje koje bi mu pomoglo da okonča svoju patnju.

Njegovo priznanje o traženju izlaza izazvalo je mnoge emotivne reakcije, ali i podstaklo javnu diskusiju o tome koliko je važno imati razumevanja za ljude sa ozbiljnim mentalnim poremećajima, koji osećaju da su u bezizlaznoj situaciji.

Zaključak

Bojan Tomović je, kroz svoju hrabru ispovest, skrenuo pažnju na ozbiljnost mentalnih bolesti i nevidljive borbe s kojima se mnogi suočavaju, a koje često ostaju neprepoznate od strane društva. Njegova priča je podsećanje na to da mentalno zdravlje treba biti ozbiljno shvaćeno, da se ne sme biti stigmatizovan zbog problema sa depresijom ili drugim mentalnim stanjima, te da je za lečenje potrebno ne samo medicinsko znanje, već i ogromna ljudska podrška.

• Razumevanje i podrška su ključni za osobe koje se bore sa mentalnim bolestima, jer nevidljive patnje mogu biti jednako teške kao i fizičke bolesti.

Tomovićeva odluka da se bori za svoje zdravlje, bez obzira na prepreke, i njegova spremnost da otvoreno progovori o temi mentalnog zdravlja, podstakli su širu javnu diskusiju o pravilnom lečenju i pravima pacijenata. Uprkos svim teškoćama, Bojan je nastavio da traži izlaz iz svojih patnji, što je za mnoge postao snažan podsetnik na važnost mentalnog zdravlja.