“IMA 42 GODINE! JOŠ MALO BAKUTA ZA STARAČKI DOM”: Glumac “udario“ na Natašu Bekvalac, digla se revolucija na Internetu

Ejdžizam i javne ličnosti: slučaj Nataše Bekvalac i javna percepcija godina

U savremenom društvu, javne ličnosti gotovo svakodnevno se suočavaju sa kritikama koje često prevazilaze granice profesionalnog ili umetničkog ocenjivanja. Jedan od najupadljivijih oblika ovakve kritike odnosi se na izgled i godine, što je sastavni deo šireg fenomena poznatog kao ejdžizam. Dok se od mladih i atraktivnih očekuje gotovo sve, godine i starenje često ostaju tabu tema, naročito u svetu estrade i medija, gde su standardi mladosti i lepote nerealno visoki.

Ovaj problem je nedavno ponovo došao u fokus javnosti kroz incident sa pevačicom Natašom Bekvalac, koja se našla u centru pažnje zbog komentara glumca Rade Ćosića tokom popularne televizijske emisije Ognjena Amidžića. Njegove izjave pokrenule su burne reakcije kako u studiju, tako i na društvenim mrežama, osvetljavajući duboko ukorenjene predrasude prema ženama u srednjim godinama.

Uvod u događaj: televizijski format i kontroverza

Emisija u kojoj se desio incident, popularna igra „Ili, ili“, funkcioniše tako što učesnici biraju između poznatih dama ili ličnosti, obrazlažući svoje izbore pred publikom. Rade Ćosić nije oklevao da iznese svoje mišljenje kada je bio upitan da bira između Nataše Bekvalac i Teodore Džehverović, naspram Rade Manojlovića i Milice Pavlović.

– „Nataša je 1980. godište i ispala je već, iz moje ‘Ili ili’, nije iz svoje,“ izjavio je Rade, naglašavajući da je, po njegovom mišljenju, Nataša već „prešla svoju granicu“. Ova izjava izazvala je neposrednu reakciju pevačice Edite, koja ga je pitala koliko on ima godina, na šta je Rade odgovorio da ima 38, uz dodatak: „Vidi, kako da budeš sa starijom ženom. Mislim ništa loše, ali nije prirodno.“

Ovaj moment u emisiji izazvao je vidno negodovanje u studiju, ali i pokrenuo široku diskusiju na društvenim mrežama o dobnoj diskriminaciji, društvenim standardima i percepciji žena u javnom životu.

Reakcije publike i društvenih mreža

Nakon emitovanja, internet je bio podeljen u mišljenjima. Dok su neki branili Radeovu iskrenost i pravo na ličnu preferenciju, mnogi drugi su reagovali burno zbog očigledne netolerancije prema godinama kod žena. Komentari su varirali od podrške njegovoj iskrenosti:

• „Čovek voli mlađe, jel i to za osudu?!“

do kritika i ironije:

• „Još malo bakuta za starački dom“

• „Potrošena je.“

Jedan deo publike istakao je da je Rade samo tražio pažnju na sebe, budući da je Nataša mlađa od njega svega četiri godine, što dodatno naglašava kontradiktornost društvenih stavova prema godinama.

Ejdžizam u medijima: problematični standardi

Ovaj incident jasno osvetljava problem ejdžizma, tj. stigmatizaciju starijih osoba, naročito žena, u društvu koje glorifikuje mladost i fizičku privlačnost. Javne ličnosti često postaju meta kritika ne zbog svojih postupaka ili talenta, već zbog prirodnog procesa starenja.

Stručnjaci za medije i psihologiju ističu da ovakve izjave imaju dublji uticaj od same zabave. Poruke koje se prenose kroz medije i društvene mreže oblikuju percepciju javnosti o tome šta je „prihvatljivo“ ili „poželjno“. Ovo može ozbiljno uticati na samopouzdanje žena srednjih godina, njihove estetske standarde, pa čak i profesionalne mogućnosti.

Dvostruki standardi: muškarci vs. žene

Važno je napomenuti da se muškarci ređe suočavaju sa istim pritiscima. Dok žene bivaju kritikovane zbog svake sitne promene u izgledu ili starosti, muškarci gotovo da ne doživljavaju ekvivalentnu javnu osudu. U slučaju Nataše Bekvalac, razlika od samo četiri godine između nje i Rade Ćosića postala je tema kontroverze, iako u mnogim kulturama takva razlika smatra se nebitnom.

Ovo pokazuje koliko su dvosmisleni društveni kriterijumi duboko ukorenjeni i kako društvo na nepravilan način vrednuje fizički izgled i starost žena, dok se slični standardi muškaraca ne dovode u pitanje.

Psihološki i društveni efekti ovakvih komentara

Komentari poput Radeovog mogu imati značajan uticaj:

1. Percepcija tela i samopouzdanje – žene koje prate ovakve emisije mogu internalizovati poruke o tome šta je prihvatljivo, što vodi ka smanjenju samopouzdanja.

2. Stereotipi o starosti – ovakve izjave dodatno učvršćuju stereotipe da starije žene nisu dovoljno atraktivne ili poželjne.

3. Nepravedna poređenja – muškarci i žene se ocenjuju različito, što stvara osećaj nejednakosti i frustracije kod publike.

Stručnjaci upozoravaju da iako su komentari deo zabave, njihova posledica na percepciju i društvene norme nije zanemarljiva.

Diskusija: lična preferencija vs. društvena odgovornost

Slučaj Nataše Bekvalac takođe otvara pitanje gde se granica između lične iskrenosti i javne odgovornosti povlači. Dok neki smatraju da Rade samo izražava ličnu preferenciju, drugi ukazuju na to da javne izjave u medijima oblikuju stavove i norme, naročito kada su u pitanju žene i starenje.

Očigledno je da se razlika između 38 i 42 godine, koja je u ovom slučaju bila povod za kritiku, društveno precenjuje. Realni kriterijumi privlačnosti i skladnog izgleda su mnogo širi i kompleksniji, ali mediji često fokusiraju pažnju na površne i arbitrarnost razlike u godinama.

 Podizanje svesti o ejdžizmu

Incident sa Natašom Bekvalac jasno pokazuje koliko je ejdžizam prisutan u javnoj sferi, posebno u medijima koji oblikuju percepciju mladosti i lepote. Dok jedni ističu važnost iskrenosti i ličnih preferencija, drugi naglašavaju potencijalne negativne posledice ovakvih komentara po žene u srednjim godinama.

Ova priča služi kao podsetnik da je društvena odgovornost medija i javnih ličnosti velika: poruke koje šalju mogu uticati na samopouzdanje, profesionalne mogućnosti i opštu percepciju žena u javnom životu. Jedan komentar koji naizgled deluje bezazleno može postati primer dublje društvene netolerancije i nepravednih standarda.

U konačnici, slučaj Nataše Bekvalac je simbol šireg problema: koliko je društvo opsednuto mladalačkom lepotom i koliko retko priznajemo prirodnu vrednost starijih žena. Edukacija o ejdžizmu, promena standarda i podizanje svesti o dvosmislenim normama ključno je za stvaranje pravednijeg i tolerantnijeg društvenog okvira, u kojem godine i iskustvo nisu prepreka već vrednost same po sebi.