UVOD
Iza fasade luksuza i državnog sjaja, život Jovanke Broz, supruge doživotnog predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, krila je niz tragičnih, tajanstvenih i politički obojenih epizoda. Tokom godina koje su usledile nakon Titove smrti, Jovanka je pala u zaborav, ali je istovremeno postala simbol političke marginalizacije, izolacije i borbe za istinu. Njena retka, ali značajna svedočenja predstavljaju neprocenjivo blago za razumevanje unutrašnjih mehanizama tadašnje jugoslovenske vlasti i ličnih drama koje su se odvijale iza zatvorenih vrata rezidencija.
U jednom tajnom intervjuu, koji je tek kasnije dospeo u javnost, Jovanka je otvorila dušu i iznela brojne detalje o onome što se dešavalo nakon smrti njenog muža. Njena svedočenja otkrivaju više od puke nostalgije – to su dokazi o nepravdi, manipulacijama i borbi žene koja je, iako blizu vrha vlasti, bila prepuštena samoj sebi.
RAZRADA
Zlato iz Belog dvora – istina ili mit?
Jedna od tema koja se često provlačila kroz javne spekulacije bilo je navodno zlato koje se čuvalo u Belom dvoru. Kada je Jovanki Broz postavljeno pitanje o tome, odgovorila je sa dozom opreza i rezervisanosti. Naglasila je da nema direktne informacije o toj priči, osim onoga što je pročitala u štampi – da su određeni dragoceni predmeti, uključujući i zlato, premesteni iz dvora u drugu Titovu rezidenciju, onu u Užičkoj ulici.
Međutim, kada joj je predočena tvrdnja o čak 30 kilograma zlata, zlatnicima, devizama i drugim vrednostima, Jovanka je rekla da to ne može potvrditi. Ono čega se jeste setila, jeste epizoda sa Vladimirom Dedijerom, poznatim istoričarem, koji je predao polovinu svog honorara Titu – u znak zahvalnosti i po obećanju koje mu je dao još tokom ratnih dana na Sutjesci.
Taj novac, prema njenim rečima:
-
Bio je čuvan u posebnoj šifrovanoj torbi.
-
Služio je kao rezerva za vanredne situacije.
-
Korišćen je isključivo za potrebe putovanja u inostranstvo ili nabavke neophodnih stvari.
O drugim vrednostima, kao što su strane valute ili dodatne rezerve, kaže da nema dovoljno saznanja, jer su se mnoge od tih radnji dogodile nakon što je već bila prisilno odstranjena iz zvanične rezidencije.
Upadi u dom i sumnjivi popisi imovine
U daljem toku svedočenja, Jovanka iznosi zabrinjavajuće tvrdnje o tome kako su pojedinci neovlašćeno ulazili u njen dom. Posebno dramatičan bio je trenutak kada je lično dežurala noću, sedeći ispred vrata da bi otkrila ko upada u njen privatni prostor. Tada je zatekla generala Daljevića i jednog Titovog oficira, kako neovlašćeno ulaze.
Na pitanje s kojim pravom to rade, poručila im je rečenicu koju bi mnogi smatrali gorčinom sažetom u jednoj misli:
“Nije bitno šta ćete uzeti, već šta ćete ostaviti.“
Jovanka je zahtevala da prisustvuje svakom popisu imovine, jer je sumnjala da se namerno unosila imovina u njen dom, kako bi se kasnije tvrdilo da je to njeno vlasništvo. U njenim očima, to je bio pokušaj kompromitacije i diskreditacije.
Oduzeti rukopisi i nestale uspomene
Jedna od najtežih optužbi koje je iznela odnosi se na oduzimanje Titove lične dokumentacije. Jovanka tvrdi da su joj uklonjeni brojni rukopisi, sadržani u oko stotinu svezaka, koje su sadržale:
-
Lične zapise Josipa Broza Tita
-
Tekstove koji su kasnije iskorišćeni za knjige, uključujući i čuvenu “Titov kuvar”
-
Potencijalno kompromitujuće informacije o tadašnjim političarima
Njeno mišljenje je da je uklanjanje ovih zapisa bio čin zataškavanja – pokušaj da se zaštite određeni ljudi i očisti prošlost od nezgodnih istina.
Izolacija, lažne optužbe i navodne vile
Jedna od najtežih životnih faza Jovanke Broz usledila je nakon Titove smrti, kada je, prema njenim rečima, izolovana od sveta, bez pravde i bez zvaničnih objašnjenja. Optuživali su je da:
-
Se bori za vlast
-
Smenjuje i postavlja generale
-
Ima vilu u Švajcarskoj
Sve ove optužbe je snažno demantovala. Kada je reč o navodnoj vili u inostranstvu, Jovanka je objasnila da se zapravo radi o nesporazumu. Kralj Hasan iz Maroka ponudio je Titu imanje u Marakešu kao deo jednog ordena. Pisma u vezi sa opremanjem te kuće su pogrešno interpretirana kao dokazi o njenom vlasništvu nad vilama po Evropi.
Stane Dolanc i sumnje na pokušaj atentata
Vrlo značajan deo intervjua posvetila je Stanet Dolancu, jednom od moćnijih ljudi tadašnjeg političkog vrha. Jovanka je tvrdila da je bio posebno protiv nje, jer je znala previše o njegovim političkim potezima i tajnim akcijama. Kako navodi, Tito joj je poveravao arhiviranje važnog materijala, uključujući i podatke o Dolancu.
Zbog toga veruje da je Dolanc pokušao da je ukloni, pa čak i fizički likvidira. Iako nije iznela konkretne dokaze, ton njenog govora bio je prepun gorčine i straha koji je osećala tokom godina izolacije i progonstva.
Partijski progon i političke manipulacije
Tokom intervjua, Jovanka otkriva da je bila predmet mnogih sednica Saveza komunista, vlade i drugih tela. Na tim sastancima, prema njenim rečima, raspravljalo se o njoj kao o državnom problemu, iako nikada nije imenovan nijedan konkretan postupak koji bi to opravdao.
Optuživali su je da:
-
Manipuliše vojskom
-
Vrši uticaj na Tita
-
Ima ambicije da preuzme vlast
Međutim, Jovanka je više puta istakla da je njena jedina želja bila da pomaže Titu, i da je u toj službi dala sve svoje znanje i energiju. Posebno se osvrnula na Tita kao čoveka koji je cenio iskrene saradnike, a ne poslušnike.
Veljka Vlahovića je istakla kao primer čoveka koga je Tito izuzetno cenio, dok je za Petra Stambolića rekla da je imao rezervisan i neodgovoran pristup državnim poslovima, što je i sam Tito primećivao.
ZAKLJUČAK
Svedočenje Jovanke Broz iznosi na svetlost dana težak teret ličnih gubitaka, političkih manipulacija i sistematske izolacije. Kroz njen narativ nazire se žena koja, uprkos moći koja se pretpostavlja uz status prve dame Jugoslavije, ostaje usamljena i bespomoćna pred mašinerijom političke represije.
Njene reči nisu samo lično svedočenje, već i istorijski dokument, koji ukazuje na:
-
Krhkost položaja čak i najmoćnijih u autoritarnim režimima
-
Licemerje političkih elita
-
Zaboravljene istine koje tek sada izlaze na videlo
Kao figura iz senke jedne epohe, Jovanka Broz ostaje simbol složenosti moći, ljubavi i izdaje, i njeno svedočenje zaslužuje pažnju ne samo zbog svoje istorijske vrednosti, već i kao opomena svima koji veruju da je istina večito skrivena.
