Grad Tuzla, suočen s izazovima u vezi sa sivom ekonomijom i nelegalnom uličnom trgovinom, odlučio je da pooštri svoju inspekcijsku strategiju. Najnovije odluke gradske uprave pokazuju odlučnost da se stane na kraj neovlaštenoj prodaji na javnim površinama, čak i po cenu izazivanja negativnih reakcija javnosti. Dok vlasti tvrde da je ova inicijativa usmerena ka uspostavljanju reda i zaštiti potrošača, pojedinci iz civilnog društva, poput aktiviste Almira Arnauta, javno istupaju sa oštrim kritikama. U središtu ove priče stoji sukob između institucionalnog autoriteta i borbe za opstanak najsiromašnijih slojeva društva.
Pojačana borba protiv ulične prodaje
Prema najnovijem saopštenju Službe za inspekcijske poslove Grada Tuzle, javne površine više neće biti dostupne za spontanu ili organizovanu prodaju, osim ako za to nije izdato zvanično odobrenje od strane nadležne gradske službe. Ova odluka se odnosi na:
-
Poljoprivredne proizvode
-
Prehrambene artikle
-
Tekstilnu robu
-
Tehničke uređaje
-
i sve ostale vrste proizvoda
Time se zatvara prostor za mnoge male prodavce koji su se oslanjali na takav vid trgovine kao jedini izvor prihoda. Vlasti su naglasile da će u narednom periodu inspekcije biti češće i rigoroznije, uz napomenu da kazne mogu ići i do 10.000 KM.
Reakcije s terena: kažnjavanje i revolt
Prvi rezultati ove politike već su vidljivi. Na terenu je zabeleženo aktivno prisustvo inspektora, koji su izdavali kazne uličnim prodavcima zbog nelegalne prodaje. Za neke, to je znak da se grad vraća zakonitosti i transparentnosti. Međutim, za mnoge druge – to je znak represije.
Jedan od najglasnijih kritičara ovog pristupa jeste Almir Arnaut, poznat u Tuzli kao građanski aktivista i naučni istraživač. Putem javne objave na društvenim mrežama, Arnaut je izneo niz optužbi na račun lokalnih vlasti i Ministarstva unutrašnjih poslova Tuzlanskog kantona.
Arnautove tvrdnje i kritike
Arnaut je posebno ogorčen zbog, kako kaže, “selekcije zakona”. On navodi:
„Kazna za preživljavanje običnih, poštenih ljudi iznosi 100 KM. Kazna za dugogodišnje pljačkanje i zlostavljanje građana, kao i za sistemsku korupciju – ne postoji.“
U ovoj rečenici sublimira se njegov stav – da zakon nije jednak za sve. Osim što kritikuje inspekcijske mere, on direktno optužuje vlasti za:
-
Korupciju
-
Kriminalne radnje
-
Kršenje Ustava Bosne i Hercegovine
-
Sistemsku nepravdu u sprovođenju zakona
Arnaut smatra da se vlast krije od javnosti i da pokušava zataškati realne probleme. Njegove reči:
„E pa javnost, da znate, je moje srednje ime, a i moja profesija i moj naučnoistraživački rad.“
– jasno pokazuju da sebe vidi kao borca za istinu, ali i da svoju borbu doživljava lično.
Optužbe protiv MUP-a i gradske uprave
Osim inspekcijskih službi, Arnaut nije poštedeo ni MUP Tuzlanskog kantona, koga optužuje za pokušaje da se građanima onemogući uvid u sporne situacije. On tvrdi da je pravo javnosti da zna – ugroženo. Takođe ukazuje na, kako on kaže, neplansko i nestručno ponašanje gradske uprave koje se ogleda u, naizgled banalnim, ali simboličnim potezima – poput sadnje zelenila po naselju Slatina, što vidi kao odvraćanje pažnje od suštinskih problema.
Njegove najteže optužbe tiču se:
-
Nelegalnog trošenja budžetskih sredstava
-
“Pranja para” iz gradskog budžeta
-
Populizma i odsustva stvarne brige za građane
Na kraju svog obraćanja, Arnaut poziva građane da iskoriste predstojeće izbore u mjesnim zajednicama kao priliku da izraze nezadovoljstvo i pošalju poruku vlastima.
„Ovo je trenutak da se razotkriju dugogodišnje pljačke i manipulacije budžetom Tuzle.“
Reakcije javnosti: podrška i sumnja
Arnautove objave nisu prošle nezapaženo. Na društvenim mrežama one su izazvale talas komentara, koji se mogu podeliti u dve osnovne grupe:
-
Građani koji izražavaju podršku njegovim tvrdnjama, prepoznajući se u njegovim rečima kao žrtve sistema koji ne funkcioniše.
-
Građani koji pozivaju na oprez, tražeći konkretne dokaze za izrečene tvrdnje i ukazujući na potrebu za institucionalnim pristupom rešavanju problema.
Bez obzira na podele u mišljenjima, jedna stvar je jasna – tema je otvorila važnu debatu o ravnoteži između zakonitosti i socijalne osjetljivosti.
Zvanična reakcija izostaje
Zanimljivo je primetiti da, uprkos javnim optužbama i širokoj pažnji koju je izazvao, nadležne institucije do sada nisu odgovorile na Arnautove tvrdnje. Ćutanje vlasti može biti znak ignorisanja, ali i taktike čekanja u nadi da će se tema brzo povući iz fokusa javnosti.
Situacija u Tuzli oslikava širi problem mnogih lokalnih zajednica u regionu – kako uspostaviti red, a ne povrediti osnovna prava najranjivijih građana. Inicijativa gradske uprave da se zaustavi nelegalna prodaja na ulicama može se tumačiti kao pozitivan korak ka uređenju tržišta i zaštiti potrošača, ali samo pod uslovom da se zakoni primenjuju pravedno i proporcionalno.
Sa druge strane, reakcije poput onih Almira Arnauta ukazuju na ozbiljan nedostatak poverenja u institucije, koji je rezultat dugotrajnog osećaja nepravde i političke neodgovornosti. Njegove reči možda jesu oštre, ali izražavaju glas onih koji se osećaju marginalizovano i nemoćno pred birokratijom.
Da bi gradovi poput Tuzle postali pravi centri razvoja i jednakosti, neophodno je:
-
Transparentno delovanje institucija
-
Pravična i humana primena zakona
-
Otvoreni dijalog s građanima
-
Uvažavanje kritike kao instrumenta demokratije
Dok ne dođe do tog nivoa zrelosti, svedoci smo sukoba poput ovog – između uredbi koje dolaze “odozgo” i realnosti koju žive oni “odozdo”.
