Bezbednosna drama u Istočnom Sarajevu i nevidljiva ruka pravde
Jedne zagonetne noći, politički pejzaž Bosne i Hercegovine uzdrmao je incident koji je postavio brojna pitanja o funkcionisanju državnih bezbednosnih struktura, političkom uticaju i (ne)delovanju pravosudnog sistema. Isak, istaknuti bezbednosni zvaničnik, podelio je za portal Vijesti.ba sopstveni doživljaj i pozadinske informacije o večeri kada je Milorad Dodik, tada već označen kao begunac od strane pravosuđa BiH, stigao u Istočno Sarajevo.
Kroz njegovu ispovest provlače se elementi frustracije, nezadovoljstva institucionalnom pasivnošću, ali i kritike političkog uticaja na bezbednosne agencije. Isak ne štedi nikoga — od rukovodstva Granične policije i SIPA-e, do pojedinih političkih lidera čije delovanje vidi kao direktnu pretnju pravnom poretku.
Noć operativne neizvesnosti i političkih kalkulacija
1. Spremnost bez rezultata: Akcija koja se nije desila
Isak je istakao da je, po njegovom nalogu, tražena asistencija SIPA-e (Državne agencije za istrage i zaštitu), a u celu situaciju su uključeni i Sud i Tužilaštvo BiH. Iako je FUP bio potpuno spreman da deluje, svi su čekali — naredbu koja nikada nije stigla.
“Bili smo spremni, riješili bismo to za 10 minuta. Nismo dobili nalog.“
Ova rečenica sažima suštinu problema: postojala je logistička i operativna spremnost, ali nije bilo pravnog osnova da se bilo šta preduzme. Isak time implicira da je neko s vrha — svesno ili nesvesno — odlučio da se izbegne direktna konfrontacija sa Dodikom.
2. Kritika Granične policije i SIPA-e
U razgovoru je naročito oštar prema rukovodstvu Granične policije i same SIPA-e. Isak se pita kako je moguće da se neka akcija označi kao visokorizična, a zatim se u nju upute — kako kaže — “tri čovjeka sa fasciklama“.
Naglasci njegove kritike:
-
Nedoslednost u oceni rizika: Ako je akcija zaista rizična, zašto nije poslata adekvatna snaga?
-
Neadekvatna operativna priprema: Prisustvo „tri čovjeka sa fasciklama“ više liči na birokratski formalizam nego na bezbednosnu intervenciju.
-
Politizacija bezbednosnih institucija: Isak nagoveštava da odluke unutar tih agencija nisu samo profesionalne, već i politički uslovljene.
3. Dodikova komunikacija sa Vučićem i paranoja na terenu
Jedan od najzanimljivijih detalja koje je Isak otkrio odnosi se na trenutak kada je Dodik razgovarao sa predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem. Navodno mu je preneo da se ne usuđuje da izađe iz zgrade jer su je opkolile “muslimanske snage”.
Ova izjava otkriva:
-
Atmosferu panike i paranoje.
-
Dodikovu tendenciju da etnički oboji situaciju i potencijalno je dramatizuje.
-
Njegovo oslanjanje na podršku iz Srbije, što sugeriše regionlanu političku dimenziju slučaja.
4. Stavovi srpske populacije u BiH prema Dodiku
Isak navodi podatak koji može delovati iznenađujuće za mnoge:
“60 do 70 posto Srba u BiH je protiv Milorada Dodika.“
Ova tvrdnja podriva opšteprihvaćenu pretpostavku o jedinstvenoj podršci Dodiku među Srbima u Republici Srpskoj. Ona sugeriše:
-
Rastuće nezadovoljstvo Dodikovom politikom.
-
Potencijal za političke promene unutar entiteta.
-
Tiho, ali značajno distanciranje građana od političkog establišmenta.
Posebna sednica NSRS i politički dijalozi u senci
Tokom posebne sednice Narodne skupštine Republike Srpske (NSRS), prema Isakovim rečima, situacija nije bila ništa manje dramatična. Ljudi iz Dodikovog obezbeđenja delovali su, kako on kaže, napeto i uznemireno, što govori o nivou tenzije čak i među onima koji bi trebalo da imaju potpunu kontrolu.
U tom kontekstu, Isak pominje i politiku Dragana Čovića, aludirajući na njegovu tišinu ili neutralnost u situacijama kada se očekuje politička odgovornost.
Operativna spremnost FUP-a i stanje u bezbednosnim strukturama
Isak daje i širu sliku:
-
Federalna uprava policije (FUP) je, kako tvrdi, danas daleko bolje opremljena i obučenija nego ranije.
-
Ističe razliku između “starog” i “novog” kadra, pri čemu novu generaciju opisuje kao profesionalniju i spremniju za izazove.
-
Međutim, ukazuje i na problem kantonalnih MUP-ova, koji često deluju neusklađeno, pa čak i opstruišu zajedničke akcije.
Finansijska neodrživost sistema
Osim bezbednosnih problema, dotakao se i pitanja:
-
Naplata kazni, koja je niska.
-
Gubitaka koji se gomilaju zbog neažurnosti u sistemu.
Ovo ukazuje na širi problem — nedovoljno efikasan sistem koji generiše finansijske, ali i bezbednosne gubitke.
Slika sistema koji stoji na staklenim nogama
Isakova svedočenja predstavljaju alarmantnu sliku trenutnog stanja u bezbednosno-političkom sistemu BiH. Iako postoje operativne snage koje su sposobne i spremne da deluju — poput FUP-a — one su često blokirane političkim uticajima, pasivnošću nadležnih institucija i nedostatkom koordinacije.
Ključne poruke koje proizilaze iz njegovih izjava:
-
Institucije bez političke volje su nemoćne.
-
Postoji ozbiljna kriza poverenja unutar samih bezbednosnih struktura.
-
Građani, pa čak i deo političkog tela, polako gube strpljenje i poverenje u Dodikovu vlast.
-
Nepostojanje reakcije u kritičnim trenucima dodatno podriva pravni sistem.
U sveobuhvatnom smislu, ova priča nije samo o jednoj noći u Istočnom Sarajevu. Ona je ogledalo jednog sistema koji hoda po tankoj liniji između funkcionalnosti i potpunog sloma. Isak, kroz svoju otvorenost, šalje poruku da BiH mora odlučiti — da li će biti pravna država ili će pravda ostati talac politike.
