Ivan Pernar, bivši hrvatski političar, oglasio se na svom Facebook profilu povodom smrti Halida Bešlića.
Vest o smrti legende narodne muzike Halida Bešlića izazvala je duboku tugu i žalost širom regiona. Njegov odlazak ostavio je prazninu u srcima mnogih koji su ga godinama pratili, poštovali i voleli. Ipak, dok su hiljade ljudi izražavale saučešće, delile uspomene i odavale počast velikom umetniku, pojavili su se i oni koji su smatrali da trenutak tragedije treba da iskoriste za širenje dezinformacija i ličnu promociju.
Jedan od njih bio je Ivan Pernar, bivši hrvatski političar, poznat po svojim kontroverznim stavovima i javnim nastupima koji često izazivaju burne reakcije. Umesto da izrazi saučešće ili makar prećuti temu koja zahteva pijetet, Pernar je na svom Facebook profilu odlučio da objavi niz poruka koje povezuju smrt Halida Bešlića sa vakcinacijom protiv COVID-19.
Ovakav postupak izazvao je osudu javnosti i oštro negodovanje građana, koji su ocenili da je njegovo ponašanje u trenutku kolektivne tuge ne samo neukusno, već i duboko nehumano.
1. Pernarove objave i širenje dezinformacija
Na svom profilu, Ivan Pernar je objavio video snimak u kojem se vidi pokojni Halid Bešlić kako poziva građane da se vakcinišu protiv virusa COVID-19. Taj snimak, koji je nastao tokom pandemije, imao je za cilj da podstakne ljude da brinu o svom zdravlju i zdravlju zajednice.
Međutim, Pernar je taj materijal iskoristio na izopačen način, pokušavajući da ga predstavi kao dokaz da je vakcinacija povezana sa smrću poznatog pevača.
Uz video, dodao je podrugljiv komentar:
“Halid Bešlić: ‘Vakcinisanje je kraj priče!’ I stvarno jest Halide, jer vakcine djeluju.”
Ova poruka, prožeta sarkazmom i cinizmom, bila je jasan pokušaj da se smrt muzičke legende iskoristi za potvrđivanje ličnih uverenja koja nemaju naučno uporište.
U drugoj objavi, Pernar je otišao korak dalje. Postavio je nekoliko fotografija Halida Bešlića, uz natpis da je “mnogo ovakvih slučajeva”, aludirajući na to da je smrt navodno uzrokovana vakcinom. Na taj način, pokušao je da podstakne sumnju i da ponovo oživi teorije zavere koje su se tokom pandemije širile internetom, iako su ih brojne naučne institucije više puta demantovale.
2. Pandemija, vakcinacija i širenje dezinformacija
Tokom pandemije COVID-19, društvene mreže postale su plodno tlo za širenje netačnih informacija. Brojni pojedinci i grupe su, iz različitih motiva, pokušavali da dovedu u pitanje efikasnost i bezbednost vakcina.
Pernar je bio jedan od onih koji su javno istupali protiv vakcinacije, pozivajući se na “alternativne izvore” i navodne dokaze koji su kasnije dokazani kao neosnovani. Njegova aktivnost tokom pandemije bila je u više navrata kritikovana od strane lekarske zajednice, medija, ali i građana koji su zahtevali odgovorno informisanje.
Zato nije iznenađujuće da je i u ovom tragičnom trenutku pokušao da poveže smrt Halida Bešlića s temom koja mu je bila politički i ideološki bliska. Ipak, javnost je ovaj put reagovala brzo i odlučno.
3. Oštre reakcije javnosti i osuda Pernarovog postupka
Kada su se njegove objave pojavile, društvene mreže su se odmah ispunile negativnim komentarima i osudama. Ljudi iz svih krajeva regiona izrazili su ogorčenje zbog pokušaja da se smrt jednog umetnika iskoristi za propagandu i senzacionalizam.
U komentarima ispod objave, mogu se pronaći brojne reakcije, od kojih su neke postale simbol otpora prema neukusu i nepoštovanju.
Na primer, jedan korisnik mu je poručio:
“Dečko, glup si. Ni vrijeme, ni mjesto. Iskreno, svakom objavom si sve odvratniji.”
Druga korisnica dodala je:
“Sram te bilo. U stav mirno kad spominješ Halida.”
A jedan komentar, napisan u afektu, jasno pokazuje koliko su ljudi bili povređeni:
“Plju, odvratni stvore.”
Ove reči, iako emotivne, odražavaju kolektivni osećaj uvređenosti i bola. Građani su jasno poručili da postoje granice pristojnosti koje se ne prelaze, posebno kada je reč o nečijem poslednjem ispraćaju.
4. Kontekst i posledice neodgovornog ponašanja na mrežama
Ovaj slučaj ponovo otvara pitanje odgovornosti javnih ličnosti i uticaja društvenih mreža na formiranje javnog mnjenja. Pernar, kao bivši poslanik i osoba sa velikim brojem pratilaca, poseduje mogućnost da utiče na razmišljanja drugih. Upravo zato, njegovo ponašanje izaziva dodatnu zabrinutost — jer svaka njegova reč ima težinu, bez obzira koliko ona bila neutemeljena.
Širenje dezinformacija, naročito u vezi sa zdravljem i naukom, može imati ozbiljne posledice. U ovom slučaju, pokušaj povezivanja vakcinacije sa smrću jedne poznate ličnosti predstavlja klasičan primer manipulacije emocijama. Takve izjave ne samo da šire paniku, već i unose nepoverenje prema naučnim institucijama i zdravstvenim stručnjacima.
Zbog toga je javnost s pravom reagovala burno. Mnogi su istakli da su društvene mreže postale prostor gde se granice između činjenica i fikcije opasno brišu, a ovakvi slučajevi to jasno potvrđuju.
5. Istina o uzroku smrti Halida Bešlića
Kako su potvrdili zvanični izvori, Halid Bešlić preminuo je 7. oktobra u Kliničkom centru Univerziteta u Sarajevu, nakon teške bolesti. Ova informacija je jasno izneta u medijima i potvrđena od strane njegove porodice i lekara.
Dakle, tvrdnje o povezanosti njegove smrti sa vakcinacijom su potpuno neutemeljene i netačne. Halid je bio poznat po svom odgovornom odnosu prema zdravlju i društvu, a njegovo javno zalaganje za vakcinaciju bilo je izraz njegove brige za druge, a ne politički stav.
Zato su mnogi smatrali da je Pernarov pokušaj da to izvrne ruglu udarac na čast i dostojanstvo čoveka koji više ne može da se brani.
Ovaj incident jasno pokazuje koliko je važno razlikovati slobodu govora od zloupotrebe javnog prostora. Ivan Pernar, svojom objavom, ne samo da je pokazao nedostatak empatije, već i otvorio pitanje moralne granice u ponašanju javnih ličnosti.
Dok su hiljade ljudi širom Balkana tugovale za Halidom Bešlićem — pevačem koji je generacijama prenosio emocije, ljubav i tugu kroz svoje pesme — jedan bivši političar pokušao je da taj trenutak iskoristi za ličnu propagandu.
Oštra reakcija javnosti pokazuje da društvo, uprkos svemu, još uvek prepoznaje vrednosti pristojnosti, poštovanja i ljudskosti. Ljudi su jasno stavili do znanja da se smrt ne koristi za prikupljanje pažnje i da se o umetnicima koji su zadužili generacije govori s poštovanjem, a ne podsmehom.
Na kraju, ostaje poruka:
Istina se ne gradi na tuđoj nesreći, a poštovanje prema preminulima ne sme imati političku ili ideološku cenu.
Halid Bešlić će ostati zapamćen kao umetnik koji je spajao ljude, dok će pokušaji da se njegovo ime zloupotrebi — ostati primer kako ne treba postupati u trenucima ljudske tuge.
