U tekstu ispod možete pročitati cijeli intervju Bakira Izetbegovića.

Politička kriza u Bosni i Hercegovini: Perspektiva Bakira Izetbegovića i najava povratka SDA

 Teška politička realnost u Bosni i Hercegovini

Politička scena Bosne i Hercegovine već duže vreme prolazi kroz turbulentne faze. U tom kontekstu, istupanje Bakira Izetbegovića, lidera Stranke demokratske akcije (SDA), povodom 32. godišnjice postojanja organizacije “Žene SDA”, dolazi u trenutku kada je zemlja suočena sa ozbiljnim institucionalnim zastojem i rastućim tenzijama među entitetima. Njegova izjava da će se SDA vratiti na političku scenu i preuzeti odgovornost za rešavanje krize u narednoj godini, otvara pitanje političke rekonfiguracije u zemlji.

U svom obraćanju, Izetbegović je izneo niz kritika, ocena i najava koje oslikavaju duboko nezadovoljstvo trenutnim stanjem, ali i veru u političku snagu svoje stranke i sposobnost da povrati stabilnost u zemlji.

 Analiza krize i uloga ključnih političkih aktera

1. Slabljenje međunarodne podrške i iluzije o spoljašnjem rešenju

Prema rečima Izetbegovića, međunarodna zajednica, uključujući Evropsku uniju i Sjedinjene Američke Države, sve više pokazuje ograničen interes da aktivno rešava političku krizu u BiH. Luigi Soreca, šef Delegacije EU, poručio je da se ni EU ni EUFOR neće mešati u unutrašnje političke sporove, dok je i stav SAD, izražen na sednici Saveta bezbednosti UN-a, bio, prema Izetbegoviću, blag i bez konkretne inicijative.

“Možda smo previše očekivali od njih,” rekao je Izetbegović, dodajući da se BiH previše oslonila na pomoć sa strane. Ipak, veruje da potpuni odlazak međunarodne zajednice nije verovatan jer je stabilnost Balkana od strateškog značaja.

“Neće se Evropa i SAD povući iz projekta BiH, ali ne treba očekivati da će se problemi rešiti brzo ili u skladu s našim željama.”

2. Ekonomski i institucionalni slom Republike Srpske

Poseban akcenat Izetbegović je stavio na ekonomske slabosti Republike Srpske (RS) i politički stil njenog predsednika Milorada Dodika. Prema njegovim rečima, upravo Dodikova politika dovodi do samouništenja entiteta, čime, paradoksalno, postaje sopstveni protivnik.

„Ako iko savlada Milorada Dodika, to će biti on sam, sa svojom politikom koja ide glavom kroz zid.“

Izetbegović je istakao sledeće ekonomske slabosti RS-a:

• 20% veći broj penzionera u odnosu na Federaciju BiH

• 20% niža primanja

• 100% veći dug po glavi stanovnika

Ovi faktori, kako navodi, čine teret koji će u budućnosti postajati sve veći, i koji će doprineti pritisku ne samo na Dodika lično, već i na ceo entitet.

3. Kritika trenutne vlasti i Trojke

Jedan od centralnih momenata obraćanja bio je oštra kritika sadašnje vladajuće strukture, poznate kao Trojka, kao i njihovih odluka i postavljenih kadrova. Izetbegović navodi da je stanje u institucijama države i entiteta dovedeno na rub funkcionalnosti.

Kao primer navodi Elektroprivredu BiH, koja navodno dnevno pravi 700.000 KM gubitka, uz konstataciju da su na ključna mesta postavljeni neneiskusni ljudi bez stručnosti u oblastima kojima rukovode.

Takođe je istakao niz problema:

• Pad industrijske proizvodnje

• Pad izvoza

• Povećano zaduživanje

• Loše upravljanje javnim preduzećima

„Ne možete za direktora Elektroprivrede postaviti čoveka koji nikada nije radio u toj oblasti. Posledice su očigledne.”

Dodaje i primer pruge u Jablanici, koja je 40 dana visila u vazduhu, a rešavanje problema na kraju je preuzela privatna firma iz Turske, dok je država ostala nemoćna.

4. NATO i EU put u zastoju

Izetbegović priznaje da je evropski put BiH u potpunom zastoju, dok se članstvo u NATO-u gotovo više i ne pominje. Smatra da je trenutna vlast obmanula javnost obećanjima o brzom napretku, ali su rezultati izostali.

„Rekli su da se Dodik promenio, a sada vidimo koliko se zaista promenio – zadužili su nas, blokirali institucije, javna preduzeća su dovedena do gubitaka.”

5. Dodik i Beograd kao generatori krize

Iako prepoznaje da deo odgovornosti leži i na političarima iz Federacije, Izetbegović je jasan u stavu da je glavni generator krize Milorad Dodik, uz političku podršku iz Beograda.

„Ono što dolazi iz Banjaluke i Beograda jeste okidač problema. Ali nije kriv vuk što je napao stado, nego čoban koji ga nije zaštitio.“

Ovom metaforom sugeriše da trenutna vlast u Federaciji nije sposobna da adekvatno zaštiti interese države i njenih građana.

6. Najava povratka SDA

U završnom delu izlaganja, Izetbegović je istakao da se SDA sprema za povratak na političku scenu. Podseća da je stranka kroz istoriju delovala u izuzetno složenim okolnostima, uključujući i rat i posleratnu obnovu, te da veruje da su i sada sposobni da pronađu rešenje za krizu.

„SDA uskoro slavi 35 godina postojanja. Sve što smo prošli, prošli smo sa odgovornošću i odlučnošću. Ako Bog da, sledeće godine se vraćamo i ponovo ćemo rešavati stvari.“

 Da li će SDA povratiti poverenje i rešiti krizu?

Iz obraćanja Bakira Izetbegovića jasno je da on vidi trenutno rukovodstvo države kao nekompetentno, a Milorada Dodika kao destabilizujući faktor. Njegova poruka je da se stvari neće promeniti dok građani ne promene svoj odnos prema političarima koje biraju i dok se ne vrati ozbiljan, stručan i posvećen politički pristup.

Najava povratka SDA na scenu dolazi u trenutku kada se BiH nalazi na istorijskoj raskrsnici. Bez jasne strategije, bez vidljive podrške spolja i sa dubokim unutrašnjim podelama, zemlja se kreće kroz period neizvesnosti.

Ipak, ostaje da se vidi da li će građani BiH poverovati u obećanja Izetbegovića i njegovu viziju rešenja, ili će se politička mapa ponovo promeniti u pravcu nekih novih aktera. Jedno je sigurno – kriza nije privremena, niti će nestati sama od sebe. Biće potrebne mudre odluke, odgovornost i iskreno zalaganje za interes svih naroda u Bosni i Hercegovini.