U poslednjih nekoliko godina, ratna prošlost Balkana i dalje izaziva snažne emocije i kontroveze, naročito u vezi sa odgovornošću pojedinaca i institucija za ratne zločine. Posebno se to ogleda u slučaju 65. zaštitnog motorizovanog puka Vojske Republike Srpske, jedinice koja je imala ključnu ulogu u događajima u Srebrenici. Nedavno su se veterani ovog puka pojavili u Sarajevu, obeležavajući godišnjicu bitke u Dobrovoljačkoj ulici, što je izazvalo burne reakcije u javnosti i ponovo otvorilo pitanja o pravdi i odgovornosti.
Veterani pomenute jedinice došli su u Sarajevo povodom obeležavanja 33. godišnjice pogibije pripadnika JNA u Dobrovoljačkoj ulici. Njihovo prisustvo izazvalo je posebnu pažnju jer su nosili oznake jedinice koja je direktno povezana sa događajima u Srebrenici, koji su međunarodno prepoznati kao genocid.
Posebno se ističe uloga Milomira Savčića, komandanta ovog puka, koji je bio optužen za genocid. Optužnica je potvrđena 13. januara 2020. godine od strane Suda Bosne i Hercegovine. Savčić se tada izjasnio da nije kriv, ali je kasnije, u avgustu 2021. godine, pobegao u Srbiju kako bi izbegao suđenje.
Prema optužnici, Savčić je teretio za:
- Krivično delo genocida po članu 171. tačka a) i b) Krivičnog zakona BiH
- U vezi sa članom 180. stav 1. i članom 31. KZ BiH
U međuvremenu su se pojavile informacije da je postojala opstrukcija u procesu njegovog hapšenja, što je dokumentovano u internom Izveštaju Tužilaštva BiH.
Prema tom izveštaju, koji je sačinio tužilac Predrag Tomić, još 3. decembra 2019. godine, poslao je na paraf Naredbu za lišenje slobode Savčića. Hapšenje je bilo planirano za 5. decembar, ali je došlo do niza unutrašnjih komunikacija i intervencija koje su dovele do stopiranja akcije.
Evo hronologije događaja:
- 10:50h (3. decembra) – Tužilac Tomić šalje Naredbu za hapšenje glavnoj tužiteljici Gordani Tadić.
- 11:15h – Tomić je pozvan u kancelariju Izeta Odobašića, gde je prisutan i tužilac Milanko Kajganić.
- Tokom razgovora, Kajganić i Odobašić izražavaju zabrinutost zbog potencijalne reakcije veterana RS, s obzirom da je Savčić predsednik boračke organizacije.
- Tomić naglašava da Savčić često boravi u Beogradu i poseduje stan u Bijeljini.
- Dobija se saglasnost da umesto Tadićeve, Naredbu parafira Odobašić.
- 12:10h – Naredba se šalje na otpremu SIPA-i.
- Ubrzo nakon toga, Senada Hidić poziva Tomića i obaveštava ga da je naredba stopirana po nalogu Gordane Tadić.
Ova intervencija, zabeležena i u dokumentima Tužilaštva, izazvala je sumnju da se unutar institucija svesno opstruisalo proces hapšenja Savčića. Iako je Naredba bila formalno odobrena i predata, ona nikada nije realizovana.
Dodatno je zabrinjavajuće što su se u razgovorima čelnih ljudi boračkih udruženja pojavile tvrdnje da je informacije o toku istrage i potencijalnom hapšenju odavao sam Kajganić, koji će kasnije učestvovati u podizanju optužnice protiv bošnjačkog vojnog i političkog rukovodstva u vezi sa Dobrovoljačkom ulicom.
U javnosti se pojavljuju pitanja:
- Zašto nije sprovedeno hapšenje uprkos formalno ispunjenim uslovima?
- Ko je odgovoran za opstrukciju?
- Da li je institucionalna lojalnost prevagnula nad pravdom?
Jasno je da ceo slučaj oslikava duboku politizaciju pravosudnog sistema u BiH, gde se ključne odluke donose ne prema zakonima, već prema političkim interesima i pritiscima.
Uprkos postojanju optužnice, Savčić je uspeo da izbegne pravdu i da se skloni u Srbiju, koja je do sada odbijala da ga izruči. Istovremeno, njegovo učešće na javnim događajima i dalje provocira porodice žrtava, koje traže pravdu i priznanje zločina.
Prisustvo veterana jedinice povezane sa srebreničkim masakrom u Sarajevu predstavlja duboko polarizujući događaj za društvo Bosne i Hercegovine. Iako formalno imaju pravo da obeležavaju svoje godišnjice, simbolika njihovog prisustva u gradu koji je pretrpeo opsadu i gde i danas žive preživeli i porodice žrtava, otvara mnoga pitanja.
Slučaj Milomira Savčića pokazuje kako se pravda u BiH ne vodi samo u sudnicama, već i iza zatvorenih vrata. Uticaj političkih struktura na rad tužilaštava i sudova podstiče osećaj nepoverenja i produbljuje etničke podele.
Neophodno je:
- Depolitizovati pravosuđe i osigurati nezavisnost tužilaca i sudija
- Ispitati odgovornost svih aktera koji su učestvovali u opstrukciji postupka
- Obezbediti regionalnu saradnju u procesuiranju ratnih zločinaca
Samo tako se može graditi trajan mir i obnoviti poverenje u institucije, jer bez istine i pravde – nema pomirenja.
