Uvod: Simbolika koja briše granice
U vremenu kada se svet često suočava s tenzijama, podelama i sve dubljim razlikama među ljudima, u Bosni i Hercegovini rađa se pokret koji ruši barijere i budi nadu. Jedan čovek, sa križem na ramenu i vizijom u srcu, pokreće tiho, ali moćno hodočašće koje nosi ime Križ Oprosta. Ovaj čin postaje više od običnog puta – pretvara se u duhovni most koji povezuje narode, vere i srca.
Inicijativa dolazi iz Ljubuškog, a nosilac križa, Josip Jelinić, kreće na simbolično putovanje duž Bosne i Hercegovine, sa ciljem koji nije ni politički ni lični, već isključivo duhovan i ljudski. Njegova misija je jasna: pomirenje, oprost i molitva. Iako je sam početak bio tih i skroman, poruka koju Jelinić nosi postaje sve glasnija i prepoznatljivija širom zemlje.
Razrada: Križni put koji ujedinjuje
Put koji počinje u tišini, a završava u ljubavi
Hodočašće Križa Oprosta otpočelo je 26. februara, kada je Jelinić, inspirisan verom i snagom oprosta, krenuo sa Križevca, brda iznad Međugorja. Njegova ruta duga je oko 1000 kilometara, a cilj je da stigne do Rame – na Veliki petak, što dodatno pojačava simboliku celog puta.
Inspiraciju za ovo hodočašće pronašao je u Jimu Murphyju, poznatom američkom hodočasniku koji je prešao čak 6000 kilometara sa križem kroz Sjedinjene Američke Države. Međutim, Jelinićeva priča je ukorenjena u domaćem tlu, protkana istorijskim i emotivnim kontekstom bosanskohercegovačkog društva.
Zemlja vere, ali i rana
Bosna i Hercegovina je zemlja u kojoj tri monoteističke religije – islam, pravoslavlje i katolicizam – koegzistiraju vekovima. Ali isto tako, to je prostor u kojem su se odvijali neki od najtežih sukoba u novijoj istoriji Evrope. U takvom kontekstu, Jelinićevo hodočašće ne nosi samo križ od drveta, već i teret prošlosti, ali i viziju budućnosti.
Na njegovom putu nalaze se gradovi i mesta koja su svedočila patnji i podjelama, ali i onima koji veruju u silu pomirenja. Među njima su:
-
Mostar
-
Jablanica
-
Konjic
-
Sarajevo
-
Zenica
-
Banja Luka
-
Bugojno
-
Kupres
Svaka stanica ima svoju priču, svoju ranu i svoje nade. Jelinić ih posmatra ne kao puki posetilac, već kao hodočasnik koji ujedinjuje. Posećujući Pravoslavni hram, Džamiju, i Katoličku crkvu, on poručuje: “Ne postoji zid koji molitva ne može srušiti.”
Poruka pomirenja: bez maske, bez mržnje
Jedna od ključnih poruka koju Jelinić šalje glasi:
“Volio bih ovaj križni put prikazati za pomirenje naroda u Bosni i Hercegovini, da oprostimo jedni drugima, da nemamo više predrasuda i maski na licu, nego da iskreno i otvorena srca ljubimo jedni druge.”
Ove reči ne dolaze iz političkog govora, niti sa verskih tribina, već iz lične potrebe čoveka da vidi svet boljim mestom. Jelinić ne poziva samo na versko jedinstvo, već i na ljudsku iskrenost, otvorenost i spremnost da se oprosti.
Kroz njegov hod, Križ Oprosta postaje metafora za:
-
Oproštaj među narodima
-
Ljudsko razumevanje
-
Snagu molitve
-
Most među različitostima
-
Povratak vrednostima koje ne zavise od vere, već od srca
Otvorena vrata i pridružene stope
Jelinić nije sam u svom putovanju. Na svakom delu puta, poziva ljude da mu se pridruže. Mnogi se odazivaju, želeći da makar nekoliko koraka podele s njim. Hodočašće tako postaje kolektivno iskustvo, čin zajedničke vere, nade i ljubavi.
On poručuje da svako može da se priključi, jer poruka koju nosi ne pripada ni jednoj religiji posebno – ona je univerzalna. Nositi križ znači i prihvatiti teret života, ali i imati veru da taj teret ne mora biti kamen razdora, već temelj pomirenja.
Zaključak: Budućnost ispisana oprostom
U zemlji često definisanoj prošlim ranama, Križ Oprosta se pojavljuje kao tiha, ali snažna nada. Ono što Jelinić radi nije samo fizičko putovanje – to je duhovna revolucija, tiha molitva za sve one koji više ne mogu da mole, za one koji su izgubili veru, za one koji se boje da oproste.
Njegovo hodočašće pokazuje da niti vera, niti ljubav, ne poznaju granice. U momentima kada se svet ponekad čini izgubljenim u buci netrpeljivosti, pojavljuje se jedan čovek, s križem, koji u tišini i bez pompe, prenosi najmoćniju poruku:
“Slava Bogu, mir među ljudima.”
Ovaj čin nadilazi konfesionalne okvire i postaje zajednički simbol svih onih koji veruju u bolje sutra. U njemu se ogleda nada da Bosna i Hercegovina može da krene ka budućnosti u kojoj je različitost bogatstvo, a ne prepreka.
Križ Oprosta nas uči da se mir ne gradi oružjem, već molitvom, ne kroz pobedu, već kroz razumevanje. I ako bar jedna osoba zbog ovog puta odluči da oprosti, da razume, da zagrli umesto da odbaci – tada je Jelinićevo hodočašće već ostvarilo svoj cilj.
