Borba i ljubav Ivane: Priča samohrane majke u Novom Sadu

Kasne noći u malim stanovima često su ispunjene tišinom, ali za Ivanu, mladu majku iz Novog Sada, tišina je bila retka. Njena beba Lana nije prestajala da plače, a svaka nova minuta donela je osećaj nemoći i iscrpljenosti.

Priča Ivane nije samo lična drama – ona osvetljava izazove samohranih majki, nedostatak socijalne podrške i emotivne tenzije koje nastaju kada partner, u ovom slučaju njen muž Marko, odluči da napusti porodicu. Iako je Milena, njena svekrva, nudila pomoć, način na koji je to činila bio je hladan i pragmatičan, često probijajući Ivanu oštrim rečima.

Ovaj tekst istražuje emotivnu, socijalnu i praktičnu borbu koju Ivana prolazi, ali i njen unutrašnji put ka samopouzdanju i majčinskoj ljubavi.

Samoća i osećaj napuštenosti

Tri dana pre noći kada je Lana neprestano plakala, Marko je spakovao torbu i otišao, uz kratku poruku: „Gušim se ovde. Žao mi je.“ Njegov odlazak ostavio je Ivanu u stanju potpune nemoći:

• Nema partnera koji bi pomagao,

• Nema finansijske sigurnosti,

• Nema bliskih roditelja, jer je majka umrla pre dve godine, a otac još ranije.

Dok je pokušavala da uspava bebu, kroz zidove je dopirao glas svekrve Milene: „Ne možeš ovo sama, Ivana! Nisi stvorena da budeš sama sa detetom!“

Njene reči, hladne i direktne, probadale su Ivanu. Iako je osećala bes i tugu, nije imala snage da odgovori. Suze su klizile niz obraze, dok je unutrašnji strah rastao.

Milenina ponuda i uslovljena pomoć

Milena je ubrzo donela svoju pomoć – kovertu sa sto hiljada dinara. Ali zajedno sa novcem, ponudila je i uslov: „Daj mi Lanu dok ne staneš na noge. Ja ću je čuvati, ti sredi život.“

Ovaj trenutak stvorio je u Ivani emotivni haos. Pitala se:

• Hoće li Lana biti sigurnija kod Milene?

• Da li je sebično zadržati je pored sebe kada nema dovoljno resursa?

• Kako balansirati između majčinske ljubavi i realnosti života?

Milena je bila jasna: deca moraju imati sigurnost, a finansijska i životna nesigurnost Ivanu sprečavala je da pruži stabilnost svojoj bebi.

Prvi koraci ka samostalnosti

Ivana je, uprkos ponudi svekrve, odlučila da pokušava. Počela je sa:

1. Prijavom na biro rada – tražila je svaku moguću priliku za posao.

2. Privremenim poslovima – čistila je stanove i radila sitne poslove kako bi preživela.

3. Vežbanjem strpljenja i organizacije – svaka večer bila je borba za uspavljivanje Lane, a dani su prolazili u iscrpljenosti.

Ipak, novac je bio nedovoljan, a deca bolesna – temperatura i rizične situacije stalno su testirale njenu izdržljivost. U apotekama su joj odobravali lekove na dug, ali samo do određenog limita.

Pritisak porodice i dilema

Milena nije odustajala. Njene reči su stalno odjekivale u Ivanoj: „Vreme prolazi. Novca nema. Lani je potrebna sigurnost.“

Takođe se pojavila i Markova sestra Sanja, koja je podsećala Ivanu:

• „Mama ti nudi rešenje. Nije lako biti samohrana majka. Šta ako se razboliš?“

• „On je slab čovek. Ali to nije Lanina krivica.“

Ovo je pojačalo unutrašnju dilemu – da li je ljubav dovoljna ili je praktična sigurnost važnija?

Prva separacija od deteta

Jednog trenutka, iscrpljena i nemoćna, Ivana je zamolila Milenu da uzme Lanu na nekoliko dana. Milena je uzela bebu hladno izgovorivši: „Biće dobro sa mnom.“

Ivana je ostala sama, plakala do svitanja, dok je osećala kako se njen svet raspada i kako je fizički i emotivno iscrpljena.

Borba za povratak kontrole nad životom

Meseci su prolazili, a Ivana je polako sticala:

• Posao u pekari – ustajala je u pet ujutru, radila naporno, ali imala bar neku stabilnost.

• Organizaciju svakodnevnog života – tražila stan, hranila se i brinula o sebi.

Jednog dana odlučila je da se suoči sa Milenom. Rekla je: „Vodim svoje dete kući.“

Milena je bila skeptična: „Misliš li da si sada spremna? Da li će biti drugačije?“

Ivana je ipak stajala čvrsto: „Možda neće, ali barem ću znati da sam pokušala.“

Uzela je Lanu u naručje i osetila kako joj se život vraća.

Povratak samopouzdanja i stvaranje nove rutine

Nakon povratka Lane, Ivana i beba počele su da grade zajednički život:

• Iako nije bilo dovoljno novca za igračke ili dodatke, svaki osmeh Lane davao je Ivani snagu.

• Svaki izazov postao je lekcija u izdržljivosti, strpljenju i samopouzdanju.

• Ivana je postala svesna da je ljubav najveći resurs koji majka može da pruži.

Priča Ivane je dokaz da majčinska ljubav nadilazi sve prepreke – finansijske, emotivne i socijalne. Njena borba pokazuje da ponekad pragmatična pomoć, poput ponude Milene, može spasiti dete, ali da konačna odluka mora da proizilazi iz sopstvene volje i hrabrosti.

Ivana danas živi sa Lanom, iako nije lako. Svaki dan donosi nove izazove, ali i trenutke radosti koji nadmašuju strah i tugu. Ona je naučila da:

• Ljubav i briga mogu zameniti materijalnu sigurnost, barem u emocionalnom smislu.

• Samostalnost je bolna, ali oslobađajuća.

• Odgovornost za život deteta zahteva hrabrost, a ne samo praktične odluke.

Na kraju, priča Ivane i Lane potvrđuje jednostavnu istinu: iako život često stavlja prepreke, ljubav i posvećenost majke mogu izgraditi siguran i topao dom, čak i kada sve deluje izgubljeno.