U vremenu kada su teme o usvajanju dece često obavijene tišinom i predrasudama, poznati muzičar Sergej Ćetković odlučio je da sa javnošću podeli svoje lično iskustvo. Njegova priča o roditeljstvu, koje nadilazi biološke okvire i zadire duboko u suštinu ljubavi i predanosti, osvojila je srca mnogih. U nastavku donosimo prepričanu verziju njegovog emotivnog svedočenja, izraženu novim stilom, ali zadržavajući osnovnu poruku – da su ljubav, prihvatanje i posvećenost ono što čini prave roditelje.
Put ka roditeljstvu srca
Sergej Ćetković i njegova supruga Kristina odlučili su da svoj život obogate na poseban način – usvajanjem. Njihova prva ćerka, Lola, došla je u njihov dom, a ubrzo za njom i mlađa Mila, stvarajući porodicu ispunjenu radošću, toplinom i međusobnim razumevanjem. Sam pevač priznaje da je odluka da javno govori o ovoj temi sazrela vremenom, motivisana željom da razbije predrasude i ohrabri one koji se možda dvoume da se odluče na sličan korak.
Tokom godina, kako kaže, susretao se sa mnogim ljudima koji su se stideli da priznaju usvajanje, što mu je bilo duboko neshvatljivo. Njegova poruka je bila jasna: Roditeljstvo nije definisano biološkim vezama, već onim što roditelji svakodnevno pružaju svojoj deci.
U njegovim rečima ogleda se duboka istina:
-
Roditelj je onaj koji detetu pruža sigurnost.
-
Roditelj je onaj koji uliva ljubav i podršku.
-
Roditelj je vodič, stub i oslonac kroz sve izazove života.
Odluka o otvorenosti
Veoma važan deo Sergejevog pristupa jeste iskrenost prema deci od samog početka. Mnogi roditelji, suočeni sa sopstvenim strahovima, odlučuju da deci ne otkriju istinu o usvajanju sve do kasnijih godina, što može dovesti do ozbiljnih emotivnih trauma. Nasuprot tome, Sergej i Kristina su odabrali drugačiji put – otvorenost od najranijih dana.
Glavni principi njihove odluke bili su:
-
Nikada ništa ne skrivati od dece.
-
Objasniti poreklo na način prilagođen njihovom uzrastu.
-
Ugraditi saznanje o usvajanju u svakodnevnu komunikaciju i ljubav.
Na ovaj način, usvajanje postaje deo njihovog identiteta bez osećaja srama ili izdaje.
Priča o posebnom mestu
Jedan od najemotivnijih trenutaka u Sergejevoj priči jeste način na koji je ćerkama objasnio njihovo usvajanje. Umesto teških reči ili ozbiljnih razgovora, koristio je nežne priče, slikovite metafore i puno ljubavi.
Kroz nežne opise, rekao je devojčicama da postoji jedno čarobno mesto gde deca čekaju svoje roditelje. Tamo su, prema njegovim rečima, Lola i kasnije Mila, čekale baš njih.
Svoju priču je predstavio ovako:
-
Kada su ga ćerke “videle”, rekle su: „Što ste me čekali ovoliko?“
-
Mila je, pri njihovom dolasku, podigla ruku i rekla: „Evo me.“
Ovakvim pristupom, Sergej je izbrisao sve potencijalne razlike između biološkog i srcem rođenog deteta, pokazujući im da su bile željene, voljene i da su zajedno stvorili neprocenjivu vezu.
Svakodnevni život ispunjen ljubavlju
Porodica Ćetković danas živi život pun smeha, zagrljaja i malih svakodnevnih radosti. Iako su Lola i Mila veoma različite, svaka od njih nosi svoju posebnu čaroliju.
Karakteristike njihovih ćerki koje Sergej opisuje:
-
Lola više liči na mamu Kristinu – organizovana, pažljiva i emotivna.
-
Mila ima više osobina koje deli sa Sergejem – disciplinovana je, izrazito kreativna, a posebno talentovana za crtanje.
Mila, kako otac ponosno kaže, sanja o tome da postane režiserka, pokazujući izuzetnu maštovitost i posvećenost svom radu još od malih nogu.
Roditeljski izazovi
Iako Sergej nastoji da bude strpljiv roditelj, iskreno priznaje da i on, kao i svi drugi, ponekad izgubi strpljenje. Međutim, čak i tada, ljubav i bliskost u njihovoj porodici brzo prevladaju sve nesuglasice.
Njegovo priznanje:
-
Ponekad povisi ton, ali ga devojčice ne shvataju ozbiljno.
-
Kada pokuša da ih kazni, preti da neće razgovarati s njima nekoliko dana – što nikada ne uspe da održi.
-
Najčešće ga razoruža njihova nežna molba pred spavanje: „Ne mogu da zaspim dok me ne poljubiš.“
Ovi mali trenuci, kaže, podsećaju ga na istinsku vrednost roditeljstva i snagu ljubavi koja prevazilazi sve prepreke.
Sergej Ćetković svojom pričom šalje snažnu poruku – da roditeljstvo ne počinje u porodilištu, već u srcu. Njegove reči: „Ja sam vas rodio iz srca“ odjekuju kao simbol bezuslovne ljubavi, koja ne poznaje granice porekla.
Za sve one koji razmišljaju o usvajanju, Sergejeva priča nudi snažnu inspiraciju. Njegove poruke mogu se sažeti ovako:
-
Ako osećate ljubav i potrebu da pružite dom, učinite to bez straha.
-
Usvajanje nije čin sažaljenja, već najčistiji izraz davanja.
-
Vaša porodica je tamo gde je vaše srce, ne tamo gde su vaši geni.
Roditeljstvo, kako nas Sergej uči, nije samo prirodni instinkt, već i svesna odluka da nekome pružimo svet pun ljubavi, sigurnosti i smisla.
