“Kada je video ovu promenu na sebi, više nismo mogli da ga lažemo”: Evo kako su zaista izgledali poslednji dani Halida Bešlića

Halid Bešlić – život borca, umetnika i čoveka velikog srca

Postoje umetnici čija dela prevazilaze granice muzike i dotiču samu suštinu ljudskosti. Jedan od njih bio je Halid Bešlić, čovek čije je ime postalo sinonim za istrajnost, emociju i snagu duha. Tokom decenija karijere, Halid je izgradio reputaciju ne samo kao vrhunski pevač, već i kao osoba koja nikada nije odustajala – ni od svojih snova, ni od ljudi koje je volela. Njegova životna priča završila se u oktobru 2025. godine, ali njegov lik i delo ostali su duboko urezani u srcima miliona ljudi.

Njegov bliski prijatelj Vlado Pejić, s kojim je delio više od šest decenija prijateljstva, ispričao je niz dirljivih detalja o poslednjim mesecima života ove muzičke legende. Iz njegovih reči prožima se slika čoveka koji je i u najtežim trenucima ostao ono što je oduvek bio – borac koji se ne predaje.

Početak neraskidivog prijateljstva

Veza između Halida i Vlade započela je još u detinjstvu. Još od školskih dana njih dvojica su delili zajedničke snove, radosti i izazove života. Tokom godina, njihovo prijateljstvo je raslo i pretvaralo se u bratsku povezanost. Kada je Halid započeo svoju muzičku karijeru, Vlado mu je ostao veran pratilac, a u poslednje dve decenije postao je i njegov vozač, ali i mnogo više od toga — prijatelj, poverenik i oslonac u svim situacijama.

Njihov odnos bio je zasnovan na iskrenosti, poverenju i međusobnom poštovanju. Vlado je bio svedok ne samo Halidovih muzičkih uspeha, već i njegovih ličnih borbi. Kako sam kaže, “Halid je bio čovek koji je znao da ustane svaki put kada bi ga život oborio.”

Rituali jednog velikog umetnika

Iako poznat po koncertima i pesmama koje su dirale srca publike širom regiona, Halid je imao i svoje male, svakodnevne rituale koji su ga održavali vitalnim i smirenim. Jedan od njih bio je jutarnji običaj konzumiranja belog luka, za koji je verovao da mu čuva zdravlje i energiju. Posle doručka, gotovo uvek bi se zaputio ka svojoj benzinskoj pumpi i motelu, poslovima u koje je ulagao mnogo truda i ljubavi.

Ta mesta nisu bila samo investicije, već i deo njegovog identiteta. Halid je voleo da provodi vreme tamo, razgovara s radnicima i brine o svakom detalju. Iako je bio velika zvezda, u kontaktu s ljudima pokazivao je jednostavnost i skromnost. Nikada nije zaboravljao svoje poreklo niti ljude koji su mu pomagali na putu uspeha.

Halid – umetnik i poslovni čovek

Pored muzičkog talenta, Halid je posedovao i izražen poslovni duh. Tokom godina ulagao je u nekretnine, ugostiteljske objekte i poslove na jadranskoj obali. Iako su krediti često predstavljali teret, njegova upornost bila je jača od svih prepreka. Nikada nije dozvolio da ga finansijski izazovi obeshrabre, već je nastavljao da radi, peva i stvara, pokazujući da uspeh dolazi samo uz trud i disciplinu.

Kada bi završio sa poslovnim obavezama, voleo je da se posveti porodičnim tradicijama – posebno održavanju stare kuće i okupljanju porodice. Za njega su te male stvari predstavljale pravi smisao života.

Borba sa bolešću – tiha, ali hrabra

Njegova životna borba započela je kada je otkriveno da se suočava sa teškom bolešću. Iako je u početku odlazio kod lekara zbog supruge Sejde, lekari su uskoro otkrili da i njegovo zdravlje nije u najboljem stanju. Nakon niza pregleda, stigla je poražavajuća dijagnoza – rak jetre.

Za mnoge bi takva vest bila slom, ali Halid je reagovao drugačije. Pokazao je neverovatnu snagu karaktera – nije želeo da ga bolest definiše. Nastavio je da se bavi svakodnevnim obavezama, da planira, stvara i brine o drugima. Njegov prijatelj Vlado Pejić često je govorio: “Halid se nije plašio smrti. Više ga je brinulo kako će njegovi bližnji podneti njegov odlazak.”

Čak i dok je bio u bolnici, razmišljao je o poslovima – dogovorima o postavljanju solarnih panela, brizi za zaposlene i održavanju objekata. Njegova odgovornost i upornost bile su prisutne do poslednjeg daha.

Porodična snaga i podrška

Tokom bolesti, Halid nije bio sam. Njegova porodica, pre svega sin Dino, uložila je ogroman trud da pronađe najefikasniji način lečenja. Povezivali su se sa lekarima iz inostranstva, tragali za savremenim terapijama i pokušavali sve kako bi mu olakšali stanje. Iako su lekari uspeli da ublaže bolove i omoguće mu miran život do kraja, bolest je bila suviše agresivna.

Lekari su se potrudili da njegovi poslednji dani budu bez patnje. Halid je, prema rečima prijatelja, “mirno zaspao”, s osmehom koji je, čak i u smrti, odražavao njegovu vedrinu.

Poslednji koncert – oproštaj kroz pesmu

Halidov poslednji koncert, održan 15. avgusta 2025. godine u Banjaluci, bio je svojevrsni muzički testament. Iako je već tada bio vidno iscrpljen, uspeo je da izađe na binu i priredi publici nastup prepun emocija. Publika nije znala razmere njegove bolesti, ali je osećala da se pred njima nalazi umetnik koji daje poslednji deo svoje snage onome što najviše voli – muzici i publici.

Nakon koncerta njegovo zdravstveno stanje se pogoršalo. Završio je u bolnici zbog komplikacija na krvnim sudovima, jetri i bubrezima. Uprkos svim naporima lekara, 7. oktobra 2025. godine, posle 53 dana lečenja, Halid Bešlić je preminuo u 72. godini života. Vest o njegovoj smrti pogodila je region i izazvala talas emocija među fanovima koji su odrasli uz njegove pesme.

Nasleđe jednog velikog čoveka

Halidov odlazak ostavio je prazninu u muzičkom svetu, ali i u srcima ljudi koji su ga poznavali. Bio je više od umetnika – bio je simbol borbe, nade i istrajnosti. Njegove pesme o ljubavi, tugi i životu postale su deo kolektivnog sećanja naroda Balkana. Ono što ga je činilo posebnim nije bila samo boja glasa, već iskrenost koju je unosio u svaku reč i ton.

Njegovi prijatelji i saradnici često ističu da je posedovao izuzetnu empatiju. Brinuo je o drugima, pomagao kome je mogao, i nikada nije okretao glavu od tuđe nevolje. Čak i tokom bolesti, nalazio je snagu da misli o drugima više nego o sebi.

Sećanje i poruka koju ostavlja

Smrt Halida Bešlića ne znači kraj njegove priče. Njegove pesme, kao što su “Miljacka”, “Romanija”, “Prvi poljubac” i mnoge druge, nastavljaju da žive kao emocionalna nit koja povezuje generacije. Ljudi ga se ne sećaju samo kao izvođača, već kao čoveka koji je znao da razume bol, radost i ljubav običnog čoveka.

Njegov prijatelj Vlado često ponavlja da Halid nikada nije želeo da ga pamte po bolesti, već po muzici i osmehu. Bio je zahvalan na svakom danu života i svestan da prava veličina čoveka leži u tome kako se ponaša kada mu je najteže.

Priča o Halidu Bešliću je priča o snazi, hrabrosti i veri u život. Bio je umetnik koji je proslavio narodnu muziku, ali i čovek koji je pokazao da skromnost i uspeh mogu ići ruku pod ruku. Njegov odlazak nije kraj, već početak legende o čoveku koji je živeo punim plućima i ostavio neizbrisiv trag.

U vremenu kada se mnoge vrednosti gube, sećanje na Halida podseća nas da upornost, ljubav i dobrota nikada ne izlaze iz mode. Njegov život ostaje inspiracija svima koji se bore sa sopstvenim izazovima – da nikada ne posustanu, baš kao što to nije učinio ni on.