Geopolitička borba za prekid vatre u Ukrajini
U jeku sve dublje geopolitičke krize i razaranja koja ne jenjavaju, međunarodni akteri intenziviraju diplomatske napore kako bi se iznašlo dugoročno i održivo rešenje sukoba u Ukrajini. Dok svet iščekuje konkretne pomake ka miru, različiti pristupi i interesi glavnih učesnika ostaju prepreka za realizaciju zajedničkog cilja – prekida vatre i političkog rešenja sukoba.
Ono što dodatno komplikuje situaciju jeste podeljenost u metodologiji pristupa pregovorima, kao i različiti politički narativi koje svaka strana plasira. Ukrajina, uz podršku Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, predlaže ograničen prekid neprijateljstava kako bi se otvorio prostor za razgovore. S druge strane, Rusija insistira na direktnim bilateralnim pregovorima bez posrednika i dodatnih uslova.
U tu sliku se sada aktivno uključuje i Kina, čiji istupi sve više privlače pažnju međunarodne zajednice.
Diplomatski zahtevi, međunarodni stavovi i različite vizije puta ka miru
1. Ukrajinski i zapadni predlog: 30 dana mira kao diplomatski prozor
Na inicijativu Ukrajine, uz podršku njenih ključnih zapadnih partnera – prvenstveno EU i SAD – predstavljen je predlog za tridesetodnevni prekid vatre. Ideja ovog predloga jeste da se, makar privremeno, zaustave neprijateljstva i pruži prostor za ozbiljne diplomatske razgovore sa ciljem iznalaženja političkog rešenja.
Ovaj predlog, iako vremenski ograničen, signalizira:
-
Volju Kijeva da se krene putem dijaloga.
-
Uverenje Zapada da je jedino političko rešenje održivo na duge staze.
-
Potrebu za humanitarnim predahom, imajući u vidu stanje civila u zonama konflikta.
Predlog, međutim, nije naišao na entuzijastičan odgovor iz Moskve.
2. Reakcija Rusije: Direktni pregovori bez uslovljavanja
U zvaničnom odgovoru, Rusija je odbacila zapadni model inicijative za prekid vatre i izrazila stav da je direktan dijalog između Moskve i Kijeva jedini održiv i efektivan način za okončanje sukoba.
Portparol predsednika Vladimira Putina, Dmitrij Peskov, naglasio je:
„Potrebno je da vodite direktne pregovore kako biste pronašli put do prekida vatre. Pojednostavljen pristup prekidu vatre je neprihvatljiv.“
Drugim rečima, Moskva odbacuje sve forme spoljne posredničke dinamike i predlaže novu rundu pregovora u Istanbulu, zakazanu za 15. maj.
Ovim pristupom, Rusija pokazuje da želi da izbegne formalne multilateralne okvire koje bi mogle uključivati širu međunarodnu odgovornost ili uslovljavanja, insistirajući na pregovorima koji bi mogli dovesti do realnih kompromisa bez spoljnog pritiska.
3. Kina: Između diplomatije i balansiranja
U geopolitičkom trouglu između Zapada, Rusije i globalnog juga, Kina igra posebnu ulogu. Kao jedna od retkih velikih sila koja ima kanale komunikacije sa svim stranama, Kina je pažljivo birala rečnik u vezi sa sukobom, uporno nazivajući rat u Ukrajini „ukrajinskom krizom“.
Međutim, poslednjih dana došlo je do interesantnog pomaka.
12. maja, portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova, Lin Jian, izjavio je za ukrajinski portal Ukrinform da Kina podržava inicijativu za 30-dnevni prekid vatre. Njegove reči bile su:
„Kina podržava svaki napor usmeren ka političkom rešenju. Nadamo se da će sve strane nastaviti dijalog i pregovore kako bi se postigao pravedan, dugoročan i obavezujući mirovni sporazum prihvatljiv za sve strane.“
Ova izjava naglašava sledeće:
-
Kina ne zauzima direktno ni ukrajinsku ni rusku stranu, već se postavlja kao neutralni posrednik.
-
Pružanjem podrške zapadnom predlogu, Kina šalje suptilni signal distanciranja od Moskve.
-
Istovremeno, ne odbacuje ni ruski narativ o potrebi za direktnim pregovorima, čime zadržava diplomatski balans.
Ovaj pomak otvara pitanje – da li se Kina suštinski distancira od Rusije ili jednostavno igra širu stratešku igru?
4. Pregovaračka dinamika: Konfrontacija ili početak procesa?
Iako postoje razlike u pristupu, činjenica da su sve strane – čak i Rusija – spremne na pregovore, iako pod različitim uslovima, otvara mogućnost za stvaranje pregovaračke platforme. Trenutno su na stolu dve ključne ideje:
Numerisana lista – Dve glavne opcije u diplomatiji:
-
Privremeni prekid vatre uz posrednički dijalog – predlog koji dolazi iz Kijeva, uz podršku SAD i EU, sa mogućnošću šireg međunarodnog posredovanja.
-
Direktni bilateralni pregovori bez uslovljavanja – ruski predlog koji izbegava međunarodne mehanizme i naglašava važnost “dijaloga bez pritiska”.
U ovom trenutku, nijedna strana nije signalizirala jasnu spremnost na kompromis, ali prisustvo paralelnih diplomatskih aktivnosti, kao i uključivanje više aktera (npr. Turske kao potencijalnog domaćina pregovora), može stvoriti temelj za budući pomak.
Diplomatski horizonti i suptilna promena globalnih savezništava
Aktuelna diplomatska zbivanja oko ukrajinskog sukoba predstavljaju delikatno klupko geopolitičkih odnosa, unutar kojeg se vodi borba ne samo za prekid vatre, već i za redizajn međunarodnog poretka.
Kina, svojom izjavom u korist privremenog prekida vatre, možda šalje signal da više ne želi biti posmatrač sukoba sa strane, već da polako gradi imidž mirotvorca. Istovremeno, ovaj stav može se protumačiti i kao strategija distanciranja od ruskog tvrdog kursa, bez otvorene konfrontacije.
Rusija, sa druge strane, nastavlja da insistira na svojoj viziji pregovora, odbijajući bilo kakve “prečice” ka miru koje ne uključuju direktan kontakt s Ukrajinom.
Ukrajina i njeni saveznici vide ograničeni prekid vatre kao neophodan preduslov za kvalitetan dijalog i humanitarnu stabilizaciju.
Bez obzira na trenutne razlike, činjenica da su sve strane izrazile spremnost na pregovore – pa makar i pod sopstvenim uslovima – daje tračak nade. U složenim mirovnim procesima, upravo takve male tačke saglasnosti često postaju osnova za šire političke dogovore.
U međuvremenu, svet ostaje na ivici iščekivanja, nadajući se da će razum prevagnuti nad silom, i da će diplomatija, makar uz mukotrpan napor, uspeti tamo gde oružje nije.
