Studentski protesti nekad i sad: Titov govor iz 1968. ponovo aktuelan

Svaki put kada studenti izađu na ulice u borbi za svoja prava, neizbežna je paralela sa protestima iz 1968. godine. Ovaj istorijski događaj ostao je zapamćen kao jedan od najvažnijih studentskih pokreta u Jugoslaviji, a reči Josipa Broza Tita iz tog perioda i danas se prepričavaju.

Gotovo šest decenija kasnije, studenti ponovo dižu glas, ukazujući na sistemske probleme, korupciju i nesigurnu budućnost. U tom kontekstu, na društvenim mrežama ponovo kruži Titov govor, koji je u ono vreme bio prekretnica u odnosu vlasti prema studentima.

Protesti 1968: Uzroci i značaj

U junu 1968. godine, studenti su izašli na ulice zbog:

• loše ekonomske situacije,
• nezaposlenosti,
• nesigurne budućnosti mladih.

Ovi protesti nisu bili izolovani događaj – u isto vreme širom Evrope bujali su studentski pokreti, od Francuske i Nemačke do Čehoslovačke. Ipak, kako je Tito tada naglasio, problemi u Jugoslaviji nisu dolazili spolja, već su bili rezultat unutrašnjih slabosti sistema.

Titov govor: Priznavanje grešaka i podrška studentima

Za razliku od današnjih vlasti, koje često diskredituju i omalovažavaju mlade, Tito je priznao greške režima i stao na stranu većine studentskih zahteva. Njegove reči iz juna 1968. godine ostale su zapamćene kao primer drugačijeg odnosa vlasti prema mladima.

“Veliki broj, 90 procenata studenata je poštena omladina o kojoj mi nismo vodili dovoljno računa. Videli smo ih samo kao učenike, đake u školama, za koje još nije vreme da se uključuju u društveni život. To je bila greška. Mi smo ih ostavili same. Tu svoju grešku mi sagledavamo.”

Tito je tada naglasio i da su prioriteti vlasti postali pogrešni:

“Toliko su nas zasenile razne investicije da smo zaboravili čoveka.”

Pritom je jasno odbacio tvrdnje da su protesti bili inspirisani događajima iz Evrope, rekavši:

“Neki kažu da je ovo odraz onoga što se dešava u Francuskoj, Nemačkoj, Češkoj… Nije tačno. Ovo je odraz naših slabosti koje smo nagomilali i koje sada moramo rešavati, a ne kriviti spoljne uticaje.”

Razlika između tadašnjih i današnjih vlasti

Za razliku od 1968. godine, kada su studentski protesti rezultirali dijalogom sa vlastima, danas političari izbegavaju razgovor sa mladima. Portal Danas.rs piše da je nezamislivo da bi predsednik Srbije Aleksandar Vučić izgovorio nešto slično Titovim rečima u svojim mnogobrojnim obraćanjima.

Studentski protesti 1968. godine završili su povlačenjem sa ulica nakon Titovog govora, iako su neki organizatori kasnije bili procesuirani. Ipak, njegova poruka i danas odjekuje kao simbol vlasti koja je barem deklarativno bila spremna da sasluša mlade.

Danas, dok studenti ponovo traže promene, pitanje je da li će iko na vlasti imati hrabrosti da im pruži isti odgovor.